USAID proteran iz Rusije

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Među hiljadama inostranih agenata u Rusiji veliki je broj onih koji su (dosad) finansirani direktno iz američkog budžeta, posredstvom Ju-Es-Ejda i sličnih organizacija

Kada je postalo sasvim očigledno da Zapad neće ostaviti na miru ruskog predsednika Vladimira Putina, i da će učiniti sve da demontira njegovu nacionalnu i demokratsku vlast, u Moskvi su odlučili da započnu borbu protiv inostranog mešanja u unutrašnje političke procese. Posle nedavnog etapnog usvajanja Zakona o inostranim agentima, koji su na Zapadu nazvali „zakon o špijunima“, na red su došle sasvim konkretne i efikasne mere na suzbijanju inostranog uticaja u sferi političkog i socijalnog sistema Rusije. Jedan od poslednjih koraka jeste odluka ruskih vlasti da, posle punih 20 godina pomaganja „razvoja demokratije“ u Rusiji, od 1. oktobra zabrane rad Ju-Es-Ejda, poznatog i kao Agencija za međunarodni razvoj (USAID), za koji mnogi tvrde da je produžena ruka američke Centralne obaveštajne agencije CIA. Ove suverene odluke ruskog parlamenta i Ministarstva inostranih poslova, očekivano, izazvale su erupciju gneva zapadnih zvaničnika i medija. Sve pozivajući se na ljudska prava ruskih građana koja oni, navodno, štite. I za koja su bezgranično zabrinuti. Kada se sve ovo uzme u obzir, Putin može da bude zadovoljan.

PUTINOV GREH Posebno je zanimljiva terminologija kojom su zapadni mediji opisivali čitav proces usvajanja Zakona o inostranim agentima i zabrane rada Ju-Es-Ejda. Tako se govori o „akciji Državne dume“, kao da je reč o nekakvoj policijskoj operaciji. I, očigledno namerno, apostrofira se samo Duma, iako jedan zakon, da bi bio usvojen, mora da prođe kompletnu proceduru kroz oba doma parlamenta (Državna duma i Savet Federacije), a na kraju da ga potpiše ruski predsednik. A kada je o predsedniku reč, konstatuje se da je reč o „bivšem agentu KGB“-a, svrstavajući ga tako bezmalo u donji ešalon doušnika. Time se potpuno izvrće činjenica da je potpukovnik Putin (njegov čin i funkcija, odnosno zaduženja u sistemu KGB-a i dalje su pod velom tajne) bez sumnje bio jedan od vodećih ljudi obaveštajne mašinerije SSSR-a u najosetljivijem području – u Istočnoj Nemačkoj. I potpuno se zanemaruje da je ovaj „agent KGB-a“ svojevremeno bio, ne samo sekretar Saveta bezbednosti RF, već i direktor Federalne službe bezbednosti, organizacije koja je, nisu propustili da ukažu novinari AFP-a, „nasledila KGB“. Što je, pak, samo delimično tačno, jer je tadašnji predsednik Boris Jeljcin, po zahtevu Zapada, rasformirao nekadašnji Komitet državne bezbednosti (u rangu ministarstva) i iscepkao ga na nekoliko agencija i službi. Dok su SAD, sa druge strane, 16 svojih bezbednosnih i obaveštajnih organizacija objedinili u jedinstvenu Obaveštajnu zajednicu, sa jednim šefom na čelu…

Još se upozorava, u prilogu AFP-a, da „ Putinova odluka može imati razorne posledice po organizacije za ljudska prava koje ionako nemaju podršku na domaćem tlu“! I naravno da će imati posledice, u to ne bi trebalo sumnjati. Čelična mreža nevladinih organizacija „za zaštitu ljudskih prava“ u Rusiji, finansiranih iz Amerike i Evrope, biće u velikoj meri razorena. A to što one „nemaju podršku na domaćem tlu“ nedvosmisleno svedoči da ih Rusi u većini ne prihvataju, doživljavajući ih kao strano tkivo. Jer, paradoksalno je da Rusiji, koja ima ogromne finansijske i druge resurse, i koja već godinama pozajmljuje novac toj istoj Americi, Vašington šalje „pomoć“ za podršku „civilnom društvu“.

[restrictedarea]

PRIKRIVENA MISIJA USAID-a A ta „pomoć“ uopšte nije mala. Prema rečima portparola Stejt departmenta Viktorije Nuland, Ju-Es-Ejd je za poslednjih 20 godina (od 1992. kada je započeo rad na tlu Rusije) potrošio ukupno 2,7 milijardi dolara u ovoj zemlji. A od toga, samo po zvaničnom priznanju portparola Hilari Klinton, trećina je utrošena „za razvoj demokratije“! „Mi se veoma ponosimo dostignućima Ju-Es-Ejda u Rusiji za dve decenije“, dodala je Nuland.

Među hiljadama inostranih agenata u Rusiji, veliki je broj onih koji su finansirani direktno iz američkog budžeta, posredstvom Ju-Es-Ejda i sličnih organizacija. Tako je jedan od glavnih korisnika Ju-Es-Ejdovih grantova u Rusiji bila poznata organizacija „Golos“, osnovana 2000, koja se bavi posmatranjem izbornog procesa i ukazivanjem na navodno uočene nepravilnosti i mahinacije. Prema dostupnim podacima, mesečni budžet „Golosa“ iznosi oko 400.000 dolara, koje dobija uglavnom od Ju-Es-Ejda! I, što je posebno važno, „Golos“ redovno polaže račune o svojoj delatnosti američkom Nacionalnom demokratskom institutu (NED) i aktivnosti usmerava u skladu sa nalozima iz Vašingtona.

