„Етос“: Натерајте капитализам да скрене лево!

Пише Владислав Панов

Револуција, поручује занимљиви документарни филм „Етос“, дело америчког аутора Пита Макгрејна, почиње нашом одлуком да куповином подржавамо одговорне и поштеније компаније…

 

Иако су све бројнији документарни филмови који покушавају да отворе очи и из учмалости прену зомбификоване потрошачке армије капиталистичких робова на Западу, и даље безбедно далеко од ударних медија и дистрибутивне приказивачке или продајне мреже, њихова је бројност и тематска провокативност све снажније присутна у медијском „подземљу“ – Интернету. Уосталом, то је за овакве филмове најбоље место јер само ту могу да слободни, нецензурисани и било каквим уступцима неукаљани стигну до своје публике. После, рецимо, Мајкл Мурових филмова и, посебно, за сада трилогије „Дух времена“, као и неколико радова који су се бавили актуелним капиталистичким суновратом у светлу светске економске кризе и њених генератора, до публике је слично амбициозан стигао и „Етос“, првенац америчког аутора Пита Макгрејна. У првом кадру филма Макгрејн је објаснио: етос је све оно што тренутно сматрамо истином с којом се управљамо, која диктира наше понашање, пословање и политичко делање. А онда нам открива у шта је агресивна грамзивост силника који скрнаве етос зарад својих интереса претворила ту „истину“, односно наш свет.

ТЕРОР УЖАСА СА ТВ ЕКРАНА
Два пута за Оскара номиновани холивудски глумац Вуди Херелсон, конферансије овог филма, нам отвара причу медијском завесом зле слике овога света која се свакога дана спушта пред нашим очима посредством строго контролисаних медија. Реч је о терору ужаса који кипти с малих екрана: ратови, несреће, беда, немаштина, насиље, кризе, економске недаће, криминал и, наравно, непрестани страх од тероризма, јурцају кроз наше умове затроване диктатом државних и осталих медија којима је осим ових слика заједничко и то да су директно или посредно у власништву, или у служби приватног бизниса. Дакле, силне теме за силни, константни страх од којег се на све стране веома добро зарађује. Још страшније је то што су те слике углавном заиста портрет овог света у којем је као „једини прави“ победио капиталистички систем. Односно, сада, светски доминантни корпорацијски капитализам такозваног либералног усмерења који и дословно прождире наш свет, отимајући зарад грамзивих и незаситих интереса моћника који стоје иза интернационалних „брендова које сви желе“ и оно мало преосталих природних ресурса. То је, дакле, тематски оквир којим се бави овај филм. „Етос“ је, међутим, успешно другачије нијансиран од сличних отпор-остварења с којима иначе складно чини ударни медијски талас неслагања с оваквим светом. Он за водитеља има холивудску звезду, интервјуисани људи који се баве коментарисањем поменутих проблема су најеминентнији амерички интелектуалци, односно стручњаци из одговарајућих друштвених и научних области, професори, предавачи, активисти, политички коментатори, новинари, чак и бивши представници власти. „Етос“ је посвећен пре две године преминулом аутору и цењеном познаваоцу политичких наука, друштвеном активисти, бруклинском Јеврејину светског угледа Хауарду Зиму, који је главна интелектуална сила међу интервјуисаним гостима овог документарца.
Његове речи, на које се надовезују изузетне опсервације такође светски чувеног активисте и аутора Ноама Чомског, те оне славног Чарлса Луиса, оснивача Центра истраживачког новинарства у јавном интересу, или контроверзне конгресменке Синтије Макини, а онда и Оскаровца документаристе Мајкла Мура, као и десетине других једнако истакнутих интелектуалаца који су се наметнули „другачијим мишљењем“, а овде су добили значајан простор, учиниле су да „Етос“ заузме важно место у горепоменутом револуционарном отварању очију застрашеној и омамљеној маси робова потрошачког друштва. Проблем је у његових једва седамдесет минута идентификован и компетентно прокоментарисан. Наш свет је болестан од грамзивости, доведен у безизлаз наметањем бесомучног и бесмисленог круга потрошње, у ћорсокаку је у минут до дванаест захваљујући диктату профита који сасвим лажно даје наводно једини могући пулс животу у нашој цивилизацији.

НАКАРАДНА ЦИВИЛИЗАЦИЈА
Занимљиво је у „Етосу“ што се после мрачних и нажалост сасвим прецизних коментарисања потпуно накарадног устројства савремене цивилизације, нуди и прилично једноставно, али највероватније врло ефикасно средство за мирну револуцију која мора да доведе до бољег света. Пошто је наш свет потрошачки, тврди аутор „Етоса“, свако од нас је пристајањем на његове захтеве свакодневни контрибутор профиту његових штеточина. Када, наиме, подлегнете лажима медија и почнете да купујете све око себе ви пуните џепове компанијама које уништавају, прљају и скрнаве наш свет, било када је реч о социјалним и друштвеним, било економским или питањима природних ресурса.
А све што би требало сви да урадимо је да се окренемо производима компанија које се понашају одговорно, не наносе штету или бар то чине у значајно мањој мери. Куповином њихових производа избацићемо из посла оне које су лоше и неодговорне, и с временом ћемо их потпуно елиминисати или натерати да се драстично промене. Подршка одговорним и поштенијим компанијама требало би да постане мисија сваког потрошача, а ако се сви буду придржавали ове препоруке свет мора да постане  боље место. Можда делује наивно и утопистички, али је логично. Борба мора негде да почне. Елиминација најригиднијих и најбезобзирнијих први је корак припитомљавања разуздане капиталистичке звери која прождире свет.
Идеје и стручне замерке истакнуте у „Етосу“ могу да буду критиковане као левичарске, али је неспорно да су промене неопходне и да су, парадоксално, баш ове, такозване левичарске поруке, најприхватљивије за опстанак капитализма чије је преживљавање, а и наше с њим, једино могуће уколико што промптније буде скренуо управо на леву страну.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *