Два лица рата за Интернет

Пише Владислав Панов

На много нивоа тренутно траје захуктавање око онога што се размењује преко Интернета. Најпре, реч је о интензивној и све агресивнијој, на свим фронтовима изведеној пресији америчке администрације око што скорије коначне забране размењивања свих такозваних нелегалних садржаја између приватних корисника Интернета. До сада су све акције забавне индустрије и америчких власти, које отворено штите интересе највећих корпорација, препознаване као опасни напади на уставна права људи и узурпацију разних облика слобода које, иначе, Сједињене Америчке Државе принципијелно штите „по сваку цену и свим средствима“ и на свом и на тлу осталог демократског „слободног света“. Од наредне године, међутим, то више неће бити случај. С новим акцијама и плановима америчка заштита интереса забавне индустрије однела је превагу над заштитом демократских принципа. Могу се очекивати драстичне акције, у ту сврху основаних јуришника под етикетом организација које су створене за уништење нелегалне размене садржаја заштићених копирајтом. Већ је извршен притисак на највеће интернет провајдере широм света, али и на власти многих држава. Повлађивање Америци је и у овом случају, као и у многим другим, постало све бројније. Иако они који стоје иза техничке подршке у размени фајлова преко светске мреже не крше никакве законе и тврде да су све америчке акције противуставне и против основних људских права, то више никога не забрињава. Профит компанија чије се копирајт тантијеме тако штите је добио предност. Отуда је изузетно занимљиво када је ових дана, на Светској конференцији о међународним комуникацијама (WCIT) у Дубаију ради преговора о „осавремењивању“ телекомуникацијских прописа старих скоро две и по деценије, процес заштите великих демократских вредности, у колизији са интересима великих корпорација, добио обрнуту аргументацију.
ТАКСА ЗА „ГУГЛ“ Сада су, наиме, велике интернет компаније, све одреда америчке, све са мастодонтом „Гуглом“ на челу, те које су се неизмерно забринуле за будућност потпуно слободног Интернета! На поменутој Конференцији о међународним комуникацијама предложено је да богате земље и њихове интернет корпорације убудуће плаћају неку врсту таксе мање развијеним земљама на име преноса података, а све у циљу да се практично омогући интернет демократија оличена у што поштенијој доступности широкопојасног Интернета сиромашним државама. Од тих такси, наиме, требало би да се финансира изградња брзих мрежа у земљама које саме немају средства да то обаве. На помен да би, рецимо, „Гугл“ по овом плану убудуће требало да плаћа пренос података са својих сервера корисницима у сиромашнијим земљама, настао је бесни амерички одијум у хору, почев од представника њихових власти до главешина „Гугла“ и свих других компанија које би погодила оваква одлука Међународне телекомуникацијске уније. Наравно, када им то одговара, Сједињене Државе и њихови корпорацијски орлови одмах започињу тираде о угрожавању слобода, демократије, људских права и свих других вредности њиховог савршеног корпоративног друштва створеног у корист стабилно растућег интереса богатих. Па је тако овај предлог, изложен на конференцији у Дубаију, одмах добио бабарога етикету: идеја је то која прикрива прави мотив, а то је стављање Интернета под контролу недемократских и чак диктаторских режима! Једном установљен, овај принцип плаћања богатих сиромашнима по Американцима би заправо био инструмент за цензуру приступа, па и коришћења разних садржаја на „вебу“. Наведоше они одмах и још једну увек валидну бабарогу. Иза целе приче су, по њима, домаћини скупа, Уједињени Арапски Емирати, који настоје да на свет прошире на својој територији наметнуто филтерисање приступа интернет садржајима, које примењују како би својим грађанима онемогућили приступ дисидентским политичким, али и порнографским садржајима.
За сада је ова прича још у форми медијског рата. Нажалост, тренутно, тај рат добија Америка и њена медијска супермоћ. Јер, судећи по коментарима на „слободном Интернету“, поменути предлози на Светској конференцији о међународним комуникацијама од већине су коментатора на интернет форумима схваћени управо као напад на Интернет и његов слободоумни интегритет. Баш као што поручују заштитници веб слободе из америчке администрације, и конзументи сајбер слободе су забринути да је поменута идеја о „опорезовању“ великих веб сервисера заправо само прикривено увођење филтер диктатуре. Иако је реч управо о обрнутој идеји која би, ако се спроведе како је образложено и замишљено, требало да бар мало нивелише разлике између развијених и неразвијених интернет мрежа, па самим тим и учврсти демократске основе Интернета, већина душа на Западу страхује да је реч о тројанском коњу свакојаких диктатора који ће им уништити једину преосталу слободу. Као да није доста што њихов јадни „Гугл“ увелико крвари у својој борби против давања новца светским медијима чије садржаје прослеђује преко Интернета, а што преко својих влада и доношењем одговарајуће законске регулативе у све већем броју успевају да учине велике западне медијске и издавачке компаније. Успешно уједињене у настојању да се „Гугл“ примора на плаћање провизије издавачима су за сада Швајцарска, Португалија, Немачка, Француска и Италија. Биће баш занимљиво видети коју ће, у овом случају, врсту одбране интернет демократије спиновати амерички корпорацијски махери.

Један коментар

  1. Radi se vec naveliko da se jos internet stavi pod kontrolu[novine,radio,TV su to vec odavno,nezavisni novinari i ne postoje,nego samo kuriri,koji izvrsavaju naredjenja i pisu ono sto im se naredi],a ako im to jos uspjedne,onda je covecanstvo definitivno u lancima globalista

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *