Hrabrost posebne vrste

Piše Danijel Cvjetićanin

Kakava očekivanja imaju oni koji su smenili Šoškića, a kakav odgovor sledi iz demokratskog tabora?

 

Nadam se da ste primetili sa koliko strasti su stručnjaci, i to sasvim opravdano, branili nezavisnost NBS-a, kao što su drugi, takođe opravdano, isticali da ta vrsta nezavisnosti nije baš ni bila na čvrstim nogama, pošto je NBS već dvanaest godina pod snažnom i direktnom kontrolom evroatlantskog kapitala, pa je bankarski sistem dao ogroman doprinos destrukciji domaće privrede, kao i nedopustivom rastu potrošnje i dugova u Srbiji. Ipak, povećavanje zavisnosti NBS od države nipošto ne znači da će se smanjiti njena zavisnost od uticaja EA-kapitala. Naprotiv.

ŠTIMOVANJE BANKARSKOG SISTEMA

[restrictedarea]

Ne mogu, međutim, da se setim slične eksplozije strasti, ili buđenja „stručne savesti“, prilikom smena guvernera Jelašića, guvernerke Kori Udovički, Dinkića, ili guvernera Vlatkovića… Svi su oni smenjeni, manje više, na sličan način kao Šoškić, na silu – političkom voljom vladajuće većine. Zato se čudim žestini pojedinih komentatora, koji se, kao u nekom vodvilju, opredeljuju za i protiv smene guvernera, dok Dinkić, DOS-ov barjaktar „nezavisnog bankarstva“, objašnjava evroatlantskim prijateljima iz Vašingtona, Frankfurta i Brisela – opravdanost ovog mučnog poteza vladajuće garniture.
Svi koji su pažljivije čitali Dinkićevu „Ekonomiju destrukcije“ primetili su da se, uz kritiku populističkih mera ekonomske politike devedesetih, provlači i izvesna doza divljenja i oduševljavanja finansijskim iluzijama i podvalama iz tog perioda, ali i iz ranijih razdoblja. „Eh, šta sve može da uradi lukav, hrabar i beskrupulozan čovek sa „ovcama“, koje mu se nađu pod rukom!“ implicitna je poruka Dinkićevih analiza i kritika u ovoj knjizi, koju je pisao kao mlad opozicionar i obećavajući evroatlantski aktivista.
Početkom milenijuma, za Dinkića se situacija potpuno promenila, pa je mogao mirno da skine svoju liberalističku masku, koja mu nije lepo ni stajala, te da, sad već kao visoko rangirani funkcioner u ekipi „poslovođa“, pokrene lavinu državnih intervencionističkih i populističkih mera, pridružujući se promociji antiliberalnog, neokolonijalnog modela, koji je dao ključni doprinos čerupanju nacionalnih resursa.
Strah me je da je u strukturama vlasti, a i u široj javnosti, našao mnogo istomišljenika. Današnje „štimovanje“ bankarskog sistema, sa ciljem da se devizne rezerve, pa i primarna emisija, uključe u „razvojne motore“, jeste područje na kome se Dinkić još nije oprobao (i pokazao), a verovatno i to želi. Zato će mu smena guvernera Šoškića goditi, bez obzira na to da li će na čelo NBS doći neko iz njegove „ekspertske grupe“, ili neka druga istomišljenica.

PRIVREDA U UBRZANOM KOLAPSU
Smenu guvernera neki su pokušali da opravdaju greškama u nedovoljno efikasnoj odbrani kursa dinara. Takva pravdanja su neodrživa, pošto polaze od pogrešne pretpostavke da slaba i nekonkurentna privreda može da ima jaku valutu – i to na duži rok. A da pri tom Srbija uvozi dva puta više nego što izvozi. I da stopa inflacije godinama daleko prevazilazi rast kursa evra i dolara. Bio bih sklon, mada uz izvestan oprez, suprotnom stavu – kritici dosadašnjih guvernera zato što su prekomerno favorizovali sporiji rast kursa konvertibilnih valuta u odnosu na ostale cene, pošto je to odgovaralo bankama sa stranim kapitalom i uvoznicima, kao glavnim snagama tranzicione privrede. Setite se da MMF, kao provereni dželat „ekonomija sa periferije“, često nagovara lidere ojađenih zemalja da drže stabilan kurs, ne obazirući se na katastrofalne rezultate u međunarodnoj razmeni (i konkurenciji).
Novoj vladi, pored praznih kasa i punih fioka nagomilanih problema, ostala je privreda u ubrzanom kolapsu. Stopa nezaposlenosti od blizu 25 procenata (tolika je bila u SAD u vreme Velike depresije) nagoveštava period socijalnih i političkih napetosti u kojima bi svakoj vladi bilo teško da opstane. Zato se funkcioneri i ostali aktivisti DS-a zaklinju ovih dana po svim kafanama (odakle su potekli) da će u veoma kratkom roku srušiti novoformiranu vlast –  zato što „nema kadrova“.
Verovatno zdrave demokratske snage neće prezati da u pomoć hrabro pozovu zapadne ambasade (uf, zar su već počeli?) ili teroriste-pobunjenike, kao i avijaciju severnoatlantske alijanse. Naravno, uz dobronamerne susede iz regiona koji, u relacijama sa Srbijom, otvoreno manifestuju stanje „zamrznutog konflikta“.
Srpski EA – aktivisti (demonstranti) pripremaju đonove za „vruću jesen“, a savesne  beogradske domaćice već odvajaju šerpe i lonce u koje se sme udarati, a da se ne olupaju. Eh, još kad bi Soroš ponovo odrešio kesu! Ali možda i ne mora – tu su, za prvu pomoć, fondovi niza NVO-a, dobro napunjeni sredstvima poreskih obveznika.
Možda ćete baš ovu vrstu hrabrosti (i otpora) prepoznati u smelom potezu guvernera Šoškića da podnese ostavku, sa realnom nadom da ni „ovo ‘njihovo’ ne može trajati dugo, čim ‘naši’ zategnu finansijske dizgine, mehanizam međunarodne izolacije, ili Veliki Brat doleti u pomoć – da spreči povratak u devedesete“.

[/restrictedarea]