Слободан Јанковић: КОНТИНУИТЕТ ПОРАЗА 2008-2012 СЕ МОРА ПРЕКИНУТИ

У Хаду, тј. у Хагу изнова нам приређују представу тријумфа зла и неправде. Бесрамни опроштаји греха србоубицама и србогонитељима од Љимаја и Харадинаја па наовамо. При томе, Хад/г не престаје да нас изненађује. То није лоше, јер значи да још увек имамо вере у правду и добро (не у хашку правду и добро него у Правду и Добро). Лоше је и поразно што наше власти не престају да више или мање свесно помажу, тј. сарађују са овим злом и неправдом.

Ко последњих двадесетак година живи у Србији, сведочи константан распад земље односно земаља у којима живи. Деведесетих то су биле последице ратова, лоше или боље вођених. Од краја 2000. земља у којој живимо растаче се без ратова али уз пристанак и без отпора наше политичке а све више и интелектуалне елите.

Иако се земља константно смањује без назирања краја њене дезинтеграције као и физичког одумирања Срба, владе једна за другом упорно истрајавају у истој политици — безалтернативно ка све даљој и све мање примамљивој ЕУ.

Ова политика код свих влада, без изузетка од 2001. године наовамо, укључујући и садашњу, има суштински исти резултат — смањење војске, умањење државне имовине, опадање индустријске производње1, раст спољног и јавног дуга2 (они су расли и за време Коштуничиних влада када је стандард грађана растао али на дугорочно нездравим основама), пораст или опстајање корупције, распад земље највидљивији кроз политику растакања СРЈ, прво у лабаву Државну заједницу па отцепљење Црне Горе а затим и кроз предају Косова и Метохије од 2008. године на овамо.

Све време, српске владе без изузетка, предавале су грађане и сународнике Хашком казамату, том кораку ка успостављању новог светског поретка, односно Светске (страхо)владе, како је илуминирани Ричард Н. Гарднер најављивао још 1974.3

Упоредо са предајом Косова и Метохије, осуђивањем Срба и опроштајем њиховим крвницима све учесталије су најаве даљег распада кроз а) неговање култа српске самомржње, б) војводинизацију северне покрајине, в) покушај румунизације Влаха у источној Србији и паралелно са њим успостављање надлежности Румунске православне цркве за влашке православне вернике у овом делу земље, г) јединствену у Европи декриминализацију фашистичких армија из Другог свтеског рата што је предтекст за отварање питања одштете за фолксдојчере и друге, махом за њихову некадашњу имовину у Војводини, д) укрупњавање земљишта у нашем делу Панонске низије која се потом издаје (закулисно продаје) страним, хрватским и другим интересентима, ђ) истрајно кување босанског лонца на тлу Србије — у Рашкој; е) нерешавање криминала у Врању, Прешеву и Бујановцу што пружа економску подршку сецесионистичким снагама у овом стратешки важном делу земље.

О култу српске самомржње пуно је писано и говорено а довољно је рећи да када смо изнутра нападнути и несложни онда ће нас и други лакше побеђивати.

Војводинизација се огледа у промени назива институција у северној покрајини нпр. ТВ Нови Сад у ТВ Војводина, Клинички центар Нови сад у Клинички центар Војводина, што је идентитетска политика која је епилог имала у првим Војвођанерима на попису из 2012. године. Она је видљива и у даљој институционалној и фактичкој аутономизацији функционисања покрајинских власти па чак и страначких структура чија је независнот од београдских централа најочигледнија у случају ДС-а али није ограничена само на ову странку. Коначно, то се огледа кроз усвајање заставе, неуставног Статута Војводине који се и даље спроводи и у оним одредбама које је Уставни суд огласио за неуставне, што представља наставак ерозије државних институција.

