Sukob u DS-u: Buka i bes

Piše Miodrag Zarković

Rasplet sve otvorenijih sukoba u Demokratskoj stranki nametnut je javnosti kao tema nad temama, što samo pokazuje da nezvanični centri moći i dalje drmaju srpskim medijima i usmeravaju pažnju javnosti samo tamo gde „žutima“ odgovara

 

Iz letnjeg, kratkog, njemu vrlo nesvojstvenog medijskog zatišja, Boris Tadić izašao je 10. avgusta, kada su hrvatska internet glasila objavila da se bivši predsednik Srbije odmara na jadranskom ostrvu Visu. Vest, preneta istog časa i u ovdašnji medijski prostor, bila je propraćena fotografijama i video snimkom, sve sa Tadićem u kupaćim gaćicama. Što će reći, u opremi ne za vakcinaciju, već za plivanje. Odnosno, u opremi za vaterpolo, što je sport koji je Tadić i trenirao u mladosti i oko kojeg se često vrteo, mada nikada nije u njemu imao kakvu zvaničnu funkciju.
Istog dana, desetog avgusta, srpska vaterpolo reprezentacija izgubila je utakmicu polufinala olimpijskog turnira protiv Italije.
Osam dana kasnije, Boris Tadić se već uveliko bio vratio u Beograd i sa prijateljima igrao basket na igralištima na Adi Ciganliji. I o ovoj njegovoj rekreativnoj aktivnosti srpska glasila su iscrpno izvestila javnost, uz, naravno, prigodne fotografije Tadića sa košarkaškog terena.
Tog dana, 18. avgusta, srpsku košarkašku reprezentaciju je, u kvalifikacijama za naredno Evropsko prvenstvo, usred Beograda porazila Crna Gora, neverovatnim pogotkom sa pola terena u poslednjoj sekundi.

STO DANA OPOZICIJE

[restrictedarea]

Ove dve malerozne podudarnosti neminovno predstavljaju poslasticu za sujeverne zlonamernike, ali istovremeno otkrivaju i mnogo toga o celokupnom društvu, tj. o nimalo zavidnom stanju u kojem se isto nalazi posle četiri godine apsolutne vlasti upravo Borisa Tadića. Budno praćenje svakog Tadićevog koraka više nije radna obaveza za ovdašnja glasila, kao što je bilo do pre nekoliko meseci, ali glasila svejedno nastavljaju da Tadiću, a i stranki kojom rukovodi, poklanjaju nesrazmerno i nezasluženo veliku pažnju. Svakodnevno smo sa novinskih strana i televizijskih ekrana zatrpani informacijama o unutrašnjim kolebanjima, zapletima i raspletima u Demokratskoj stranki, a učestalost tih informacija kao da poručuje da važnije teme niti je bilo, niti će biti u savremenoj Srbiji. Udarni prostor po naslovnim stranama dnevnih listova mahom je posvećen prilikama u DS-u, a čak i agencije „Tanjug“ i „Beta“ na svaka dva do tri dana intervjuišu ponekog iz vrha Demokratske stranke, dajući mu priliku da iskaže svoje viđenje unutarpartijskih podela, te da uveri javnost i članstvo kako će DS „prebroditi i ova iskušenja“ i iz svega „izaći jača nego ranije“. Agencijama je, inače, prvenstvena namena da snabdevaju glasila vestima i informacijama, a ne da objavljuju intervjue, za kojima potežu vrlo retko; zato je u najmanju ruku čudnovato kada „Tanjug“ 16. avgusta pusti intervju sa Borislavom Stefanovićem, sekretarom Predsedništva Demokratske stranke, da bi samo koji dan kasnije (21. avgusta) objavio razgovor i sa potpredsednikom DS-a Bojanom Pajtićem, dok uporedo sa tim „Beta“ 17. avgusta intervjuiše lično Tadića.
Stvari su još više izmakle kontroli kada je reč o Draganu Đilasu, gradonačelniku Beograda i zameniku predsednika Demokratske stranke, tačnije, čoveku za koga se odavno sumnja, a odskoro i sasvim jasno vidi, da je namerio da od Tadića preuzme kormilo partije. Mada on u retkim direktnim obraćanjima uporno poriče da će izazvati Tadića na dvoboj za čelnu poziciju u stranki, do javnosti – a preko medija sa kojima Đilasova firma „Dajrekt medija“ ima bliske, pa i suvlasničke odnose – redovno dopire sve što Đilas kaže ili uradi u političkoj „kvaziintimi“, pa tako i sadržaji svih njegovih pisama stranačkim organima.
Groznica je otišla dotle da je „RTS“ u ponedeljak, 20. avgusta, emisiju „Oko 11“ jednim delom posvetio i analizi „sto dana opozicije“, dakle prvom tromesečju Demokratske stranke posle silaska sa vlasti. Praksa je u mnogim državama sveta da se na isteku prvih sto dana razmatra i ocenjuje nova vladajuća garnitura, ali je posvećenost Javnog servisa stodnevnom opozicionom iskustvu DS-a nešto vrlo nesvakidašnje, moguće čak i sasvim novo u istoriji televizijskih izraza.

A OD KUMA – TRIVANKA!
Kako se približavamo 8. septembru, kada je zakazana sednica Glavnog odbora DS-a (pomerena sa prvobitno odabranog 1. septembra), pritisak se samo dodatno pojačava. Čak je i pažnja koju su Maje u svom kalendaru pridale 21. decembru 2012, za kada su predvidele smak sveta, manja nego pompa kojom se u srpskim medijima najavljuje rasplet u Krunskoj. Zakazivanje Glavnog odbora plasirano je kao tema nad temama i vest nad vestima, i ispraćeno poletnim najavama čelnika DS-a da se stranka neće raspasti, niti deliti, već da će se samo ratosiljati „pojedinaca koji su loše radili“.
Vrhunac ove histerične opsednutosti sudbinom Demokratske stranke verovatno je bio intervju Žarka Puhovskog, zagrebačkog „ljudskopravaškog aktiviste“, dat beogradskom „Blicu“ protekle nedelje, 19. avgusta. Umesto da štogod bude upitan o i dalje tragičnom položaju srpske manjine u Hrvatskoj – a naročito u svetlu nedavnih trvenja oko Milorada Pupovca – Puhovski je raspredao o DS-u, odnosno o Borisu Tadiću kome je, kako podseća „Blic“, svojevremeno bio mentor pri izradi diplomskog rada.
Koliko je navedena situacija nenormalna, vidljivo je i iz poređenja sa situacijom od pre četiri godine, kada je takođe jedna stranka – isto sa prefiksom „demokratska“ – silazila sa vlasti. Tada je, naravno, reč bila o Demokratskoj stranki Srbije, koja je činila okosnicu dve prethodne Vlade, ali je u opoziciju ipak bila ispraćena maltene zavereničkim ćutanjem jedne grupe, odnosno neprikrivenim likovanjem druge grupe medija. Retki su tada, leta 2008, bili osvrti na silazak DSS-a sa vlasti, dok lamentiranja nad takvim razvojem događaja, poput ovih kojima se već tri meseca oplakuje izborni poraz Tadića i DS-a, naprosto nije bilo (možda jedini primeri iskrenog žaljenja zbog odlaska DSS-a i Vojislava Koštunice u opoziciju jesu bile dve tada zapažene kolumne, Slobodana Antonića u „Politici“ i Svetomira Marjanovića u „Presu“, mada je Marjanović žalio za koalicijom DS-DSS, a ne za pojedinačnom strankom).
Na mnogo drugačiji način od ovog koji primećujemo danas, bio je propraćen i rascep u Srpskoj radikalnoj stranki, s jeseni 2008. godine. Mada je dobio tretman prvorazrednog političkog događaja, odlazak dela radikalskog rukovodstva mnogo je više medijima poslužio za još jedan krug izrugivanja „zatucanim nacionalistima“, nego što se ozbiljno i stručno analizirala novonastala situacija.
Uporedi li se to sa aktuelnim tretmanom unutrašnjih prilika u Demokratskoj stranki, gde se značaj pridaje čak i nepotvrđenim glasinama da je Jelena Trivan rešila da iz Tadićevog pređe u Đilasov tabor (što je sredinom protekle sedmice bila jedna od udarnih informacija po najtiražnijoj beogradskoj dnevnoj štampi), lako će se dobiti prava slika o nezvaničnim centrima moći koji presudno utiču na oblikovanje javnog mnjenja.

