Slobodan Janković: KONTINUITET PORAZA 2008-2012 SE MORA PREKINUTI

U Hadu, tj. u Hagu iznova nam priređuju predstavu trijumfa zla i nepravde. Besramni oproštaji greha srboubicama i srbogoniteljima od Ljimaja i Haradinaja pa naovamo. Pri tome, Had/g ne prestaje da nas iznenađuje. To nije loše, jer znači da još uvek imamo vere u pravdu i dobro (ne u hašku pravdu i dobro nego u Pravdu i Dobro). Loše je i porazno što naše vlasti ne prestaju da više ili manje svesno pomažu, tj. sarađuju sa ovim zlom i nepravdom.

Ko poslednjih dvadesetak godina živi u Srbiji, svedoči konstantan raspad zemlje odnosno zemalja u kojima živi. Devedesetih to su bile posledice ratova, loše ili bolje vođenih. Od kraja 2000. zemlja u kojoj živimo rastače se bez ratova ali uz pristanak i bez otpora naše političke a sve više i intelektualne elite.

Iako se zemlja konstantno smanjuje bez naziranja kraja njene dezintegracije kao i fizičkog odumiranja Srba, vlade jedna za drugom uporno istrajavaju u istoj politici — bezalternativno ka sve daljoj i sve manje primamljivoj EU.

Ova politika kod svih vlada, bez izuzetka od 2001. godine naovamo, uključujući i sadašnju, ima suštinski isti rezultat — smanjenje vojske, umanjenje državne imovine, opadanje industrijske proizvodnje¹, rast spoljnog i javnog duga² (oni su rasli i za vreme Koštuničinih vlada kada je standard građana rastao ali na dugoročno nezdravim osnovama), porast ili opstajanje korupcije, raspad zemlje najvidljiviji kroz politiku rastakanja SRJ, prvo u labavu Državnu zajednicu pa otcepljenje Crne Gore a zatim i kroz predaju Kosova i Metohije od 2008. godine na ovamo.

Sve vreme, srpske vlade bez izuzetka, predavale su građane i sunarodnike Haškom kazamatu, tom koraku ka uspostavljanju novog svetskog poretka, odnosno Svetske (straho)vlade, kako je iluminirani Ričard N. Gardner najavljivao još 1974.³

Uporedo sa predajom Kosova i Metohije, osuđivanjem Srba i oproštajem njihovim krvnicima sve učestalije su najave daljeg raspada kroz a) negovanje kulta srpske samomržnje, b) vojvodinizaciju severne pokrajine, v) pokušaj rumunizacije Vlaha u istočnoj Srbiji i paralelno sa njim uspostavljanje nadležnosti Rumunske pravoslavne crkve za vlaške pravoslavne vernike u ovom delu zemlje, g) jedinstvenu u Evropi dekriminalizaciju fašističkih armija iz Drugog svteskog rata što je predtekst za otvaranje pitanja odštete za folksdojčere i druge, mahom za njihovu nekadašnju imovinu u Vojvodini, d) ukrupnjavanje zemljišta u našem delu Panonske nizije koja se potom izdaje (zakulisno prodaje) stranim, hrvatskim i drugim interesentima, đ) istrajno kuvanje bosanskog lonca na tlu Srbije — u Raškoj; e) nerešavanje kriminala u Vranju, Preševu i Bujanovcu što pruža ekonomsku podršku secesionističkim snagama u ovom strateški važnom delu zemlje.

O kultu srpske samomržnje puno je pisano i govoreno a dovoljno je reći da kada smo iznutra napadnuti i nesložni onda će nas i drugi lakše pobeđivati.

Vojvodinizacija se ogleda u promeni naziva institucija u severnoj pokrajini npr. TV Novi Sad u TV Vojvodina, Klinički centar Novi sad u Klinički centar Vojvodina, što je identitetska politika koja je epilog imala u prvim Vojvođanerima na popisu iz 2012. godine. Ona je vidljiva i u daljoj institucionalnoj i faktičkoj autonomizaciji funkcionisanja pokrajinskih vlasti pa čak i stranačkih struktura čija je nezavisnot od beogradskih centrala najočiglednija u slučaju DS-a ali nije ograničena samo na ovu stranku. Konačno, to se ogleda kroz usvajanje zastave, neustavnog Statuta Vojvodine koji se i dalje sprovodi i u onim odredbama koje je Ustavni sud oglasio za neustavne, što predstavlja nastavak erozije državnih institucija.

Pokojni nemački ambasador, Cobel, jeste pretio otvaranjem pitanja Vojvodine i Sandžaka (Raške) ukoliko Srbija ne preda Kosovo i Metohiju ali Srbija ga predaje a vidimo da se osniva kancelarija za koordinaciju Vlada Srbije i Vojvodine i da nam opet Nemačka najavljuje nov stepen otvaranja vojvođanskog pitanja.

Reakcije na Hašku nepravdu

Reagovanja srpskih političara na vlasti najbolje ilustruju kapitulantsku politiku kontinuiteta od 2001. godine u nekim i od 2008. godine u svim segmentima.

Šta na hašku pravdoljubivost imaju da kažu aktualni nosioci vlasti? Vučić, nosilac više funkcija prvo poručuje da Srbija nastavlja da ispunjava svoje međunarodne obaveze, što je jel`te i saradnja sa Hagom a onda kaže kako „smo konsternirani”!⁴ Ne znam ko smo to mi, narod je možda ozlojeđen a pripadnici vlade ipak konsternirani? Vlast se toliko otuđuje da je običan srpski čovek više i ne razume.

Šta kaže predsednik vlade, Ivica Dačić, čuveni ratnik iz 1999? On veli da ne treba da budemo kao Kalimero. Dačića su u skupštini prozivali da je javno govorio pod uticajem alkohola a kako protumačiti njegove izjave u obliku u kojem su prenete sa konferencije za medije u skupštini Vojvodine a povodom Haške nepravde?

„Ne možemo sada da pucamo sebi u glavu, ne možemo da kukamo ni kao Kalimero zato što je međunarodna zajednica nepravedna… Ovim što je učinjeno Hag je vratio Balkan u devedesete godine…

Na pitanje kako se presuda odražava na odnose Srbije i Hrvatske, Dačić je rekao da nikakav odnos nije ni postojao.

“Šta, kao imali smo super odnose, pa će se ovo na njih odraziti. Nismo imali nikakav odnos.Oni nisu ni želeli da se sretnu sa nama i stalno su ispostavljali neke uslove“, rekao je Dačić, navodeći, da je on sam više puta bezuspešno zvao hrvatskog premijera Zorana Milanovića.

On je međutim rekao da Srbija mora da prihvati realnost, te da želi da razvija odnose i da ne može da izigrava uvređenog, iako bi to s pravom činila.”⁵

Nejasno je kako to presuda iz Haga vraća u devedesete, kada Dačić posle toga kaže da Srbija i Hrvatska nisu imale nikakve odnose. Nikakvi odnosi se ne mogu pokvariti u još nikakvije. Međutim, Dačić navodi kako je više puta pokušavao da zove hrvatskog premijera ali nije imao uspeha. Zar to nije promašaj, srpski premijer koji se upreže ne bi li nekako čuo glas premijera Hrvatske koji ga uporno ignoriše? Bolje da nam nije rekao. Ali odmah posle toga navodi kako će suštinski on i dalje prizivati ovu nedodirljivu osobu jer želi da razvija odnose!

Vajka se kako naša država sarađuje sa tužilaštvom a slabo sa odbranom u Hadu/Hagu i postavlja „pitanje odnosa države prema ljudima koji su u Hagu. Srbija je te ljude uz veselje hapsila i ispraćala u Haški tribunal. Je l’ mislite da je neko iz države preduzimao nešto da pomogne? Pa više dopisa je dobilo Tužilaštvo Tribunala, nego odbrana. E, tu je razlika zbog koje Srbija treba da se stidi.” Ne razumem kako neko ko je u vlasti od 2008. godine, a i pre toga je podržavao manjinsku vladu, kuka što se vodila takva politika. Ministar policije a posle i premijer je valjda mogao da pomogne a nije, zar to nije onda njegova odgovornost ili neodgovornost?

Dačić je uspeo u ovih par dana i da ga demantuje ministarka Suzana Grubješić, ta gromada istinoljubivosti. Naime, on je rekao kako ona neće ići u Zagreb zbog presude u Hagu⁶ a ona reče radiju (ne)Slobodna Evropa kako je još pre presude dogovoreno da se otkaže njena poseta Zagrebu jer je Hrvatska dala predlog sporazuma koji je nešto zahtevniji i na njemu bi trebalo više da se radi…⁷

Ipak, „Ona (Grubješić) je napomenula da aktuelni Protokol (o saradnji u evrointegracionim procesima dve zemlje), inače, važi do marta naredne godine i da tim pre nema razloga za žurbu.” Dakle, ne samo da je demantovala premijera, nego kaže kako suštinski i nema prekida saradnje sa Hrvatskom na evrointegracijama Srbije (malo morgen) i Hrvatske!