Покојни немачки амбасадор, Цобел, јесте претио отварањем питања Војводине и Санџака (Рашке) уколико Србија не преда Косово и Метохију али Србија га предаје а видимо да се оснива канцеларија за координацију Влада Србије и Војводине и да нам опет Немачка најављује нов степен отварања војвођанског питања.

Реакције на Хашку неправду

Реаговања српских политичара на власти најбоље илуструју капитулантску политику континуитета од 2001. године у неким и од 2008. године у свим сегментима.

Шта на хашку правдољубивост имају да кажу актуални носиоци власти? Вучић, носилац више функција прво поручује да Србија наставља да испуњава своје међународне обавезе, што је јел`те и сарадња са Хагом а онда каже како „смо констернирани”!4 Не знам ко смо то ми, народ је можда озлојеђен а припадници владе ипак констернирани? Власт се толико отуђује да је обичан српски човек више и не разуме.

Шта каже председник владе, Ивица Дачић, чувени ратник из 1999? Он вели да не треба да будемо као Калимеро. Дачића су у скупштини прозивали да је јавно говорио под утицајем алкохола а како протумачити његове изјаве у облику у којем су пренете са конференције за медије у скупштини Војводине а поводом Хашке неправде?

Не можемо сада да пуцамо себи у главу, не можемо да кукамо ни као Калимеро зато што је међународна заједница неправедна… Овим што је учињено Хаг је вратио Балкан у деведесете године

На питање како се пресуда одражава на односе Србије и Хрватске, Дачић је рекао да никакав однос није ни постојао.

Шта, као имали смо супер односе, па ће се ово на њих одразити. Нисмо имали никакав однос.Они нису ни желели да се сретну са нама и стално су испостављали неке услове“, рекао је Дачић, наводећи, да је он сам више пута безуспешно звао хрватског премијера Зорана Милановића.

Он је међутим рекао да Србија мора да прихвати реалност, те да жели да развија односе и да не може да изиграва увређеног, иако би то с правом чинила.”5

Нејасно је како то пресуда из Хага враћа у деведесете, када Дачић после тога каже да Србија и Хрватска нису имале никакве односе. Никакви односи се не могу покварити у још никаквије. Међутим, Дачић наводи како је више пута покушавао да зове хрватског премијера али није имао успеха. Зар то није промашај, српски премијер који се упреже не би ли некако чуо глас премијера Хрватске који га упорно игнорише? Боље да нам није рекао. Али одмах после тога наводи како ће суштински он и даље призивати ову недодирљиву особу јер жели да развија односе!

Вајка се како наша држава сарађује са тужилаштвом а слабо са одбраном у Хаду/Хагу и поставља „питање односа државе према људима који су у Хагу. Србија је те људе уз весеље хапсила и испраћала у Хашки трибунал. Је л’ мислите да је неко из државе предузимао нешто да помогне? Па више дописа је добило Тужилаштво Трибунала, него одбрана. Е, ту је разлика због које Србија треба да се стиди.” Не разумем како неко ко је у власти од 2008. године, а и пре тога је подржавао мањинску владу, кука што се водила таква политика. Министар полиције а после и премијер је ваљда могао да помогне а није, зар то није онда његова одговорност или неодговорност?

Дачић је успео у ових пар дана и да га демантује министарка Сузана Грубјешић, та громада истинољубивости. Наиме, он је рекао како она неће ићи у Загреб због пресуде у Хагу6 а она рече радију (не)Слободна Европа како је још пре пресуде договорено да се откаже њена посета Загребу јер је Хрватска дала предлог споразума који је нешто захтевнији и на њему би требало више да се ради…7

Ипак, „Она (Грубјешић) је напоменула да актуелни Протокол (о сарадњи у евроинтеграционим процесима две земље), иначе, важи до марта наредне године и да тим пре нема разлога за журбу.” Дакле, не само да је демантовала премијера, него каже како суштински и нема прекида сарадње са Хрватском на евроинтеграцијама Србије (мало морген) и Хрватске!

Шта нам поручује председник Републике? Мудро наводи како ће консултовати САНУ који није успео да се од 2001. изјасни ни о чему, а да ће тако и остати може се назрети из изјава двојице академика, Хајдина и Бећковића.8

Много језгровитији и речитији од Вучића, Дачића и Томе Николића могу да буду немачки медији који поручују како је овом пресудом Хаг поразио самог себе. Можда себе јесте али ми ћемо и даље сарађивати, макар технички!

Од тројке Николић, Дачић, Вучић, одудара министар спољних послова Мркић који поручује да се са оваквом пресудом нећемо помирити. Не да не смемо да се миримо са овом пресудом него са хашком политиком Србије од 2001. године на овамо.

Континуитет пораза или обнова Србије

На стогодишњицу ослобођења Старе Србије власти у Србији настављају трговину територијом која је тада ослобођена и спремају се да је без претње ратом предају непријатељима. На 98 година од Првог светског рата ми не да дозвољавамо страним агентима да испитују по Србији него више немамо кога да им испоручимо па нам и јатаке траже. (Шта ли ће бити на стогодишњицу Првог светског рата?)

Наставља се погубна политику жртвовања свега зарад пута без краја у никад достижну и све оронулију ЕУ. Континуитет пораза и понижења у миру 2001-2012. Србија мора прекинути. У супротном следује нам заокруживање етничке Албаније, војвођанерски сепаратизам, отварање Рашке и источне Србије и коначно урушавање остатака државе.

Србија још умрла није. Још има људи са радошћу живота који у овој земљи подижу и желе још деце. Слободољубива Србија и њен народ свестан да морамо државу ојачати духовно, политички, привредно и војно како би онда спремни повратили Косово и Метохију су реалност а не пука утопија.

Анкете јавног мњења показују да народ, за разлику од свих парламентарних странака, изузев ДСС, више већински није за погубну политику. Политика живота и спаса Србије још је могућа али је готово извесно да у томе подршку владе она неће добити.

 

1 Изузев у односу на 1999. и 2000. када је она због бомбардовања, санкција и последица истог била мања него у поратним годинама до 2008. године.

2 Види константно негативан спољнотрговински биланс у: Platni bilans 2001-2011, Интернет, http://www.makroekonomija.org/platni-bilans/platni-bilans-2001-2011/, скинуто: 19/11/2012; или у Интернет, http://www.pregled-rs.rs/article.php?pid=1320&id=33662, скинуто: 19/11/2012.

3 Foreign Affairs, April 1974. Амерички дипломата који се залагао за постизање Светског поретка тј. светске владе кроз децентрализовани приступ успоставом ad hoc или регионалних установа, институција које све заједно суштински помажу на стварању светског поретка и губљењу суверенитета националних држава. Хашки казамат је то учинио кроз крњење суверенитета у области права односно судске власти.

4 http://www.telegraf.rs/vesti/politika/421450-vucic-o-markacu-i-gotovini-pravda-mora-da-vazi-za-sve-a-ne-samo-za-jednu-stranu.

5 „Dačić: Srbija ne sme da kuka kao Kalimero”, Интернет, http://www.mondo.rs/s267419/Info/Srbija/Dacic-_Srbija_ne_sme_da_kuka_kao_Kalimero.html, 19. novembar 2012.

6 „Dačić: Srbija ne sme da kuka kao Kalimero”, цитирано.

7 http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20121119/500/500.html?id=24774777

8 “Spremite se srpske patriote”, http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/270985/Spremite-se-srpske-patriote.

Извор: “Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)

2 коментара

  1. To sprdiste od sudista je takvo kakvo je,nego sta dalje?Prekinuti svaku saradnju sa njima po svim pitanjima,kao prvo,i poslednje zabraniti dolazak u Srbiju svim “hagovcima”, i proglasiti onog fasistu bramerca “persona non grata” u Srbiji!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *