Evropa protiv Hrista

Piše Zoran Milošević

Kako su u nizu zemalja Evropske unije koje se diče svojom tolerantnošću i političkom korektnošću, i u kojima postoji prava „manija“ zaštite pridošlih muslimana i drugih verskih manjina (pagana, sektaša i satanista), kojima se izlazi u susret i u  najbizarnijim zahtevima, ime Spasitelja, kao i krst, postali neželjena „strašila“

Krajem juna ove godine agencije, prvenstveno posvećene pitanjima vere, prenele su zaista neverovatnu vest: Britanac, pedesetogodišnji lekar Ričard Skot, koji je ceo život posvetio medicini, tokom jednog pregleda našao je za shodno da sa pacijentom razgovara o Hristu i zbog tog „prestupa“ je dobio otkaz. To je više analitičara navelo na zajednički zaključak: da je francuski književnik Viktor Igo živ junaci njegovih romana verovatno bi bili ljudi koji iskreno ispovedaju hrišćanstvo, jer u Evropskoj uniji, a posebno u Engleskoj, sve je manje mesta za ovu veru. Ako bi se, dakle, „obradile“ vesti iz mnogih delova ove naddržavne tvorevine, onda nije moguće izvesti drugačiji zaključak.

NEMA TOLERANCIJE ZA HRIŠĆANSTVO

[restrictedarea]

Zaista je to teško zamislivo, ali u nizu država Evropske unije, koja se diči svojom tolerantnošću i političkom korektnošću, ime Spasitelja i krst postali su strašila. U Uniji postoji prosto manija zaštite pridošlih muslimana i drugih verskih manjina (pagana, sektaša i satanista), kojima se izlazi u susret i u najmanjim i najbizarnijim zahtevima. Međutim, tolerancija prestaje kada je reč o hrišćanstvu. Spomenuti lekar, koji ima 28 godina staža, a živi u grofovstvu Kent, samo je  jedan od primera kako se poslodavci i državni predstavnici odnose prema hrišćanima. Nije poznato ko je doktora Ričarda Skota prijavio nadležnima – sam bolesnik ili neka od medicinskih sestara koje su slušale razgovor, što nije nevažno, jer su odlično prepoznali odnos vlasti prema hrišćanstvu i samo manifestovali lojalnost prema zahtevima poslodavca i države. U svakom slučaju – ostaje činjenica, da je podneta žalba da je lekar „vređao pacijenta pričama o Hristu“. Predmet je došao čak do Istražnog komiteta generalnog medicinskog saveta, koji je zaključio da je spomenuti lekar „zloupotrebio službeni položaj razgovorom o Hristu, što nije primereno postojećim standardima“ i izrekli su „pismeni ukor“. Izrečeni ukor je poslužio poslodavcu kao izgovor za otkaz!
Slučaj doktora Skota očigledno predstavlja snažno svedočanstvo o tome da je razgovor o Hristu u Evropskoj uniji na radnom mestu, pa makar bio motivisan željom da se pacijentu pomogne, veoma rizičan i čak opasan postupak. Podsetimo i da su upravo ovog proleća u Britaniji otpuštena četiri radnika pod obrazloženjem „da su na lančićima nosili krst“! Ovi radnici nisu ništa govorilo o Hristu, samo su nosili male zlatne krstiće na svojim lančićima oko vrata.
Naravno, otpušteni Britanci su se obratili domaćem sudu i izgubili sudski spor, pa su se obratili Evropskom sudu u Strazburu u vezi sa pitanjem  prava čoveka, tj. zbog diskriminacije hrišćana u Velikoj Britaniji. Prestup spomenutih hrišćana je, kako smo naveli, nošenje (malog zlatnog) krsta na lančiću, zbog čega su od poslodavca dobili otkaz. Spomenutu četvorku su prijavile kolege muslimani „da njihovi krstovi vređaju njihova verska osećanja“, a poslodavci su postavili ultimatum: ili skinite krstiće, ili otkaz. Pošto su odbili da to urade, dobili su otkaz. Britanski sud je podržao poslodavce, te spomenuti hrišćani sada traže zaštitu u Strazburu. Predmet nosi naziv „Slučaj krsta“. Britanski hrišćanski stradalnici se nadaju da su u pravu, jer deveti član Evropske konvencije o ljudskim pravima štiti hrišćane, pošto dozvoljava da se na poslu nosi krstić na lančiću. Ovaj deo Evropske konvencije je inače posvećen slobodi misli, savesti i religije. Međutim, britanska vlada priprema odgovarajući protivudar, jer je pripremila zakon po kojem „hrišćani ne smeju na radnom mestu da ističu pripadnost svojoj religiji“. Argumentacija ministara je vrlo „kreativna“: nigde nije rečeno da su hrišćani u obavezi da nose krstiće ili druge dokaze svoje vere“. No, britanska vlada ovde daje prostor da konačnu reč daju poslodavci. Ukoliko oni dozvole da zaposleni nose krst, onda nema problema, ali ako zahtevaju da se krstići skinu sa lančića, radnici to moraju da učine da ne bi ostali bez posla.

