Константин Качалин: Косовска клопка кована у САД

Неколико дана пре председничких избора у Америци шеф Стејтдепартмента Хилари Клинтон боравила је у Приштини. После састанка са председником Атифетом Јахјагом и премијером Хашимом Тачијем, она је још једном потврдила да су САД увек биле заједнос а Косовом и остаће његов партгнер убудуће. Наравно, друга изјава није могла ни да буде дата.

Јер 1999. године бомбардовања Београда, Новог Сада, Подгорице, великих и малих градова Србије и Црне Горе завршена су пошто јеСлободан Милошевић пристоа да пусти Американце и НАТО на Косово. Фромално све је текло по резолуцији 1244 СБ УН, а у пракси САД и НАТО су просто окупирале суверену државу Србију, а затим одузеле од ње четвртину територије.

Ција и Пентагон су одавно сањале да се преселе из Немачке и Италије на Балканско полуострво. Данас више нико не крије да је у марту 1999. године операција НАТО-а Савезничка сила била смао паравн. Још пре њеног почетка војни стручњаци су одабрали 1000 хектара земље недалеко од Урошевца за изградњу највеће војне базе САД у Европи. Тада је био одређен и главни извођач радова, тексашка фирма Халибартон, која се специјализује за нафтну орему и серивисирање цевовода. Истина, Халибартон није радио директно. Градиле су базу Бондстил кћериснке фирме KBR-Kellogg, Brown and Root. У то време у Белој кући је седео Бил Клинтон. Он се полакомио на Балкан и природне ресурсе Косова. Према подацима Светске банке вредност минералних ресурса Косова износи више од сто милијарди долара.

Бондстил – тврђава на југу Европе.

По неким оценама изградња базе Бондстил коштала је скоро милијарду долара. Свега за три године овде је било изграђено 300 објеката. Само у болницу уложено је 34 милиона долара. Аналитичари у самим САД говоре да је Бондстил најважнији амерички интерес у Европи. Овде је данас базирано 7000 војника и официра из САД. бондстил је читава држава. Роба само из САД, биоскоп, библиотека, интернет, куће са више станова, хотел, барови, спортске сале, базен, аутосервис, радионице. У Пентгону су се потрудили да служба на Косову не буде тако тешка. Има планова да се од бондстила и суседне базе Кемп-Монтејс направи европски центар америчких маринаца. Управо са Косова ће их пребацивати у Авганистан да раде методом дежурстава.

Косовски промет наркотика

Још пре 15 година Интерпол је припремио специјални реферат где се читавом националном бироу Интерпола предлагало да обрате на мафиозне структуре косовских Албанаца посебну пажњу. Уочи бомбардовања Југославије од стране НАТО авијације Центар за стратешка и међународна истраживања Масачусетског технолошког института објавио је специјални реферат. У њему је јасно указано да косовске структуре контролишу око 70% тржишта хероина у Немачкој и Швајцарској. Балкан је спојен са маршрутама које започињу у Југоисточној Азији. Главни канал транспорта, познат као Балканска маршрута, пропушта 80% наркотика за продају у Европи.

Ипијум узгојен у Авганистану и Пакистану пребацује се из Турске, а затим преко Косова и Чешке упућује у друге регионе старог континента. Даље Балканска маршрута води у Велику Британију преко француске луке Кале, где албнаска мафија има стабилне позиције. Албански кланови су расути по Косову и Македонији, као и у Албанији. Шта више, косовски кланови сарађују са турском и бугарском мафијом. Албанска мафија користи чешке курире за транспорт хероина турским и енглеским дилерима, који се базирају у Великој Британији. Шверцери су формирали алијансе са својим криминалим колегама из Италије, укључујући Козу Ностру.

Узимајући у обзри стални раст производње наркотика у Авганистану, чији удео сада износи 90% читавог хероина у свету, приход од промета наркотика на „независном“ Косову ће остати основна ставка прихода. Одмах после проглашења независности Брисел је почео да говори о томе да ће Косово сада коначно победити трговину наркотицима. Али никакве борбе против мафије није било нити ће бити. Овај баснословно профитабилни бизнис, како тврде многи експерти, сваке године доноси на десетине милијарди долара. Испада да је читав регион – Албанија, Косово и Западна Македонија – сада једно велико складиште наркотика, у којем могу сви да зарађују. А борба против наркотика и промета наркотика ће постојати само у извештајима међународних организација које ће с времена на време ловити ситну рибу у јату нарко-грабљиваца.

Извор: Глас Русије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *