Sve manje svetlosti na „putu smrti i mraka”

Piše Zoran Milošević

Islam i Zapad posle filma „Nevinost muslimana“ 

Film „Nevinost muslimana“ koji se navodno podsmeva islamu i vređa ovu religiju i njenog proroka Muhameda snimljen je u SAD-u. Širen je po planeti od kraja leta 2012. godine, pre svega preko Interneta, što je isprovociralo masovne proteste muslimana, a problem islama tako je postao tema dana u svetu, posebno na Zapadu. Prema dostupnim informacijama, autor filma je Sem Besil, Amerikanac koji sebe predstavlja kao „izraelski Jevrejin“, a mediji još pišu, na osnovu analize prezimena, da je režiser zapravo Nakuli Besili, Kopt po poreklu. Novac za snimanje filma dao je javnosti poznat po paljenju Kurana, američki pastor Teri Džons. Film je doveo do stradanja mnoštva ljudi, uključujući i američkog ambasadora u Libiji. Sve se ovo događa, kako navodi Rimvidas Ragauskas za litvansku „Geopolitiku“, posle odustajanja od multikulturalizma.

NEMA SLUČAJNOSTI Ragauskas podseća da je nemački kancelar Merkel 2010. objavila propast multikulturalizma („multikulturni projekt u Nemačkoj je pretrpeo potpuni krah“), a početkom 2011. sa Merkelovom se saglasio i premijer Velike Britanije Kameron i predsednik Francuske Sarkozi. Krah multikulturalizma je objašnjen navodnom nesposobnošću migranata iz islamskih država da se integrišu u zemlje domaćine. Dakle, nema slučajnosti. Šta se zapravo htelo filmom „Nevinost muslimana“, kao i nizom drugih provokacija muslimana?

Prema mišljenju analitičara cilj ovih provokacija muslimana je trostruk: da se svetu pokaže da je formirani stereotip o islamu i muslimanima ispravan, da se da ocena nivoa protestnog entuzijazma muslimana u svetu, te da se ubrza asimilacija muslimana na Zapadu i njihov prelazak na hrišćanstvo ili neku drugu manje agresivnu religiju.

Tako i sa takvim ciljanim namerama dogodilo se da jedan „amaterski“ film izazove buru u islamskom svetu. Za sada je jasno da je ipak reč o organizovanoj kampanji za provociranje islamista, jer je jasno da film „Nevinost muslimana“ nije jedina provokacija. Tu su, naime, i akcije ukrajinske feminističke grupe FEMEN (grupa je, kako pišu ruski mediji, kupila prostor u centru Kijeva za 2,5 miliona dolara), čije su pripadnice u najislamskijem delu Pariza, razgolićene, pozivale muslimanke da se skinu, zatim je i satirični pariski časopis „Čarli Hebdo“ objavio karikature proroka Muhameda…

Ovome bi trebalo dodati i to da su američki analitičari po medijima, najmanje u poslednje dve godine, širili poruku da je politika predsednika SAD-a Baraka Obame, koji je manifestovao „blagonaklonost“ prema islamu, neefikasna i da bi je trebalo menjati. Ta politika je „politika slabosti i ona je samo nadahnula islamiste“, tvrde komentatori. Tako se dolazi do pitanja da li su se to, zapravo, sukobile radikalne snage obe civilizacije, odnosno islama i Zapada, tačnije rečeno – Zapada i islama?

[restrictedarea]

SUKOB EKSTREMISTA Turski analitičar Mustafa Akjol (za novine „Star gazete“) iznosi zanimljivo zapažanje da je evidentno da ekstremisti postoje na obe strane – desničarski hrišćani i fanatični cionisti sa jedne, dok su na drugoj strani islamisti. Akjol ukazuje da su najradikalniji protivnici islama na Zapadu zapravo bivši muslimani i citira Ajan Hirsi, koja je rekla: „Ja sam imala sreće da mogu da izaberem i izabrala sam spasenje!“ Islam je, dakle, za bivše muslimane „put smrti i mraka“. Fanatici dve civilizacije potpiruju uzajamnu mržnju i rat. Takođe, fanatici sa Zapada i iz islamskog sveta teže da ućutkaju „umerene snage“, optužujući ih za ravnodušnost, zabludelost, čak za defetizam. Pri tome i sam pojam „umereni“, kao što je to slučaj i u Turskoj, predstavlja nešto nečisto.

Interesantno je i to da je dve nedelje pre protesta zbog spomenutog filma Akjol bio pozvan na konferenciju koju je organizovao američki trust mozgova „Liberti fund“ u Engleskoj, a gde su organizatori (na „saboru liberala“, kako su rekli) razmatrali odnos islama i Zapada. Bilo je različitih stavova, ali nekako su dominirale sledeće tvrdnje: muslimani koji su emigrirali na Zapad ne prihvataju zapadne vrednosti, već nameću svoje, a kad im to ne polazi za rukom koriste se terorizmom (džihad). „Na taj način Zapad oseća da iz islama potiče agresija“. Naravno, Akjol je izneo suprotan stav: da je islam ugrožen od Zapada koji nastupa uz pomoć NATO-a, ali i nacionalnih armija i uz pomoć „meke sile“. Dokaz: okupirane teritorije koje preživljavaju kataklizmu (Irak, Afganistan, Libija…) Upravo se i „kriza nastala posle filma“, smatra ovaj publicista, može tumačiti u ovim okvirima. Naime, muslimani smatraju da je film koji potiče sa Zapada još jedan napad i skrnavljenje poslanika Boga, dok zapadnjaci govore: „Samo su našli povod (film) da nas napadnu i ubiju naše diplomate“!

