„Etos“: Naterajte kapitalizam da skrene levo!

Piše Vladislav Panov

Revolucija, poručuje zanimljivi dokumentarni film „Etos“, delo američkog autora Pita Makgrejna, počinje našom odlukom da kupovinom podržavamo odgovorne i poštenije kompanije…

Iako su sve brojniji dokumentarni filmovi koji pokušavaju da otvore oči i iz učmalosti prenu zombifikovane potrošačke armije kapitalističkih robova na Zapadu, i dalje bezbedno daleko od udarnih medija i distributivne prikazivačke ili prodajne mreže, njihova je brojnost i tematska provokativnost sve snažnije prisutna u medijskom „podzemlju“ – Internetu. Uostalom, to je za ovakve filmove najbolje mesto jer samo tu mogu da slobodni, necenzurisani i bilo kakvim ustupcima neukaljani stignu do svoje publike. Posle, recimo, Majkl Murovih filmova i, posebno, za sada trilogije „Duh vremena“, kao i nekoliko radova koji su se bavili aktuelnim kapitalističkim sunovratom u svetlu svetske ekonomske krize i njenih generatora, do publike je slično ambiciozan stigao i „Etos“, prvenac američkog autora Pita Makgrejna. U prvom kadru filma Makgrejn je objasnio: etos je sve ono što trenutno smatramo istinom s kojom se upravljamo, koja diktira naše ponašanje, poslovanje i političko delanje. A onda nam otkriva u šta je agresivna gramzivost silnika koji skrnave etos zarad svojih interesa pretvorila tu „istinu“, odnosno naš svet.

TEROR UŽASA SA TV EKRANA
Dva puta za Oskara nominovani holivudski glumac Vudi Herelson, konferansije ovog filma, nam otvara priču medijskom zavesom zle slike ovoga sveta koja se svakoga dana spušta pred našim očima posredstvom strogo kontrolisanih medija. Reč je o teroru užasa koji kipti s malih ekrana: ratovi, nesreće, beda, nemaština, nasilje, krize, ekonomske nedaće, kriminal i, naravno, neprestani strah od terorizma, jurcaju kroz naše umove zatrovane diktatom državnih i ostalih medija kojima je osim ovih slika zajedničko i to da su direktno ili posredno u vlasništvu, ili u službi privatnog biznisa. Dakle, silne teme za silni, konstantni strah od kojeg se na sve strane veoma dobro zarađuje. Još strašnije je to što su te slike uglavnom zaista portret ovog sveta u kojem je kao „jedini pravi“ pobedio kapitalistički sistem. Odnosno, sada, svetski dominantni korporacijski kapitalizam takozvanog liberalnog usmerenja koji i doslovno proždire naš svet, otimajući zarad gramzivih i nezasitih interesa moćnika koji stoje iza internacionalnih „brendova koje svi žele“ i ono malo preostalih prirodnih resursa. To je, dakle, tematski okvir kojim se bavi ovaj film. „Etos“ je, međutim, uspešno drugačije nijansiran od sličnih otpor-ostvarenja s kojima inače skladno čini udarni medijski talas neslaganja s ovakvim svetom. On za voditelja ima holivudsku zvezdu, intervjuisani ljudi koji se bave komentarisanjem pomenutih problema su najeminentniji američki intelektualci, odnosno stručnjaci iz odgovarajućih društvenih i naučnih oblasti, profesori, predavači, aktivisti, politički komentatori, novinari, čak i bivši predstavnici vlasti. „Etos“ je posvećen pre dve godine preminulom autoru i cenjenom poznavaocu političkih nauka, društvenom aktivisti, bruklinskom Jevrejinu svetskog ugleda Hauardu Zimu, koji je glavna intelektualna sila među intervjuisanim gostima ovog dokumentarca.
Njegove reči, na koje se nadovezuju izuzetne opservacije takođe svetski čuvenog aktiviste i autora Noama Čomskog, te one slavnog Čarlsa Luisa, osnivača Centra istraživačkog novinarstva u javnom interesu, ili kontroverzne kongresmenke Sintije Makini, a onda i Oskarovca dokumentariste Majkla Mura, kao i desetine drugih jednako istaknutih intelektualaca koji su se nametnuli „drugačijim mišljenjem“, a ovde su dobili značajan prostor, učinile su da „Etos“ zauzme važno mesto u gorepomenutom revolucionarnom otvaranju očiju zastrašenoj i omamljenoj masi robova potrošačkog društva. Problem je u njegovih jedva sedamdeset minuta identifikovan i kompetentno prokomentarisan. Naš svet je bolestan od gramzivosti, doveden u bezizlaz nametanjem besomučnog i besmislenog kruga potrošnje, u ćorsokaku je u minut do dvanaest zahvaljujući diktatu profita koji sasvim lažno daje navodno jedini mogući puls životu u našoj civilizaciji.

NAKARADNA CIVILIZACIJA
Zanimljivo je u „Etosu“ što se posle mračnih i nažalost sasvim preciznih komentarisanja potpuno nakaradnog ustrojstva savremene civilizacije, nudi i prilično jednostavno, ali najverovatnije vrlo efikasno sredstvo za mirnu revoluciju koja mora da dovede do boljeg sveta. Pošto je naš svet potrošački, tvrdi autor „Etosa“, svako od nas je pristajanjem na njegove zahteve svakodnevni kontributor profitu njegovih štetočina. Kada, naime, podlegnete lažima medija i počnete da kupujete sve oko sebe vi punite džepove kompanijama koje uništavaju, prljaju i skrnave naš svet, bilo kada je reč o socijalnim i društvenim, bilo ekonomskim ili pitanjima prirodnih resursa.
A sve što bi trebalo svi da uradimo je da se okrenemo proizvodima kompanija koje se ponašaju odgovorno, ne nanose štetu ili bar to čine u značajno manjoj meri. Kupovinom njihovih proizvoda izbacićemo iz posla one koje su loše i neodgovorne, i s vremenom ćemo ih potpuno eliminisati ili naterati da se drastično promene. Podrška odgovornim i poštenijim kompanijama trebalo bi da postane misija svakog potrošača, a ako se svi budu pridržavali ove preporuke svet mora da postane  bolje mesto. Možda deluje naivno i utopistički, ali je logično. Borba mora negde da počne. Eliminacija najrigidnijih i najbezobzirnijih prvi je korak pripitomljavanja razuzdane kapitalističke zveri koja proždire svet.
Ideje i stručne zamerke istaknute u „Etosu“ mogu da budu kritikovane kao levičarske, ali je nesporno da su promene neophodne i da su, paradoksalno, baš ove, takozvane levičarske poruke, najprihvatljivije za opstanak kapitalizma čije je preživljavanje, a i naše s njim, jedino moguće ukoliko što promptnije bude skrenuo upravo na levu stranu.