Gde se ima, tu se i tužaka

Piše Miodrag Zarković

Može li Dinko Gruhonjić sa svojim opskurnim udruženjem (Nezavisno društvo novinara Vojvodine) da na vest da ga finansiraju Amerikanci reaguje sam, bez pomoći Javnog servisa (RT „Vojvodine“) koji izdržavaju građani izmučene države, koju taj isti Gruhonjić ogovara i vređa gde god stigne?

Više prijatelja, kolega i poznanika ove rubrike, iznelo je u privatnim razgovorima ocenu da se uređivačka politika „Radio-Televizije Srbije“ naprasno promenila u poslednjih desetak dana do dve sedmice. Pri čemu se, dabome, misli na „političku politiku“, tj. na odnos urednika, novinara i voditelja Javnog servisa prema strankama u Srbiji.
Navodno se, vrednuju nabrojani posmatrači televizijskih prilika i neprilika, uređivačka politika najzad prilagodila „novoj realnosti“, odnosno, silasku Borisa Tadića i Demokratske stranke sa vlasti: najednom su emisije Javnog servisa ne samo postale otvorene za priče o nepočinstvima prethodnog režima, nego su neretko i sasvim posvećene upravo tim pitanjima. Čak su i informativni blokovi, po običaju najgledaniji sadržaji „RTS“-a, sve češće okrenuti ka istragama i mogućim ishodima tih istraga, iliti ka krivičnoj, političkoj i moralnoj odgovornosti doskorašnjih vlastodržaca.
Rubrici je, stoga, nagovešteno da bi upravo ovaj zaokret Javnog servisa mogao da bude pomenut u „jednom od narednih brojeva“.
Rubrika, međutim, odbija da poveruje da bi Aleksandar Tijanić i Nenad LJ. Stefanović, dvojac najodgovorniji za uređivačku politiku „RTS“-a, mogli da pokažu toliki nedostatak inteligencije, pa da poveruju kako bi dragocene im položaje mogli da sačuvaju kakvim providnim ulagivanjem novim vlastima. Posle četvorogodišnjeg religioznog služenja režimu Borisa Tadića, Tijanić i Stefanović morali bi da budu baš zatupasti, pa da računaju da su novi vlastodršci toliko lakomisleni da njih dvojicu ostave na dva najvažnija položaja u današnjoj Srbiji. Rubrika odbija da poveruje da su Tijanić i Stefanović toliko glupi.
Rubrika, u krajnjem slučaju, ne može ni da pomisli da bi sama mogla da na kraju ispadne glupa, ukoliko se ispostavi da joj je procena bila sasvim pogrešna.
***
(Pri tom, nije „Radio-Televizija Srbije“ počela da se dodvorava toliko novim vlastima u Srbiji, kako bi se dalo pretpostaviti ako su već rešili da odistinski menjaju uređivačku politiku, koliko starim vlastima u gradu Beogradu, a budućim u Demokratskoj stranci. Odnosno, uredništvo Javnog servisa izgleda je izabralo stranu u „žutom građanskom ratu“, priklanjajući se krilu Dragana Đilasa. Uređivačka se politika, naime, promenila samo prema očigledno sve otpisanijem Tadiću i njegovim saradnicima, dok se ništa manja nepočinstva gradonačelnika Đilasa i njegovih ljudi upadljivo zaobilaze, tako da krajnji ishod promena u uređivačkoj politici ide naruku samo „pobunjenicima“ u Demokratskoj stranki).
***
Petominutne vesti koje se na „Radio-Televiziji Vojvodine“ prikazuju više puta dnevno, u nedelju 16. septembra sadržale su i jednu čudnovatu informaciju: da je Nezavisno društvo novinara Vojvodine (u daljem tekstu – NDNV) najavilo da će pokrenuti tužbu protiv nekoliko internet portala, koji su, kako se tvrdi, netačno preneli vest o tome koliko je donacija na račun ovog udruženja uplatila američka fondacija NED. Nije, navodno, netačan podatak da je NDNV (u daljem tekstu – Dinko Gruhonjić) primalo novac, već je sporan jedino iznos, koji je na dotičnim portalima uvećan desetak puta, tako što se potkrala jedna cifra viška.
Dakle, Dinko Gruhonjić (u ranijem životu – Sabahudin Gruhonjić) rešio je da tuži izvesne internet portale, što se u stvari odnosi na „Fakte“ i „Novi standard“, jer je ovaj prvi portal i objavio vest o donacijama, dok ju je ovaj drugi preneo. A uredništvo „Vesti“ procenilo je da informacija o Gruhonjićevim namerama zaslužuje da bude objavljena među najvažnijim događajima tog dana; jer, u pet minuta zaista mogu da stanu samo izabrane, najbitnije informacije, što će reći da uredništvo „Vesti“ upravo toliki značaj pridaje Gruhonjićevim namerama.
Zanimljivo je da „RTV“ nije objavio prvobitnu informaciju, da NED finansira Gruhonjića. O tome nije bilo ni reči. Nije, dakle, Javni servis Vojvodine po Zakonu o informisanju obavezan da objavi Gruhonjićevo saopštenje o namerama – namerama, pazite; on još nije ni tužio, ali je i sama njegova namera zaslužila da bude među vestima dana – već je uredništvo „Vesti“ procenilo da ta vest po svom sadržaju zaslužuje dotičnu važnost.
Ako imate i dalje ikakvu dilemu, to što radi Gruhonjić jeste čist primer pritiska na medije. Ništa demanti, odmah tužba! Zbog jedne cifre! A ambasadori, oni koji su trčali da „brane“ Verana Matića i njegovu „B92“ svaki put kada je „B92“ bila uhvaćena u drskim lažima, pa suočena sa gnevom oklevetanih, ovo su oćutali. Ovo im ne smeta. Za medije kojima Gruhonjić preti, ambasadore baš briga.
Zašto se onda u sve to meša „Radio-Televizija Vojvodine“? Može li Gruhonjić sa svojim opskurnim udruženjem (u daljem radu – NKVD) da se snalazi sam, bez pomoći Javnog servisa koji izdržavaju građani izmučene države, koju taj isti Gruhonjić ogovara i vređa gde god stigne?!