Lažni Mobi Dik

Piše Milorad Vučelić

Karl Rov je bio medijsko-politički savetnik Džordža Buša juniora u oba njegova mandata. On je neprestano izmišljao priče o dobrim i zlim likovima kojima se služe republikanski kandidati u Kongresu.  Trudio se da svaki izbor „pretvori u moralitet u kojem se sukobljavaju moralna doslednost republikanaca i moralna konfuzija demokrata“. Kada je ovaj ovejani prevarant i obmanjivač pod pritiskom demokratskih poslanika morao da podnese ostavku, efektno je izjavio: „Ja sam Mobi Dik, a oni su u poteri za mnom!“
Presna laž često je upečatljivija nego istina, a pogotovo ako je začinjena nekom ciničnom parafrazom ili dosetkom. Kao pomenuti Karl Rov u Americi, tako i Guverner „Narodne banke Srbije“ Dejan Šoškić u Srbiji, nema blage veze s Mobi Dikom. Upravo već desetak dana prisustvujemo medijsko-političkoj operaciji po kojoj se i guverner Šoškić predstavlja kao nekakav progonjeni Mobi Dik. Pred očima javnosti sve se više, gotovo i parodijski, uživljava u herojski lik čoveka koji pred klasnim neprijateljem uzvikuje: „Ne dam fotelju, ne dam funkciju, neću podneti ostavku“!
U odbranu njegovog položaja okupile su se sve snage poraženog i odlazećeg režima. Manje više na okupu su svi oni koji se otvoreno suprotstavljaju i Ustavu i odlukama Ustavnog suda Srbije. Pogrešno se dakle mogao steći utisak da je poraz na višestranačkim izborima i poraz režima. Režim predstavljaju ne samo politički čelnici već i široki krug nevladinih organizacija, agencija, eksperata, konsultanata, komisija, analitičara i svih ostalih sinekurista, tj. nameštenika sa dobro plaćenim položajima i zvanjima na kojima oni ništa ne rade. I sve se to plaća iz državnog budžeta, a uz obilatu pomoć reklamiranja svih pomenutih protagonista na Javnom servisu koji se finansira pretplatom građana.

Sasvim osnovano ovakva organizacija se naziva – žutim kartelom. Deo tog kartela su mediji koji samo putem oglašavanja države raznim službenim povodima ubiraju ogromne, višemilionske prihode. Država preko ministarstava i javnih preduzeća finansira i čitav niz kampanja preko kartelskih medija, a koje kreiraju delovi iste kartelske strukture. Stvorene su gotovo nespoznatljive strukture kojima se teško ulazi u trag i koje predstavljaju džinovsku parazitsku organizaciju na telu Srbije. Prava hobotnica!
Zamišljena je, i delom realizovana, strategija po kojoj bi  iz Parlamenta trebalo iscrpsti što više vlasti, ponižavati ga i po mogućnosti, na evroatlantskom putu, potpuno ga razvlastiti.
Narodna skupština Srbije pretvorena je u protekle četiri godine u puki servis sprovođenja nauma vladajuće većine, uz uskraćivanje elementarnih prava opoziciji. U četvorogodišnjoj vladavini žutog kartela Parlament je ličio na sve samo ne na demokratsku instituciju. Čelnici žutog kartela naprosto su se sprdali sa nama: ministri, pa čak ni obični činovnici, nisu dolazili na desetine puta na skupštinske odbore, zakone o odbrani i bezbednosti obrazlagali su ministri za ekologiju, vlada se najčešće nije udostojila  da odgovori na poslanička pitanja, voditeljka Parlamenta se naprosto sadistički iživljavala nad poslanicima opozicije, pukom glasačkom silom menjao se sastav skupštinskih odbora i predsedavanje njima, skupštinske rezolucije i deklaracije drastično su kršene, i to pre svega one o Kosovu, Parlamentu su izmicali i dogovori koji dovode u pitanje suverenost države, platforma o pregovorima o Kosovu, ako je uopšte ima, za Parlament i njegove odbore ostala je strogo poverljiva predsedničko-kabinetska tajna…
Pukom političkom voljom većine i njenog političkog vrhovnog šefa pravljene su i izmišljane razne nepotrebne institucije i politički proizvoljno postavljani razni funkcioneri, bez izuzetka poslušnici vladajuće stranke. I sada su naprasno postali nesmenljivi poput guvernera Šoškića, čije štetočinstvo, u pravom i punom obliku, postaje vidljivo i jasno tek nabrajanjem i uvidom u spisak onih koji ga podržavaju i koji misle da je njegova smena sudnji dan. (Pročitati tekst Nikole Vrzića „Vlada spasa ili kolapsa“, u ovom broju „Pečata“). Ilustracija guvernerove uspešnosti između ostalog je i činjenica  da se  baš ovih dana domaća moneta nezadrživo survava.
Navodno su i u Briselu zabrinuti zbog buduće smene ove guvernerske gromade nezavisnosti i stručnosti. Sve ovo je pokušaj da se od guvernera napravi guvernadur koji bi bio nadparlamentarna vlast.
Mletačkom guvernaduru odista ne bi bio zadatak da brani dinar i brine o nacionalnoj privredi, ali srpskom guverneru „Narodne banke Srbije“ to jeste i mora biti zadatak.
Po gore opisanoj strategiji, višestranački izbori bi tako bili nešto prilično nevažno, jer bi struktura žutog kartela ostala netaknuta i nedodirljiva. Parlament bi i dalje ostao po strani, a višestranački izbori bez posledica. U zemlji u kojoj je do kraja razorena nezavisnost pravosuđa, i u kojoj su pritvori politički naređivani i reketaški sprovođeni – o čemu, uverljivo i osnovano, govori i predsednik Tomislav Nikolić – potom pretvarani u neograničene zatvorske kazne, naprasno se, od strane  propagandista i sinekurista, govori o opasnostima „od urušavanja vladavine prava“!
Novoizabrana vlada se nalazi pred jednostavnim izborom: ili će do kraja demontirati žuti kartel, samovolju i svevlašće Kabineta, kao pretpostavku za bilo kakav uspeh, ili će ustuknuti pred njihovim nasrtajima i stvoriti hibridnu tvorevinu koja će i njih i Srbiju povući u ambis. A najgore će biti ako i pomisle da se žutom kartelu mogu umiliti zaodevanjem u nekakvu ludačku košulju evroatlantizma i „demokratskog kontinuiteta“.
Ne raščiste li narednih meseci situaciju u kojoj su zatekli Srbiju,  ne saopšte li to naciji i ne privedu li krivce pravdi, postaće sukrivci i saučesnici u poduhvatu uništavanja i pljačke države. Stanje izneverene nade mnogo je gore od tuposti pomirenosti koja se do ovih izbora nameštala našoj zemlji.
Na Kopaoniku, vršeći svoju dužnost, poginula su od zaostale kasetne bombe dva podoficira Vojske Srbije, Nebojša Milić i Slaviša Marković. Načelnik Generalštaba general Nebojša Diković je izjavio da se oseća odgovornim za ovu tragediju i zatražio da se utvrdi stepen te njegove odgovornosti. I rekao:
„Još ginemo od NATO bombi“!