Međutim, izvršna direktorka „Golosa“ Ljilja Šibanova tvrdi da oni neće odustati i da će pronaći sredstva da održavaju svoju internet „Kartu zloupotreba na izborima“. Tu se zapravo radi o interaktivnoj karti Rusije, gde se kao crvene tačke pojavljuju dojave o navodnim zloupotrebama i izbornim krađama. I kada se pojave hiljade takvih tačkica koje svetle na beloj podlozi, vizuelno se stiče utisak o izbornoj krađi ogromnih razmera. Šefovi „Golosa“, međutim, prikrivaju činjenicu da je reč o brojnim anonimnim dojavama, pristiglim putem Interneta i telefona, koje aktivisti ove organizacije nemaju mogućnost, a verovatno ni nameru, da provere, već ih automatski unose na mapu. Niti, naravno, bilo ko na Zapadu postavlja pitanje: kako je moguće da se jedna ovakva organizacija, čijom delatnošću se uzbunjuje javnost i podriva autoritet državne vlasti – može finansirati isključivo iz budžeta druge zemlje? I to zemlje poznate po manje ili više nasilnom svrgavanju „neposlušnih“ režima širom sveta…

To pitanje, međutim, postavili su jasno i glasno u Moskvi. MIP RF, koji je i zabranio dalji rad Ju-Es-Ejda u Rusiji, u obrazloženju ove odluke označio je kao neprihvatljive „pokušaje uticanja na političke procese“. „MIP Rusije zvanično je obavestio američku stranu da delatnost Ju-Es-Ejda u Ruskoj Federaciji mora biti prekinuta od 1. oktobra ove godine. Takva odluka izazvana je najpre time što karakter rada predstavnika agencije u našoj zemlji često nije bio u skladu sa proklamovanim ciljevima razvoja bilateralne humanitarne saradnje“, saopštio je portparol MIP-a Aleksandar Lukaševič. I dodao da je „reč o pokušajima uticanja na političke procese putem raspodele grantova, uključujući izbore različitih nivoa i institucije građanskog društva“. Ovako pažljivo diplomatski sročena poruka ne može da sakrije očigledno: Rusija je bukvalno najurila ključne američke igrače iz svoje kuće, ostavivši im tek dve nedelje da spakuju kofere. Otuda je razumljiv bes starog rusofoba, nekadašnjeg predsedničkog kandidata, senatora Džona Mekejna, koji nije propustio priliku da ukaže kako je to „uvreda za SAD i udar na administraciju Baraka Obame“.

Čime se zapravo bavi Ju-Es-Ejd pisali su mnogi. Među njima i poznati španski njuz-portal „Rebelion“, koji objavljuje priloge Hajnca Ditriha, Noama Čomskog, Marte Hernaker, Eduarda Galeana, Žoze Saramaga, Gabrijela Garsije Markesa, Mišela Čosudovskog i drugih istaknutih intelektualaca alterglobalističke i levičarske orijentacije. U tekstu pod nazivom „CIA koristi Ju-Es-Ejd kao pokriće“, pre tri godine „Rebelion“ je objavio prilično detaljan spisak zemalja u kojima su ove američke službe ostavile svoje tragove. Tu su i Vijetnam, Haiti, Venecuela, Bolivija, Eritreja, Kuba… Sve ove zemlje otkrile su delatnost Američke obaveštajne službe koja je radila pod maskom Ju-Es-Ejda. „Rebelion“ piše, pozivajući se na podatke iz Ju-Es-Ejda, da ova struktura ima svoja predstavništva u 100 zemalja u razvoju i potpisane ugovore sa više od 3.500 preduzeća i drugih organizacija u SAD-u. Od 2009, Ju-Es-Ejd je zvanično, zajedno sa Stejt departmentom i Pentagonom, uključen u borbu protiv „ustaničkih“ pokreta i država koje Vašington smatra neprijateljskim. Na taj način, piše „Rebelion“, izmenjena je prvobitna funkcija Ju-Es-Ejda, pretvarajući ga od organizacije za podelu humanitarne pomoći – u vojno odeljenje američke vlade.

BITKA ZA RUSIJU Oni u Vašingtonu koji su pomislili da će Putin još dugo trpeti brutalno mešanje u unutrašnje stvari Rusije, grdno su se prevarili. Možda je u pravu Konstantin Sivkov, zamenik predsednika ruske Akademije geopolitičkih problema, kada kaže da je primarni cilj Zapada da stavi Rusiju pod punu kontrolu, kako bi je upotrebio za borbu protiv islama i Kine. Sivkov, naime, smatra da će ishod ove „bitke za Rusiju“ odrediti budućnost ne samo Zapada, već čitavog sveta. Ovaj analitičar tvrdi da bez ruskog „topovskog mesa“ Amerika nije u stanju da dobije ratove koje je započela, da se izvuče iz sveukupne krize u koju je zapala, niti da odgovori na globalni izazov koji upućuje dolazeća supersila – Kina. Putin, međutim, nema želju da istura Rusiju na grudobran američkih imperijalnih interesa. Odgovor koji je Moskva dala proterivanjem „humanitaraca“ Ju-Es-Ejda, najbolje svedoči o njenoj nameri da se takvim planovima najodlučnije suprotstavi.

[/restrictedarea]