Андреј Арешев: СИРИЈСКА ПРОТИВ-ВАЗДУШНА ОДБРАНА ЈЕ УСПЕШНО ПОЛОЖИЛА ПРОВЕРУ АЛИЈАНСЕ НАТО НА ОТПОРНОСТ

Анкара покушава да из догађаја са својим авионом-извиђачем, који је 22.јуна погођен над територијалним водама Сирије извуче максимум. За 26.јун је заказана хитна седница Савета НАТО-а како би размотрила овај инцидент. Представник Алијансе Оана Лунгеску је изјавила да ће у Бриселу бити поднет извештај турске стране.

Како је познато, 22.јуна је сат и по после узлетања из ваздушне базе „Ерхач“ у провинцији Малатја1 авион војно-ваздушних снага Турске RF-4E нестао са екрана радара ваздушног простора југо-источније од провинције Хатај, која се граничи са Сиријом. Нешто доцније је Дамаск изјавио да је авион срушен пошто је упао у сиријски ваздушни простор, и посебно подвукао да наведени инцидент не треба да се сматра као „непријатељска акција против Турске“. Анкара је реаговала изјавом да је Сирија била дужна да упозори посаду авиона о томе шта намерава да уради, јер то налаже међународно законодавство. Тиме је турска страна признала чињеницу неовлашћеног упада летилице у ваздушни простор Сирије. А то већ није могло да прође без последица, чак и да је ситуација била много безазленија него што је ова, која је створена у вези са Сиријом. После је, истина, турска страна додала да се срушени извиђач, налазећи се у међународном ваздушном простору, „случајно“ великом брзином приближио ваздушном простору Сирије, али је та изјава изгледала заиста неубедљиво. А Ибрахим Калин, помоћник председника владе Турске за спољну политику, је одмах у свом микро-блогу написао: „Одговор Турске на поступак Сирије, која је оборила турског ловца, ће бити одлучан и јак“.

Према постојећим подацима, оборени турски авион је направио два круга над сиријском обалом, и том приликом ушао у њен ваздушни простор. Летећи ниско, он је проверавао поузданост рада сиријске против-ваздушне одбране и добијене податке преносио одговарајућем центру НАТО-а. Пошто је прелетео сувоземну територију Сирије у области Латакије, авион који је повредио ваздушни простор Сирије покушао да оде некажњен, летећи изнад сиријских територијалних вода. При том се ниско изнад мора налазио други турски авион, који је вршио координацију лета првог авиона. Циљ операције извиђачког авиона је био, како се саопштава, уз позивање на изворе из НАТО-а, да се провери снага сиријске ПВО за вођење рата. НАТО-у је био потребан прецизан одговор на питање: да ли сиријска ПВО, која је размештена на обали, има наређење да одмах обара стране авионе уколико они упадну у ваздушни простор земље или ће војска тражити дозволу из Дамаска , и тако губити време. Одговор је добијен: сиријска ПВО ће практично одмах, без икаквог упозорења, да обара сваки циљ у ваздуху уколико се он незаконито нађе у ваздушном простору земље.

Има их који говоре и да постоји и други могући циљ безобразног упада турског авиона, везујући га за скорашње бекство у Јордан сиријског пилота на авиону „Миг -21“. На сличан начин су 21.02.2011. из Либије на Малту отерана два ловца ВВС Либије. Пилоти који су побегли затражили су азил, а у руке НАТО-ваца су доспели системи за препознавање „свој – туђи“. И већ после месец дана НАТО је почео бомбардовање Либије, која је у ствари тако остала без против-ваздушне одбране.

„Вишефункционална“ провокација са турским авионом ће такође бити искоришћена за дискредитовање напора Москве за разрешавање сиријске кризе и уношење нових елемената у руско-турски дијалог у коме може да дође до нејасноћа у разумевању. Уравнотежена позиција Москве, која одриче варијанту стране војне интервенције у Сирији, је постала објекат критике од стране одређених снага Турске. Тако, по мишљењу председника Гула, све у свему, Русија ће да види да она нема другог избора, осим да се придружи онима који покушавају да уклоне са власти Башара Асада. Али – за Запад су те изјаве недовољне – они би хтели да антисиријска реторика турских вођа буде много јача, чак и да се са речи пређе на дела.

Инцидент са обореним авионом је постао предмет телефонског разговора руског министра иностраних послова С.Лаврова са његовим турским колегом. Овде треба да се констатује да Сирија није Либија. Сиријска армија поседује високу спремност за ратовање. Напори Запада и њихових савезника међу арапским земљама , који су усмерени на рушење сиријских оружаних снага неће донети успех. Осим појединачних случајева дезертирања, ни једна јединица редовне сиријске армије није прешла на страну терористичких банди које се шаљу у Сирију са територија суседних држава, између осталог и из Турске. Тако је прошле недеље The New York Times саопштио да у деловима Турске који се граниче са Сиријом бораве групе стручњака ЦИА, који се баве координацијом испорука оружја „Сиријској слободној армији“. А 25. јуна се сазнало да су сиријске пограничне снаге уништиле групе терориста које су покушавале да упадну у земљу са турске територије.

Што се тиче ваздушног простора Сирије, он је густо покривен средствима против-ваздушне одбране руске производње. То је поуздана гаранција за суверенитет земље.

Треба похвалити далековидост сиријског руководства. У своје време, као што се зна, захтевање Београда за испоруку руских зенитно-ракетних система је уследило тек уочи самог бомбардовања Југославије од стране авијације НАТО-а, када је било већ касно. У Дамаску нису поновили грешку Срба, јер су тачно схватили идеје САД и њихових савезника који су нож за Сирију почели да оштре још 2003.године, када је окупиран суседни Ирак. Тада су Сиријци покушали да модернизују ВВС и ПВО уз помоћ Русије, али су Вашингтон и Тел-Авив учинили све што је било у њиховој моћи како ти уговори не би били потписани. Антисиријски информациони рат је почео да јача 2005. године, после убиства либанског политичара Рафика Харирија, у вези са чиме постоје најразличитије верзије. А у септембру 2007. у области Дер-аз-Зура израелске ВВС су уз помоћ Американаца без губитака уништиле сиријски тајни објекат који су штитили стари совјетски ЗРК (против-авионски ракетни комплекси) С-125. Већ је тада постало јасно да је време да се Сирија спрема за велики рат, те је благовремено предузет цео низ мера. У септембру је сиријска војска учествовала у обуци армија против-ваздушне одбране Заједнице независних држава „Ратна солидарност“ на полигону Ашулук Астраханске области, тако да су могли да процене ратне могућности последњих модификација руских зенитних ракетних комплекса великих домета С-300 „Фаворит“, малог домета „Тор“ и средњег „Бук“, да би затим појачали своју противракетну одбрану новим моделима ЗРК и модернизовали оне које већ имају…

Могуће је да се некоме неће сада ни мало допасти чињеница да у Сирији неће моћи да понови либијски сценарио. Али је зато слика јаснија. Пошто је жртвовао турски авион НАТО је одговор добио: ако нећете да губите своје пилоте и ратну технику – оставите Сиријце на миру.

(1) Управо тамо, у суседству је постављен нови противракетни радиолокациони систем који је усмерен према Русији и Ирану.

 

Извор: “Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)