STRANKA ODROĐENE ELITE
Oni koji su pobliže upoznati sa političkim i društvenim dešavanjima u Srbiji, teško da će biti zatečeni opisanim razvojem događaja. Tako i Željko Cvijanović, urednik i kolumnista portala „Novi standard“ na kojem već godinama prati događaje od najšire važnosti, smatra da je držanje srpskih medija krajnje predvidljivo:
„Nisam iznenađen pažnjom koju mediji poklanjaju događanjima u Demokratskoj stranki jer – kako je to rekao moj omiljeni politički mislilac Milan Nikolić – bez DS-a nema ni demokratije u Srbiji. Ovoj dubinskoj analizi imena jedne stranke mogao bih samo da pridružim to da u Srbiji postoji još jedna Demokratska stranka (doduše) Srbije, koju poslednji deo naziva u aparatu naše analitike već čini manje demokratskom, čak, rekao bih, nemoguće demokratskom“, kaže za „Pečat“ Cvijanović.
„Šalu na stranu, čime bi se drugo bavili srpski mediji i analitičari nego raspadom žutih?! Šta bi moglo više da zanima klijenta nego problemi u poslovanju njegove centrale i izvora uticaja? Za njih, ako umire DS, umire ceo svet, u kojem su se bez sopstvenog dela i zasluge našli u fokusu pažnje, gde naravno – valja se – kapne i pokoja parica. Demokratska stranka jeste stranka odrođene srpske elite, iste one koja je više od decenije ekstremno suprotstavljena svakom interesu naroda i šta bi drugo mogla ta elita, poražena od naroda na izborima, nego da ubeđuje narod kako u današnjoj Srbiji nema važnijeg pitanja od opstanka DS-a.“
Cvijanović dodaje i ocenu da se „radi o očiglednoj manipulaciji, iz koje bi mogla da se ispili opasna stvar“:
„Uskoro će ista ta elita da žrtvuje deo DS-a kao gubitnički, nesposoban i korumpiran, samo da bi nas ubedili koliko je onaj njen drugi deo pobednički, sposoban i pošten, pa tako i kadar za vraćanje na vlast. Što se mene tiče, Demokratska stranka je, zajedno sa elitom koju zastupa, dala nemerljivi doprinos slamanju Srbije, i državnom, i nacionalnom, i socijalnom, i sva moja pažnja ne mrda od te činjenice“, zaključuje Cvijanović.
Slično gledište zastupa i Dragan Petrović, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku:
„DS je medijima očigledno stranka mezimica, pokrovitelj i šta sve ne“, ocenjuje Petrović za „Pečat“. „Potpuno je jasno vidljiv taj paternistički odnos, ta briga, pa i više od brige, to je pažnja, nega i ljubav koju mediji ispoljavaju prema Demokratskoj stranki. Pri tom, veoma je indikativno da u ranijim primerima raskola u drugim strankama, nismo mogli da primetimo takav medijski pristup tematici. Recimo, kada je došlo do rascepa Srpske radikalne stranke ili kada se Vladan Batić odvajao od Koštunice, ili kada se Drakulić odvajao od DSS-a. Tada smo u medijima mogli da primetimo neku vrstu oštre ljubopitljivosti, čak i zluradosti. Sa DS-om, međutim, te zluradosti nema ni u tragovima. I meni je to sasvim razumljivo, zato što je tim medijima DS očigledno služila kao institucionalna zaštita i pokrivalica u mnogo čemu. Nimalo me ne čudi tolika blagonaklonost medija prema DS-u. E sad, sasvim je drugo pitanje da li je DS bila toliko zaštitnički nastrojena prema običnim građanima, pa i društvu u celini. Iako Dušan Petrović, pa i Boris Tadić, izjavljuju da je DS nekakva nacionalna institucija, nisam siguran da je to slučaj.“

HTELI STE ODGOVORNOST – EVO JE!
Cela halabuka oko DS-a nije samo stvar mere i ukusa, već i izbegavanja nečega u šta se inače svi stranački prvaci olako zaklinju: odgovornosti. Ovoliki broj tekstova, priloga i emisija o daljoj sudbini DS-a nagoveštava da stranački prvaci – ma kojoj od unutrašnjih, međusobno sukobljenih struja da su se priklonili – pokušavaju da stvore utisak kako su kadri da samostalno odmere jedni drugima krivicu i da tu niko van stranke nema šta da se meša. To bi, svakako, bilo potpuno tačno, samo da Demokratska stranka nije u protekle četiri godine bile stožer najštetnije vlade u istoriji srpskog višestranačja, pa da je samim tim odgovorna ne samo sebi i sopstvenim biračima, već i celoj državi.
Ne može odgovornost Borislava Stefanovića da utvrđuje samo Glavni odbor DS-a. Stefanović je na krajnje sumnjiv način i sa vrlo nepovoljnim ishodom vodio takozvane tehničke pregovore sa Prištinom, zbog čega njegove poteze i odluke mora da odmeri Skupština Srbije i to u skladu sa Ustavom. A izjave samog Stefanovića čak pojačavaju utisak da je u njegovom delovanju bilo i te kako mnogo protivustavnog i protivzakonitog.
Ne može, isto tako, samo Glavni odbor DS-a da raspreda o Mostu na Adi, „Bus Plusu“ i ostalim sumnjivim poslovima u gradu Beogradu. I odranije, a pogotovo od kako je Vuk Jeremić u međusobnoj raspravi optužio Đilasa da je na most potrošeno upravo onoliko sredstava koliko je opozicija sve vreme i navodila, a gradska vlast uporno poricala, jasno je da samo temeljna policijska istraga može da da konačnu reč o odgovornosti Dragana Đilasa i ostatka beogradskog rukovodstva.
O poslovanjima drugih prvaka DS-a, koje je narod „od milja“ prozvao „stranački baroni“, takođe bi morale da se izjasne nadležne državne službe, koje, na sreću, više nisu pod rigoroznom kontrolom Tadićevog Kabineta. Previše je mračnih insinuacija u vezi sa „Razvojnom bankom Vojvodine“, mutnom prodajom državnog udela u „Politici“, razbacivanjima iz ministarstva Olivera Dulića, i mnogim drugim aferama koje su za vreme vakta „žutih“ bile panično prigušivane. Niti bi mogao Glavni odbor da se nosi sa svim tim, niti bi to smelo da mu bude dopušteno.
Ne može, na kraju, Boris Tadić da bude odgovoran jedino Glavnom odboru svoje stranke. Čovek koji je, primera radi, lično izmenio skupštinsku rezoluciju o Kosmetu da bi sa „svojom prijateljicom“ Ketrin Ešton  sastavio drugu, a takođe i, kao još jedan primer, na protivzakonit način podneo ostavku na mesto predsednika i to prevarantski zvao „skraćivanjem mandata“… takav čovek mora da polaže račune pred nacijom koju je onako sumanuto i strmoglavo vodio pune četiri godine.

 

__________

Crni biseri

 

