Отац Гурије: Молитва за Србију

Разговарала Зорица Зец
Фотографије ђакон Драган С. Танасијевић

Наше светиње у Русији посећују духовници разних манастира из Србије, свештеници, великодостојници, ходочасници… Србија и Русија су две братске земље које носе исти дух. Упознавао сам преко њих Србију и имао прилику да боравим овде. У Србији сам одушевљен срдачношћу и једноставношћу српског народа, усхићен вером коју у срцу носи српски народ

 

Ове године за Спасовдан, 24. маја, у Београду је боравио као гост патријарха српског Иринеја руски молитвеник, архимандрит отац Гурије, настојатељ храма Свих Светих и духовник манастира Праведног Јована Кронштадског у Санкт Петерсбургу. Иако има један од највиших чинова у Руској цркви, нема допуштење да говори за медије, јер је његов подвижнички пут повлачење у манастир и осаму. Изузетно јe само за „Печат“ проговориo о својој посети Србији.

Ви сте оче једно време блиско сарађивали са садашњим патријархом Московским и целе Русије Господином Кирилом?
Почетком седамдесетих година сам на Лењинградској духовној академији предавао црквено право. Ректор је био садашњи патријарх Московски и целе Русије Господин Кирил. Много смо сви радили на образовању, просвећењу и утврђењу духа наше православне вере. И данас чинимо све да нашу православну веру оснажимо.

Ви сте и исповедник у петнаестак манастира?
Да. И данас долази много људи са разних страна и из разних земаља да посете наше светиње, да им се поклоне. Верни народ долази и због молитве, исповести, разговора, смирења.

Боравите у манастиру Свете великомученице Екатерине, Кингисеп.
На стрмој уздигнутој обали реке Луге, у Кингисепу, уздиже се црква необичне лепоте. Носи име по Светој великомученици Екатерини, христијанке родом из Александрије. Да само подсетимо кратком причом о пореклу и животу ове светитељке, јер би и њен пример могао бити пример нама, савременицима овог доба, о учености, знању и образовању. Ћерка малога цара Консте, Екатерина, живела је у време незнабожачког цара римског Максимина (305-313), била је необичне телесне лепоте, висока растом и добро образована. У својих осамнаест година је изучила грчку философију, медицину, логику и реторику. Дела античких писаца Хомера и философа Аристотела и Платона је одлично познавала. Ова млада хришћанка је била врсни познавалац дела чувених лекара Аскипија, Хипократа, Галина. Говорила је многе језике. Пошто није желела да се уда сем за некога ко јој је раван по учености и са многим даровима, више него што их сама има, одбила је многе просце. Само једнога није могла одбити! Духовни отац јој је рекао: „Знам једног дивног младића који те неупоредиво превазилази у свима даровима које си споменула: лепота Његова је блиставија од сунчане светлости; мудрост Његова управља свим вештаственим и духовним створењима; богатство ризница Његових раздаје се целоме свету, и никада се не смањује, већ напротив, што се више раздаје оно се све више умножава; узвишеност рода Његовог је неисказана и незамислива“ (мисли се на Исуса Христа).

Представите нам манастир Свете Великомученице Екатерине.
Храм је необичне лепоте. Првобитно је био саздан од дрвета, али је изгорео 1760. године. Указом царице Екатерине II храм се обнављао. Пројекат за ново здање храма, од камена, урадио је прослављени архитекта Антонио Риналди који је међу осталим здањима пројектовао и Мраморни дворац у Санкт Петерсбургу. Путоводитељи су говорили и записивали, да је било три улаза, девет врата, осам прозора, са зеленим стаклом, барељефима и необично извајаних анђеоских глава… Градња храма је трајала од 1762. до 1782. године, а царица Екатерина II му је посвећивала посебну пажњу. У Другом светском рату храм је разорен, а од 1967. године се поново успоставља обнова храма. До тада је то био Историјски музеј града Кингисепа. Године 1990, о Духовима, на празник Свете Тројице, 3. јуна, одржано је прво богослужење.

Како тече манастирски живот у овом храму?
Без овог храма посвећеног светој великомученици Екатерини који је по свему јединствен у нашем роду и нашој вери, незамислив је живот. По њему се препознаје и Кингисеп. На Сабору када се прославља празник ове светитељке, 7. децембра, са свих страна долази народ, али и свештенослужитељи Естоније, Санкт Петерсбурга, околних храмова и манастира. Године 1992. је основана Прва духовна гимназија, а у плану је да у нашем манастиру буде велики Духовно-просветитељски центар.

Неколико пута сте посећивали Србију…
Наше светиње у Русији посећују духовници разних манастира из Србије, свештеници, великодостојници, ходочасници… Србија и Русија су две братске земље које носе исти дух. Упознавао сам преко њих Србију и имао прилику да боравим овде. У Србији сам одушевљен срдачношћу и једноставношћу српског народа, усхићен вером коју у срцу носи српски народ.

Ове године сте били учесник у Спасовданској литији града Београда?
Присуствовао сам крсној слави града и учествовао у Литији. Носио сам у наручју икону Пресвете Богородице Пећке и молио сам се Божјој матери да Господ буде милостив и не остави овај прекрасни град и српски народ.

Са патријархом Иринејем сте разговарали у Патријаршији. Које су биле теме разговора?
За мене је то био посебан дан. Велика је моја радост што сам имао прилику да разговарам са патријархом Иринејем за кога знамо да мудро и сигурно управља Црквом и у овом времену које није лако за српски народ и Цркву. Разговарали смо и о ојачавању духовних и културних веза, као и будућим намерама у вези са Србијом. Посебно сам захвалан за време које је одвојио патријарх Иринеј. Бескрајно сам захвалан патријарху Иринеју и српском народу за гостопримство.

О каквим се намерама ради?
Срби су увек били задужбинари кроз историју. Данас можда то није тако честа појава, али имамо један светли пример задужбинарства. У славу Божју за спасење душа породице Војислава Деспота, ова породица је дала непокретност Високој школи Српске православне цркве за уметност и консервацију. Овај несебичан дар, који је благословио (још у време патријарха Павла) митрополит Амфилохије, свакако ће допринети да и у овом дому од 400 квадрата, где су живописали студенти Академије, уче и духовно живе нови следбеници православне вере. Свети апостол и евангелиста Jован Богослов је заштитник овога дома. Икону овог светитеља сам приложио као дар задужбинару Војиславу Деспоту.
Наша је жеља да заједнички живот живе две наше цркве Руска и Српска, два наша братска народа – руски и српски, да из овог Духовно-просветитељског центра излазe нове генерације саздане у духу наше православне вере.

За време овог кратког боравка у Србији обишли сте још неке светиње?
Посетили смо манастир Лелић где сам се поклонио моштима светог владике Николаја Велимировића, чије се молитвене речи читају непрестано у Русији. Срби имају велике светитеље. Молитве пред њима дају снагу и исцељења. Под самим Цером је малени манастир Радовашница који сам обишао, као и манастир Лешје, манастир Велика Ремета. Молитва духoм, молитва непрестана, потребна је свима.

Колико је православље данас присутно у Русији?
Само у Москви има 200 нових православних храмова. Рад сам да видим да и српски народ живи у љубави и православљу, да се посећују храмови и да се у свему доброме умножавамо.

Пред сам повратак у Русију поклонили сте се руци Светог Јована Крститеља на Цетињу.
Захвалан сам за гостопримство у Црној Гори митрополиту Амфилохију и свима који су ме тамо дочекали. Пред свој повратак у Русију посебно сам се поклонио и помолио великим светитељима светом Петру Цетињском, светом Василију Острошком, светом Арсенију Сремцу и Симеону Дајбабском. Србији је потребна непрестана молитва. Морамо да молимо за Србију на коленима. Господ ће бити милостив.

_________

Отац Гурије

Рођен је у селу Седјаково, Клавинскога реона Самарскоје области. Са петнаест година, у време власти Никите Хрушчова, ступио је у службу Цркве. Завршио је Духовну школу и Духовну академију 1970. године. Обављао је свештене радње у храму Светог апостола Филипа у граду Новгороду, а затим је служио у храмовима Лењинградске области. Данас је настојатељ храма Свих Светих и духовник манастира Праведног Јована Кронштадског у Санкт Петерсбургу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.