Tužilačka istraga

Piše Uglješa Mrdić

Novi zakonik o krivičnom postupku, koji propisuje tužilačku istragu, a stupa na snagu sledeće godine, trebalo bi odložiti, a onda i izmeniti

 

Nastavlja se sa sprovođenjem nepravde u Srbiji o čemu „Pečat“ piše godinama. O katastrofalnim posledicama tzv. reforme pravosuđa u „Pečatu“ se prethodnih meseci i godina oglasila pravna elita poput prof. dr Ratka Markovića, prof. dr Koste Čavoškog, prof. dr Olivera Antića, advokata Zdenka Tomanovića i drugih…
Nažalost, dobar deo stručne javnosti je ćutao godinama.
Prošle nedelje posle višemesečnog ćutanja oglasio se deo stručne javnosti. Tek prošle nedelje profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milan Škulić, zamenik Republičkog javnog tužilaštva i predsednik Udruženja tužilaca dr Goran Ilić, advokat Božo Prelević, ombudsman Saša Janković i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić su zatražili odlaganje primene novog ZKP.
Novi zakonik o krivičnom postupku, koji propisuje tužilačku istragu, a stupa na snagu sledeće godine, trebalo bi odložiti, a onda i izmeniti.

DVA KORAKA UNAZAD

[restrictedarea]

Prof. dr Milan Škulić, koji je sa Goranom Ilićem autor publikacije „Reforma u stilu jedan korak napred – dva koraka nazad“, rekao je da se u novom zakonu odustalo od istine u postupku.
Prema rečima stručnjaka neke odredbe novog ZKP su kontradiktorne, a neke potpuno suprotne praksi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Pravni stručnjaci zameraju i što tužilačka istraga prema novom ZKP favorizuje bogate građane, koji će moći da plate privatne detektive i advokate da sprovedu paralelnu istragu u njihovu korist, dok će za većinu osumnjičenih i samo angažovanje advokata ostati nedostižno. Pravnici, među kojima je bilo mnogo (re)izabranih sudija i tužilaca, kao i onih koji nisu ponovo vraćeni u sudnice, zameraju i što su dokazi koje sakupi Tužilaštvo, koje je potčinjeno izvršnoj vlasti, izjednačeni sa dokazima koje prikupi sud.
Uvođenje tužilačke istrage od strane našeg odlazećeg Ministarstva pravde je najblaže rečeno ishitren potez bez adekvatne stručne rasprave i vođenja računa o primedbama stručne i advokatske javnosti. Ova istraga je značajno iskomplikovala s jedne strane krivične postupke, a s druge strane zakon koji je u velikoj meri uneo mnoge nejasnoće u krivični postupak jer je dozvolio jednu vrstu mogućnosti za razne zloupotrebe i otvorio mogućnosti političkog uticaja Ministarstva pravde.

AMERIČKI MODEL
Tužilačka istraga je u potpunosti preuzeta iz američkog sistema krivičnog postupka, na šta Srbija nije navikla. U Americi se tužioci biraju na izborima za razliku od Srbije. Na taj način se garantuje jedan stepen nezavisnosti, jer je narod birao tužioce. U krajnjoj liniji ceo naš pravni sistem je baziran na kontinentalnom pravu. Da bi se vodila tužilačka istraga trebalo bi imati nezavisne tužioce, a mi znamo kakvo je naše pravosuđe. Znamo šta su i Evropa i stručna javnost rekli o reformi srpskog pravosuđa.
„Opasno je ići sa tužilačkom istragom. Na prvom mestu iz razloga što se tužiocu u tužilačkoj istrazi daju ogromna ovlašćenja da može sam da vodi postupak na način na koji hoće. Ako je krivična prijava politički motivisana, može odbrani da veže ruke. Jedan od oblika tužilačke istrage je i ovo što ovih dana radi tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević u slučaju ‘Mladićevih jataka’, vodeći hajku protiv političkih protivnika odlazeće vlasti. To je klasičan primer zloupotrebe tužilačke istrage i zloupotrebe samih medija. Na taj način tužilac Vukčević se direktno meša u sudski postupak koji je u toku u vezi sa tim slučajem. Postupci Vukčevića su dokaz da mi imamo veliki problem u našem nazovi reformisanom pravosuđu“, smatra advokat Vladimir Cvijan.
Podsetimo da je početkom godine, 14 januara, upravo tužilac Vukčević rekao da je novi koncept istrage veliki izazov na koji je Tužilaštvo za ratne zločine spremno da odgovori.
Tužilaštvo za ratne zločine i Tužilaštvo za organizovani kriminal su saopštili da su spremni da preuzmu istragu od istražnih sudija i da se suoče sa nizom izazova tužilačke istrage predviđene novim ZKP koji stupa na snagu 15. januara.
Krajnje je vreme da se na kvalitetan, stručan i civilizacijski način izvrši reforma našeg krivičnog postupka.

[/restrictedarea]