„ZLO“ PESME I IGRE Uoči i posle protesta muslimana povodom filma „Nevinost muslimana“ evidentno je da na Zapadu masovno objavljuju vesti i analize koje ističu negativnu stranu islama, što, da ponovimo, daje utisak organizovanog napada na islam. Popularni američki sajt „Slejt“ je, između ostalog, objavio članak Brajana Palmera u kojem ovaj autor analizira ponašanja islamista. On navodi čitaoce da razmišljaju o teškoj rigidnosti, a sve povodom događaja koji se u Afganistanu zbio krajem avgusta: talibani su zaklali 17 ljudi za vreme praznika na jugu zemlje, zato što su slušali muziku i plesali! Zato autor postavlja pitanje: da li su muzika i ples u islamu zabranjeni? No, kod islamskih teologa na ovo pitanje nema jedinstvenog odgovora. Jedni tvrde da je prorok dozvolio da se sluša muzika, a drugi da je rekao da će Alah sve muzičare pretvoriti u „majmune i svinje“.Odnos muslimana prema muzici, zbog toga, zavisi kojoj sekti pripadaju. Može se, ipak, generalizovati da su se stanovnici grada uzdržavali od plesa, dok su sela imala bogatu tradiciju plesa. Svi islamski narodi i države imaju narodnu tradiciju plesanja uz muziku (u Afganistanu Paštuni svoj ples nazivaju atan; u Jemenu šabvani, u Emiratima rzafa itd). Borba protiv plesa u islamskom svetu počela je 1980. godine, kada je elita Saudijske Arabije prihvatila vehabizam koji je zabranjivao ples. Istovremeno, umereni muslimani iz celog sveta nemaju ništa protiv plesa, čak i podržavaju učeći mlade da igraju narodne igre. Ipak, većina pravovernih muslimana smatra da ples izaziva nepristojna razmišljanja, posebno kod neoženjenih muškaraca, odnosno neudatih devojaka, i to nazivaju „haramom“, budući da navodno „provocira nemuslimansko ponašanje“.

Evropljani se protiv protesta muslimana trenutno bore zabranama okupljanja, ali i silom. Francuzi, ali i drugi, hapse muslimane koji protestuju. U Parizu je uhapšeno više od 150 muslimana koji su se sukobili sa policijom, koja je branila američku ambasadu. Takođe, Pariz je i zabranio demonstracije čiji je povod ovaj film. U belgijskom Antverpenu policija je uhapsila više od 200 muslimana koji su učestvovali u demonstracijama protiv filma „Nevinost muslimana“ Demonstracije je organizovala fundamentalistička grupa „Sharia4Belgium“. U Briselu je uhapšeno više od 30 ljudi. Istovremeno, u Francuskoj se događa objavljivanje karikatura proroka Muhameda u satiričnom časopisu „Čarli  Hebdo“, što se pravda željom redakcije, kako to naizgled naivno čini  urednik Aleksandar Debute za ugledni „Le Figaro“, željom za zaradom, jer je prvih 75.000 primeraka prodato za nekoliko sati, a urednik kaže da nameravaju da prodaju 200.000 primeraka. Političari Francuske takođe opravdavaju časopis „Čarli Hebdo“ pravom na slobodu reči i štampe, te da bi onemogućavanje objavljivanja kritike islama vodilo ka ukidanju demokratije.

Ipak, Zapadu nije lako. Kako navodi BBCRussian.com, 22. septembra 2012. godine, predsednik SAD-a Barak Obama i državni sekretar Hilari Klinton, kako bi umirili islamski svet, osudili su film „Nevinost muslimana“, a izjave o tome, u trajanju od 30 sekundi, stavili su na sve društvene mreže.

Pripadnici islama su, reagujući na film „Nevinost muslimana“, sebe prikazali upravo onako kako su ih i prikazivali zapadni islamofobi: kao  agresiji sklone ljude, koji koriste varvarske metode i koji su nesposobni da shvate na kakvim se zakonima razvija Zapad. Akcije muslimana su neproduktivne, tvrde komentatori, jer ubistvom ambasadora i drugih ljudi oni neće postići ništa. To je, kaže se,  besplodna emotivna akcija, koja – na kraju, o islamu i muslimanima samo šalje lošu sliku širom planete. Ponašanje muslimana koji pale, ubijaju i pozivaju na uništenje SAD-a i Zapada može da se okrene i protiv samog islama. Pitanje je i da li će muslimani koji žive na Zapadu posle ovoga želeti da ostanu muslimani. Naime, u tradiciji Zapada je da kada želi da asimiluje doseljenike stvori javno mnjenje, odnosno društvenu klimu koja pritiska doseljenike da se odreknu starih običaja i religije da bi bili prihvaćeni u novom društvu. Drugim rečima, posle svih ovih događaja za očekivanje je da veći deo muslimana koji živi na Zapadu pređe na hrišćanstvo. Malo je međutim verovatno da će muslimani, i posle smirivanja protesta, zaćutati. Za očekivati je da progovore (i) teroristi u srcu Zapada, a oni nažalost, i kako je već dobro poznato, ubijaju nedužne građane!

[/restrictedarea]