Da je važno i značajno – nije; ali, praćenje izjava samih čelnika Demokratske stranke, kao i njihovih najpoznatijih simpatizera, može da bude ludo zabavno. Evo nekih od zanimljivosti koje su napričali u proteklih nedelju dana.
Borislav Stefanović: „Ne mislim da ćemo biti svedoci jednog cepanja Demokratske stranke, pre mislim da ćemo biti svedoci jedne temeljne promene, jednog ozdravljenja i osnaživanja stranke koje će doneti novi kvalitet i mnogo bržu i veću snagu Demokratskoj stranki nego što se režim nadao. Jer, znam da se oni u ovom trenutku raduju našim procesima u stranki, misleći da će to da nas oslabi, međutim, to su rekao bih zaleđeni osmesi, s obzirom na to da im se to neće dobro vratiti znajući i kako smo se mi ponašali i kako smo mi prošli. Dakle, oni bi trebalo da znaju da ćemo mi iz ovog definitivno izaći jači i mnogo pre nego što oni misle doći u poziciju da ponovo preuzmemo odgovornost u svoje ruke, ali naravno na jedan potpuno drugačiji način i sa nekim drugim ljudima“ (16. avgust, intervju agenciji „Tanjug“).
Dragan Đilas: „Nije tajna da nisu svi ljudi iz vrha DS-a po mom ukusu. Na sreću, ni ja nisam po njihovom. Ono što nas razdvaja, pored ostalog, jeste moje ubeđenje da ovo nije leto u kojem bi DS trebalo da bude u „kupaćim gaćama“. Prošlo je 100 dana od našeg jednog izbornog i jednog postizbornog poraza. Mi kao stranka ozbiljnih ljudi pred naše članstvo još nismo izašli sa analizom uzroka i posledica silaska sa vlasti“ (16. avgust, izjava agenciji „Tanjug“).
Boris Tadić: „Trebalo bi razlikovati te dve stvari, posle izbora sam rekao da je odgovornost na meni, ali trebalo bi izmeriti ko je kriv za rezultate izbora (…) Ali odmah sam preuzeo odgovornost na sebe i sada želim da vidim kako će reagovati svi ostali funkcioneri DS-a, od potpredsednika, pa do opštinskih organizacija. Kako će oni proceniti svoju odgovornost, a i svoju krivicu, imajući u vidu rezultate izbora od 2004. do danas, jer se završio jedan ciklus DS-a, njenog rada i doprinosa reformama“ (17. avgust, intervju agenciji „Beta“).
Borislav Stefanović: „Stranku će, budite sigurni, najbolje voditi onaj kome podršku daju stranački organi. Verujem da će tu podršku dobiti onaj ko bude smeliji, hrabriji u realnom predstavljanju situacije i odstranjivanju loših stvari iz DS-a. Ako tu ogradu preskočimo, DS će se u vrlo kratkom roku vratiti na scenu još jači i spremniji da vodi zemlju“ (17. avgust, „Večernje novosti“, tekst pod naslovom „Stefanović: Otarasićemo se loših momaka“).
Žarko Puhovski: „Demokratska stranka će se menjati, i to nabolje, jer je za svaku stranku lekovito da dođe u opoziciju. Pitanje je da li će do toga doći odmah ili posle unutrašnjih borbi koje bi u međuvremenu stranku mogle dodatno da oslabe“ (19. avgust, „Blic“, tekst „Puhovski: Vlast može da pomogne DS hapšenjem njenih funkcionera“).
Lokalni odbori: „Stiče se utisak da većina opštinskih lidera još ne želi da se izjašnjava ko je najodgovorniji za trenutno stanje u stranki, ali očekuju da se utvrdi ko je najveći krivac za debakl na republičkom nivou. Pojedini pak smatraju da su vanredni izbori u DS-u jedini izlaz iz problema“ (20. avgust, „Pres“, tekst „Baza DS: Nađite krivca ili idemo na stranačke izbore“; u članku se o krizi u partiji izjašnjavaju lideri DS-a iz Užica, Paraćina, Niša, i nezaobilazni Goran Ješić iz Inđije).
Bojan Pajtić: „Samo jedinstvena i stabilna DS može da doprinese regeneraciji našeg društva i da svoje programske ciljeve postavi kao nacionalne. Svakoj vlasti potreban je dobar korektivni faktor, a bez DS-a nema jake opozicije. Mislim da se veliki intelektualni i kreativni potencijal Srbije nalazi upravo u redovima demokrata“ (21. avgust, „Večernje novosti“, tekst „Pajtić: Ne osnivam novu stranku“).
Bojan Pajtić: „Logično je da oni koji nisu na valjan način obavljali svoj posao pre ili u toku izbora, na stranačkoj izbornoj skupštini ostanu bez svojih pozicija. Ali to ne znači da je stranka zbog toga ugrožena. Iako je jasno da postoje mnogi čiji je interes slabljenje demokrata i onih koji plasiraju priče o razdoru, uveren sam da će DS očuvati svoju poziciju najjače i najprogresivnije političke stranke u zemlji“ (22. avgusta, „Pres“, tekst „Nema razdora u DS-u, ali krivci će morati da budu smenjeni“).

[/restrictedarea]