Šta nam poručuje predsednik Republike? Mudro navodi kako će konsultovati SANU koji nije uspeo da se od 2001. izjasni ni o čemu, a da će tako i ostati može se nazreti iz izjava dvojice akademika, Hajdina i Bećkovića.⁸

Mnogo jezgrovitiji i rečitiji od Vučića, Dačića i Tome Nikolića mogu da budu nemački mediji koji poručuju kako je ovom presudom Hag porazio samog sebe. Možda sebe jeste ali mi ćemo i dalje sarađivati, makar tehnički!

Od trojke Nikolić, Dačić, Vučić, odudara ministar spoljnih poslova Mrkić koji poručuje da se sa ovakvom presudom nećemo pomiriti. Ne da ne smemo da se mirimo sa ovom presudom nego sa haškom politikom Srbije od 2001. godine na ovamo.

Kontinuitet poraza ili obnova Srbije

Na stogodišnjicu oslobođenja Stare Srbije vlasti u Srbiji nastavljaju trgovinu teritorijom koja je tada oslobođena i spremaju se da je bez pretnje ratom predaju neprijateljima. Na 98 godina od Prvog svetskog rata mi ne da dozvoljavamo stranim agentima da ispituju po Srbiji nego više nemamo koga da im isporučimo pa nam i jatake traže. (Šta li će biti na stogodišnjicu Prvog svetskog rata?)

Nastavlja se pogubna politiku žrtvovanja svega zarad puta bez kraja u nikad dostižnu i sve oronuliju EU. Kontinuitet poraza i poniženja u miru 2001-2012. Srbija mora prekinuti. U suprotnom sleduje nam zaokruživanje etničke Albanije, vojvođanerski separatizam, otvaranje Raške i istočne Srbije i konačno urušavanje ostataka države.

Srbija još umrla nije. Još ima ljudi sa radošću života koji u ovoj zemlji podižu i žele još dece. Slobodoljubiva Srbija i njen narod svestan da moramo državu ojačati duhovno, politički, privredno i vojno kako bi onda spremni povratili Kosovo i Metohiju su realnost a ne puka utopija.

Ankete javnog mnjenja pokazuju da narod, za razliku od svih parlamentarnih stranaka, izuzev DSS, više većinski nije za pogubnu politiku. Politika života i spasa Srbije još je moguća ali je gotovo izvesno da u tome podršku vlade ona neće dobiti.

 

1 Izuzev u odnosu na 1999. i 2000. kada je ona zbog bombardovanja, sankcija i posledica istog bila manja nego u poratnim godinama do 2008. godine.

2 Vidi konstantno negativan spoljnotrgovinski bilans u: Platni bilans 2001-2011, Internet, http://www.makroekonomija.org/platni-bilans/platni-bilans-2001-2011/, skinuto: 19/11/2012; ili u Internet, http://www.pregled-rs.rs/article.php?pid=1320&id=33662, skinuto: 19/11/2012.

3 Foreign Affairs, April 1974. Američki diplomata koji se zalagao za postizanje Svetskog poretka tj. svetske vlade kroz decentralizovani pristup uspostavom ad hoc ili regionalnih ustanova, institucija koje sve zajedno suštinski pomažu na stvaranju svetskog poretka i gubljenju suvereniteta nacionalnih država. Haški kazamat je to učinio kroz krnjenje suvereniteta u oblasti prava odnosno sudske vlasti.

4 http://www.telegraf.rs/vesti/politika/421450-vucic-o-markacu-i-gotovini-pravda-mora-da-vazi-za-sve-a-ne-samo-za-jednu-stranu.

5 „Dačić: Srbija ne sme da kuka kao Kalimero”, Internet, http://www.mondo.rs/s267419/Info/Srbija/Dacic-_Srbija_ne_sme_da_kuka_kao_Kalimero.html, 19. novembar 2012.

6 „Dačić: Srbija ne sme da kuka kao Kalimero”, citirano.

7 http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20121119/500/500.html?id=24774777

8 “Spremite se srpske patriote”, http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/270985/Spremite-se-srpske-patriote.

Izvor: “Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)