PRIPREMA TERENA ZA NOVU RELIGIJU?
Činjenica je da su sve veće religije u Britaniji gnevno reagovale na ovo „stvaralaštvo“ britanske vlade. Sam arhiepiskop kenterberijski lord Džordž Keri je rekao da je ovo „neverovatan pritisak na hrišćane“. U hrišćanskoj tradiciji krst nije samo prosti nakit i svedočanstvo vere, već i zaštita od životnih teškoća i iskušenja. Ukoliko se hrišćanin primorava da skine krstić sa lančića, prema hrišćanskom vrednosnom sistemu i pravu, to je mešanje u slobodu veroispovedanja. Tako su nekad razmišljali i  predstavnici ateističke vlasti u Sovjetskom Savezu. Da li ponašanje britanskih vlasti u vezi sa pitanjem odnosa prema hrišćanstvu govori da oni pripremaju teren za neke druge simbole i neku novu religiju?
Britanija je u martu 2012. godine donela zakon koji stupa na snagu do 2015. godine, koji otvara novu stranicu u istoriji parlamentarizma i liberalne demokratije. Prema ovom zakonu iz svih službenih dokumenata mora da nestane polno određenje (muškarac i žena, majka, otac, mladoženja i mlada i tome slično), a preporučeno je da se koristi pojam „partner“. Zakon je donet u okviru regulisanja homoseksualnih brakova, „kako bi zaštitio duše i emocije ove populacije“. Pravnici su odmah postavili pitanje šta će se onda dogoditi sa Svetim pismom (Biblijom) i molitvom „Oče naš“, i učenjem da je Crkva nevesta Hristova? Šta će biti sa hrišćanskom shvatanjem da smo svi mi braća i sestre? Ovde, naravno, nije kraj, jer su se pripadnici gej populacije obratili vladi da do 2015. godine „ispravi i zastarele rečnike iz vremena patrijarhalno-matrimonijalne kulture“. Naravno, britanska vlada je ovo uvažila i već se radi na štampanju rečnika koji sadrže nove, politički korektne pojmove. Pored toga, britanska vlada je već dala uputstva medijima da iz upotrebe izbace „netolerantne“ reči iz vremena patrijarhalno-matrimonijalne kulture, zbog kojih mogu da se pokrenu sudski sporovi.
„Britansko pravosuđe, korak po korak, napušta zaštitu hrišćanskih vrednosti“ – žali se bivši arhiepiskop kenterberijski lord Keri. No, znatno ranije britansko društvo je postalo tabula rasa za misionare iz celog sveta. Svaki pristigli misionar na britanskom telu crta svoje uzore i želje – bilo polumesec ili rune, bilo druge religiozne simbole i sadržaje.
Da u Evropi zri „hrišćansko pitanje“, istraživač može da se uveri i u drugim državama. U Švajcarskoj je grupa islamskih društvenih organizacija podnela nadležnim državnim institucijama predlog da se sa državne zastave ukloni krst. Inicijativu trenutno razmatra Savet kantona, a kakva će odluka biti neizvesno je.

NEMA MILOSTI ZA „REAL MADRID“
Zaista je teško zamisliti Evropu bez krstova, ali upravo i najrimokatoličkije države Evropske unije – Španiju i Italiju – to izgleda čeka. Suština je da su sponzori evropskih fudbalskih klubova, ali i drugih organizacija, sve više bogati Arapi muslimani. Oni, po pravilu, kada prilažu novac traže da se iz simbola klubova, institucija i slično uklone svi hrišćanski simboli – posebno krst. Upravo tako nešto je doživeo poznati fudbalski klub „Real Madrid“, koji je FIFA proglasila najboljim klubom u XX veku, jer uklanja krst iz svog simbola kluba. Naime, na zahtev sponzora muslimana klub je 8. aprila 2012. godine doneo odluku da promeni amblem kluba tako što će ukloniti krst. Na taj način posle 90 godina, kraljevski klub Real ostaje bez prepoznatljivog simbola. Obrazloženje je poprilično žalosno. „Krst se uklanja da bi se osnažila popularnost kluba među muslimanima Evrope i Bliskog istoka.“ Pre toga kako navodi sajt „jssnews.com“ postalo je poznato da će i Barselona sa svog amblema ukloniti krst (bio je u centru), tako što je izbrisala njegov horizontalni deo i on se pretvorio u palicu. Ovo su zahtevali sponzori iz Katara, tačnije islamski teolog sunit Jusuf al Karadai, koji, inače, javno podržava terorizam protiv nevernika, tj. nemuslimana. Tako je islam pobedio i na fudbalskom polju.
Šta reći na žalbu turskog advokata Kaska UEFA usmerenu protiv Milana, navodno jer njegov amblem vređa muslimane („podseća ih na krstaše“). Muslimani traže da se zameni krst na medicinskim ustanovama i odeći lekara, posebno onih na sportskim terenima. Zato se neki evropski sportski komentari pitaju da li mi to sanjamo? Da li ćemo kada se probudimo videti krstove na hrišćanima, amblemima ili medicinskim ustanovama?
Da Evropa ne štiti svoje „hrišćanske korene“ postaje sasvim jasno, ako se pogleda šta se događa u muslimanskim državama gde otvoreno stvaraju zakonski uslove za progon hrišćana. Na primer, u Severnoj Nigeriji predstavnik islamske organizacije „Boko Haram“ izjavljuje: „Stvaramo uslove i zakone kojima ćemo udariti po hrišćanima tako da ih zastrašimo vlašću islama, posebno da omogućimo otmicu njihovih žena, i tako potpuno uništimo hrišćane u našoj zemlji“. „Naravno“, ističu dalje predstavnici „Boko Harama“, „dozvolićemo da hrišćani otkupe svoje žene, ali samo pod uslovom da odu iz države. Mi, dakle, stvaramo takve uslove da hrišćani u potpunosti nestanu, čime stvaramo pretpostavke za stvaranje islamske države u kojoj hrišćani ne mogu da opstanu“. Da li će, pita se Darja Sivašenkova, na stranicama sajta „pravda.ru“ i muslimani i njihovi „hrišćanski“ pomagači u Evropi uskoro poći primerom Nigerijaca? Sve činjenice ukazuju da hoće.

[/restrictedarea]