Andrej Arešev: SIRIJSKA PROTIV-VAZDUŠNA ODBRANA JE USPEŠNO POLOŽILA PROVERU ALIJANSE NATO NA OTPORNOST

Ankara pokušava da iz događaja sa svojim avionom-izviđačem, koji je 22.juna pogođen nad teritorijalnim vodama Sirije izvuče maksimum. Za 26.jun je zakazana hitna sednica Saveta NATO-a kako bi razmotrila ovaj incident. Predstavnik Alijanse Oana Lungesku je izjavila da će u Briselu biti podnet izveštaj turske strane.

Kako je poznato, 22.juna je sat i po posle uzletanja iz vazdušne baze „Erhač“ u provinciji Malatja1 avion vojno-vazdušnih snaga Turske RF-4E nestao sa ekrana radara vazdušnog prostora jugo-istočnije od provincije Hataj, koja se graniči sa Sirijom. Nešto docnije je Damask izjavio da je avion srušen pošto je upao u sirijski vazdušni prostor, i posebno podvukao da navedeni incident ne treba da se smatra kao „neprijateljska akcija protiv Turske“. Ankara je reagovala izjavom da je Sirija bila dužna da upozori posadu aviona o tome šta namerava da uradi, jer to nalaže međunarodno zakonodavstvo. Time je turska strana priznala činjenicu neovlašćenog upada letilice u vazdušni prostor Sirije. A to već nije moglo da prođe bez posledica, čak i da je situacija bila mnogo bezazlenija nego što je ova, koja je stvorena u vezi sa Sirijom. Posle je, istina, turska strana dodala da se srušeni izviđač, nalazeći se u međunarodnom vazdušnom prostoru, „slučajno“ velikom brzinom približio vazdušnom prostoru Sirije, ali je ta izjava izgledala zaista neubedljivo. A Ibrahim Kalin, pomoćnik predsednika vlade Turske za spoljnu politiku, je odmah u svom mikro-blogu napisao: „Odgovor Turske na postupak Sirije, koja je oborila turskog lovca, će biti odlučan i jak“.

Prema postojećim podacima, oboreni turski avion je napravio dva kruga nad sirijskom obalom, i tom prilikom ušao u njen vazdušni prostor. Leteći nisko, on je proveravao pouzdanost rada sirijske protiv-vazdušne odbrane i dobijene podatke prenosio odgovarajućem centru NATO-a. Pošto je preleteo suvozemnu teritoriju Sirije u oblasti Latakije, avion koji je povredio vazdušni prostor Sirije pokušao da ode nekažnjen, leteći iznad sirijskih teritorijalnih voda. Pri tom se nisko iznad mora nalazio drugi turski avion, koji je vršio koordinaciju leta prvog aviona. Cilj operacije izviđačkog aviona je bio, kako se saopštava, uz pozivanje na izvore iz NATO-a, da se proveri snaga sirijske PVO za vođenje rata. NATO-u je bio potreban precizan odgovor na pitanje: da li sirijska PVO, koja je razmeštena na obali, ima naređenje da odmah obara strane avione ukoliko oni upadnu u vazdušni prostor zemlje ili će vojska tražiti dozvolu iz Damaska , i tako gubiti vreme. Odgovor je dobijen: sirijska PVO će praktično odmah, bez ikakvog upozorenja, da obara svaki cilj u vazduhu ukoliko se on nezakonito nađe u vazdušnom prostoru zemlje.

Ima ih koji govore i da postoji i drugi mogući cilj bezobraznog upada turskog aviona, vezujući ga za skorašnje bekstvo u Jordan sirijskog pilota na avionu „Mig -21“. Na sličan način su 21.02.2011. iz Libije na Maltu oterana dva lovca VVS Libije. Piloti koji su pobegli zatražili su azil, a u ruke NATO-vaca su dospeli sistemi za prepoznavanje „svoj – tuđi“. I već posle mesec dana NATO je počeo bombardovanje Libije, koja je u stvari tako ostala bez protiv-vazdušne odbrane.

„Višefunkcionalna“ provokacija sa turskim avionom će takođe biti iskorišćena za diskreditovanje napora Moskve za razrešavanje sirijske krize i unošenje novih elemenata u rusko-turski dijalog u kome može da dođe do nejasnoća u razumevanju. Uravnotežena pozicija Moskve, koja odriče varijantu strane vojne intervencije u Siriji, je postala objekat kritike od strane određenih snaga Turske. Tako, po mišljenju predsednika Gula, sve u svemu, Rusija će da vidi da ona nema drugog izbora, osim da se pridruži onima koji pokušavaju da uklone sa vlasti Bašara Asada. Ali – za Zapad su te izjave nedovoljne – oni bi hteli da antisirijska retorika turskih vođa bude mnogo jača, čak i da se sa reči pređe na dela.

Incident sa oborenim avionom je postao predmet telefonskog razgovora ruskog ministra inostranih poslova S.Lavrova sa njegovim turskim kolegom. Ovde treba da se konstatuje da Sirija nije Libija. Sirijska armija poseduje visoku spremnost za ratovanje. Napori Zapada i njihovih saveznika među arapskim zemljama , koji su usmereni na rušenje sirijskih oružanih snaga neće doneti uspeh. Osim pojedinačnih slučajeva dezertiranja, ni jedna jedinica redovne sirijske armije nije prešla na stranu terorističkih bandi koje se šalju u Siriju sa teritorija susednih država, između ostalog i iz Turske. Tako je prošle nedelje The New York Times saopštio da u delovima Turske koji se graniče sa Sirijom borave grupe stručnjaka CIA, koji se bave koordinacijom isporuka oružja „Sirijskoj slobodnoj armiji“. A 25. juna se saznalo da su sirijske pogranične snage uništile grupe terorista koje su pokušavale da upadnu u zemlju sa turske teritorije.

Što se tiče vazdušnog prostora Sirije, on je gusto pokriven sredstvima protiv-vazdušne odbrane ruske proizvodnje. To je pouzdana garancija za suverenitet zemlje.

Treba pohvaliti dalekovidost sirijskog rukovodstva. U svoje vreme, kao što se zna, zahtevanje Beograda za isporuku ruskih zenitno-raketnih sistema je usledilo tek uoči samog bombardovanja Jugoslavije od strane avijacije NATO-a, kada je bilo već kasno. U Damasku nisu ponovili grešku Srba, jer su tačno shvatili ideje SAD i njihovih saveznika koji su nož za Siriju počeli da oštre još 2003.godine, kada je okupiran susedni Irak. Tada su Sirijci pokušali da modernizuju VVS i PVO uz pomoć Rusije, ali su Vašington i Tel-Aviv učinili sve što je bilo u njihovoj moći kako ti ugovori ne bi bili potpisani. Antisirijski informacioni rat je počeo da jača 2005. godine, posle ubistva libanskog političara Rafika Haririja, u vezi sa čime postoje najrazličitije verzije. A u septembru 2007. u oblasti Der-az-Zura izraelske VVS su uz pomoć Amerikanaca bez gubitaka uništile sirijski tajni objekat koji su štitili stari sovjetski ZRK (protiv-avionski raketni kompleksi) S-125. Već je tada postalo jasno da je vreme da se Sirija sprema za veliki rat, te je blagovremeno preduzet ceo niz mera. U septembru je sirijska vojska učestvovala u obuci armija protiv-vazdušne odbrane Zajednice nezavisnih država „Ratna solidarnost“ na poligonu Ašuluk Astrahanske oblasti, tako da su mogli da procene ratne mogućnosti poslednjih modifikacija ruskih zenitnih raketnih kompleksa velikih dometa S-300 „Favorit“, malog dometa „Tor“ i srednjeg „Buk“, da bi zatim pojačali svoju protivraketnu odbranu novim modelima ZRK i modernizovali one koje već imaju…

Moguće je da se nekome neće sada ni malo dopasti činjenica da u Siriji neće moći da ponovi libijski scenario. Ali je zato slika jasnija. Pošto je žrtvovao turski avion NATO je odgovor dobio: ako nećete da gubite svoje pilote i ratnu tehniku – ostavite Sirijce na miru.

(1) Upravo tamo, u susedstvu je postavljen novi protivraketni radiolokacioni sistem koji je usmeren prema Rusiji i Iranu.

 

Izvor: “Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)