Otac Gurije: Molitva za Srbiju

Razgovarala Zorica Zec
Fotografije đakon Dragan S. Tanasijević

Naše svetinje u Rusiji posećuju duhovnici raznih manastira iz Srbije, sveštenici, velikodostojnici, hodočasnici… Srbija i Rusija su dve bratske zemlje koje nose isti duh. Upoznavao sam preko njih Srbiju i imao priliku da boravim ovde. U Srbiji sam oduševljen srdačnošću i jednostavnošću srpskog naroda, ushićen verom koju u srcu nosi srpski narod

 

Ove godine za Spasovdan, 24. maja, u Beogradu je boravio kao gost patrijarha srpskog Irineja ruski molitvenik, arhimandrit otac Gurije, nastojatelj hrama Svih Svetih i duhovnik manastira Pravednog Jovana Kronštadskog u Sankt Petersburgu. Iako ima jedan od najviših činova u Ruskoj crkvi, nema dopuštenje da govori za medije, jer je njegov podvižnički put povlačenje u manastir i osamu. Izuzetno je samo za „Pečat“ progovorio o svojoj poseti Srbiji.

Vi ste oče jedno vreme blisko sarađivali sa sadašnjim patrijarhom Moskovskim i cele Rusije Gospodinom Kirilom?
Početkom sedamdesetih godina sam na Lenjingradskoj duhovnoj akademiji predavao crkveno pravo. Rektor je bio sadašnji patrijarh Moskovski i cele Rusije Gospodin Kiril. Mnogo smo svi radili na obrazovanju, prosvećenju i utvrđenju duha naše pravoslavne vere. I danas činimo sve da našu pravoslavnu veru osnažimo.

Vi ste i ispovednik u petnaestak manastira?
Da. I danas dolazi mnogo ljudi sa raznih strana i iz raznih zemalja da posete naše svetinje, da im se poklone. Verni narod dolazi i zbog molitve, ispovesti, razgovora, smirenja.

Boravite u manastiru Svete velikomučenice Ekaterine, Kingisep.
Na strmoj uzdignutoj obali reke Luge, u Kingisepu, uzdiže se crkva neobične lepote. Nosi ime po Svetoj velikomučenici Ekaterini, hristijanke rodom iz Aleksandrije. Da samo podsetimo kratkom pričom o poreklu i životu ove svetiteljke, jer bi i njen primer mogao biti primer nama, savremenicima ovog doba, o učenosti, znanju i obrazovanju. Ćerka maloga cara Konste, Ekaterina, živela je u vreme neznabožačkog cara rimskog Maksimina (305-313), bila je neobične telesne lepote, visoka rastom i dobro obrazovana. U svojih osamnaest godina je izučila grčku filosofiju, medicinu, logiku i retoriku. Dela antičkih pisaca Homera i filosofa Aristotela i Platona je odlično poznavala. Ova mlada hrišćanka je bila vrsni poznavalac dela čuvenih lekara Askipija, Hipokrata, Galina. Govorila je mnoge jezike. Pošto nije želela da se uda sem za nekoga ko joj je ravan po učenosti i sa mnogim darovima, više nego što ih sama ima, odbila je mnoge prosce. Samo jednoga nije mogla odbiti! Duhovni otac joj je rekao: „Znam jednog divnog mladića koji te neuporedivo prevazilazi u svima darovima koje si spomenula: lepota Njegova je blistavija od sunčane svetlosti; mudrost Njegova upravlja svim veštastvenim i duhovnim stvorenjima; bogatstvo riznica Njegovih razdaje se celome svetu, i nikada se ne smanjuje, već naprotiv, što se više razdaje ono se sve više umnožava; uzvišenost roda Njegovog je neiskazana i nezamisliva“ (misli se na Isusa Hrista).

Predstavite nam manastir Svete Velikomučenice Ekaterine.
Hram je neobične lepote. Prvobitno je bio sazdan od drveta, ali je izgoreo 1760. godine. Ukazom carice Ekaterine II hram se obnavljao. Projekat za novo zdanje hrama, od kamena, uradio je proslavljeni arhitekta Antonio Rinaldi koji je među ostalim zdanjima projektovao i Mramorni dvorac u Sankt Petersburgu. Putovoditelji su govorili i zapisivali, da je bilo tri ulaza, devet vrata, osam prozora, sa zelenim staklom, bareljefima i neobično izvajanih anđeoskih glava… Gradnja hrama je trajala od 1762. do 1782. godine, a carica Ekaterina II mu je posvećivala posebnu pažnju. U Drugom svetskom ratu hram je razoren, a od 1967. godine se ponovo uspostavlja obnova hrama. Do tada je to bio Istorijski muzej grada Kingisepa. Godine 1990, o Duhovima, na praznik Svete Trojice, 3. juna, održano je prvo bogosluženje.

Kako teče manastirski život u ovom hramu?
Bez ovog hrama posvećenog svetoj velikomučenici Ekaterini koji je po svemu jedinstven u našem rodu i našoj veri, nezamisliv je život. Po njemu se prepoznaje i Kingisep. Na Saboru kada se proslavlja praznik ove svetiteljke, 7. decembra, sa svih strana dolazi narod, ali i sveštenoslužitelji Estonije, Sankt Petersburga, okolnih hramova i manastira. Godine 1992. je osnovana Prva duhovna gimnazija, a u planu je da u našem manastiru bude veliki Duhovno-prosvetiteljski centar.

Nekoliko puta ste posećivali Srbiju…
Naše svetinje u Rusiji posećuju duhovnici raznih manastira iz Srbije, sveštenici, velikodostojnici, hodočasnici… Srbija i Rusija su dve bratske zemlje koje nose isti duh. Upoznavao sam preko njih Srbiju i imao priliku da boravim ovde. U Srbiji sam oduševljen srdačnošću i jednostavnošću srpskog naroda, ushićen verom koju u srcu nosi srpski narod.

Ove godine ste bili učesnik u Spasovdanskoj litiji grada Beograda?
Prisustvovao sam krsnoj slavi grada i učestvovao u Litiji. Nosio sam u naručju ikonu Presvete Bogorodice Pećke i molio sam se Božjoj materi da Gospod bude milostiv i ne ostavi ovaj prekrasni grad i srpski narod.

Sa patrijarhom Irinejem ste razgovarali u Patrijaršiji. Koje su bile teme razgovora?
Za mene je to bio poseban dan. Velika je moja radost što sam imao priliku da razgovaram sa patrijarhom Irinejem za koga znamo da mudro i sigurno upravlja Crkvom i u ovom vremenu koje nije lako za srpski narod i Crkvu. Razgovarali smo i o ojačavanju duhovnih i kulturnih veza, kao i budućim namerama u vezi sa Srbijom. Posebno sam zahvalan za vreme koje je odvojio patrijarh Irinej. Beskrajno sam zahvalan patrijarhu Irineju i srpskom narodu za gostoprimstvo.

O kakvim se namerama radi?
Srbi su uvek bili zadužbinari kroz istoriju. Danas možda to nije tako česta pojava, ali imamo jedan svetli primer zadužbinarstva. U slavu Božju za spasenje duša porodice Vojislava Despota, ova porodica je dala nepokretnost Visokoj školi Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konservaciju. Ovaj nesebičan dar, koji je blagoslovio (još u vreme patrijarha Pavla) mitropolit Amfilohije, svakako će doprineti da i u ovom domu od 400 kvadrata, gde su živopisali studenti Akademije, uče i duhovno žive novi sledbenici pravoslavne vere. Sveti apostol i evangelista Jovan Bogoslov je zaštitnik ovoga doma. Ikonu ovog svetitelja sam priložio kao dar zadužbinaru Vojislavu Despotu.
Naša je želja da zajednički život žive dve naše crkve Ruska i Srpska, dva naša bratska naroda – ruski i srpski, da iz ovog Duhovno-prosvetiteljskog centra izlaze nove generacije sazdane u duhu naše pravoslavne vere.

Za vreme ovog kratkog boravka u Srbiji obišli ste još neke svetinje?
Posetili smo manastir Lelić gde sam se poklonio moštima svetog vladike Nikolaja Velimirovića, čije se molitvene reči čitaju neprestano u Rusiji. Srbi imaju velike svetitelje. Molitve pred njima daju snagu i isceljenja. Pod samim Cerom je maleni manastir Radovašnica koji sam obišao, kao i manastir Lešje, manastir Velika Remeta. Molitva duhom, molitva neprestana, potrebna je svima.

Koliko je pravoslavlje danas prisutno u Rusiji?
Samo u Moskvi ima 200 novih pravoslavnih hramova. Rad sam da vidim da i srpski narod živi u ljubavi i pravoslavlju, da se posećuju hramovi i da se u svemu dobrome umnožavamo.

Pred sam povratak u Rusiju poklonili ste se ruci Svetog Jovana Krstitelja na Cetinju.
Zahvalan sam za gostoprimstvo u Crnoj Gori mitropolitu Amfilohiju i svima koji su me tamo dočekali. Pred svoj povratak u Rusiju posebno sam se poklonio i pomolio velikim svetiteljima svetom Petru Cetinjskom, svetom Vasiliju Ostroškom, svetom Arseniju Sremcu i Simeonu Dajbabskom. Srbiji je potrebna neprestana molitva. Moramo da molimo za Srbiju na kolenima. Gospod će biti milostiv.

_________

Otac Gurije

Rođen je u selu Sedjakovo, Klavinskoga reona Samarskoje oblasti. Sa petnaest godina, u vreme vlasti Nikite Hruščova, stupio je u službu Crkve. Završio je Duhovnu školu i Duhovnu akademiju 1970. godine. Obavljao je sveštene radnje u hramu Svetog apostola Filipa u gradu Novgorodu, a zatim je služio u hramovima Lenjingradske oblasti. Danas je nastojatelj hrama Svih Svetih i duhovnik manastira Pravednog Jovana Kronštadskog u Sankt Petersburgu.