Prljavo

Piše Milorad Vučelić

Posle četvorogodišnjih putovanja i mlaćenja po belom svetu i briselskim staklenicima najviši funkcioneri srpskog režima su uoči izbora konačno stigli da bace pogled na ekonomski i socijalno razorenu Srbiju. I pored toga što su je borbom za nezavisno Kosovo sistematski smanjivali nije im se nimalo dopalo to što su videli u njenom ostatku. Svikli na sliku sveta koju proizvode mediji, a naročito elektronski, kojima gvozdenom rukom vlasti i novca upravljaju, a ogrezli u korupciju koja je pretvorena ne samo u vladajući sistem nego i u zvaničnu ideologiju, bili su neprijatno zatečeni. Svako bi se bar malo postideo i upitao o svojoj odgovornosti, ali ne i oni.
Krenuli su u bestidno falsifikovanje stvarnosti i činjenica. Za to više nije bila dovoljna medijska i politička laž, i krenulo se u proizvodnju fikcija koje su ne samo različite od stvarnosti nego su joj i drastično suprotstavljene. U toj fiktivnoj stvarnosti skrojenoj po njihovoj meri udobno su se smestili, ali u njoj  nema mesta za narod i njegove stvarne probleme. U toj proizvodnji laži ne može se manipulisati čak ni simboličkim značenjem Prvog maja. U deindustrijalizovanoj Srbiji toliko nema radnika, ni fabrika da nema ko ni da protestvuje, a kamoli da proslavlja Praznik rada.
U izbornoj kampanji vladajući političari se ponašaju kao da su u protekle četiri godine, a neki od njih i više od pune decenije, bili na Marsu, pa su sa njega sišli na zemlju i zatekli ovako razorenu i osakaćenu Srbiju. Niko, ama baš niko, iz režima ne prihvata ni delić krivice za katastrofalno stanje u Srbiji. Ako su, kao što pričaju, stvarno spremni da nešto učine, gde su bili i šta su uradili u protekle četiri godine potpune vlasti? Biće odista više nego zaprepašćujuće, nacionalno uvredljivo i ponižavajuće, ako im iko išta poveruje i udeli im glas na izborima. Čitava njihova kampanja je brutalna demonstracija potpunog prezira, ne samo prema narodu nego i prema zdravom razumu i normalnom rasuđivanju. Ne može se reći čak ni da pričaju šta im pada na pamet, jer tu nikakve pameti i nema. Na Đurđevdanskim izborima odlučiće se o tome da li su Srbiji potrebni duboki iskreni uvidi i promene ili dijagnoza.
Umesto da se suoče sa svojim nedelima i prljavštinama režim i njegovi mediji su rešili da uprljaju opoziciju i njene lidere. Prljavština i niskost vlasti je osnovna karakteristika ove izborne kampanje. Izvršena je brutalna zloupotreba vlasti i u nju su uključeni svi oni koje je na bilo koji način današnji režim u protekle četiri godine zadužio ili instalirao. Ovoj vlasti se mora platiti i na mostu i na Ćupriji, pa bila ona na Drini, Žepi, Savi ili Miljacki. Otud toliko folk, pop i umetničarskih estradnih ličnosti u kampanji vladajuće koalicije. Na usluzi njima su i inteligenti, poput, recimo, poznatog  junaka „Pečatove“  rubrike „Gluparnik“ i dežurnog zvaničnog analitika Jove Bakića. Svoje projektne zadatke imaju i mnogi drugi vajni i nevajni intelektualci. Oni se čak, poput Đorđa Vukadinovića, lidera NOPO-a, na sva usta hvale kako su našli rupu u izbornim i drugim zakonima, i kako tako prevarno pokušavaju da se domognu poslaničkog mandata.
U svom operativnom radu na političkom terenu oni su onako analitički dosledno i svesno potpuno ignorisali i zaobišli sva otkrića iz obelodanjenih tajnih Vikiliksovih depeša, što je precizan lakmus papir nečijeg elementarnog intelektualnog poštenja. Istovremeno su pomno analizirali i napadali opozicione stranke, a naročito neposredno pred same izbore, jer po tom naučnom modelu posle može biti kasno. Njihove teorije su održive samo ukoliko služe očuvanju postojeće vlasti i tačno im je toliki rok trajanja. Kada u ovoj delatnosti bivaju, kako bi rekao Srećko Šojić, „ufaćeni“ i otkriveni vazda potežu krunski argument da su u pravu zato što ih napadaju sa dve suprotstavljene strane. U jednu od tih strana ideolozi NSPM-a uporno trpaju i „Pečat“. Ma koliko na to nemali pravo i ma koliko im trpanje bilo milo, oni zaboravljaju da teške istine uvek seku sa dve strane, baš kao što to njihov slučaj dokazuje. No, o tom potom.
U ovoj brutalnoj kampanji doživeli smo i to da se – povodom hapšenja gospodina Dušana Stupara – zvanično deklariše da su i hapšenja deo izborne borbe (Drago Kos), pa, dakle, imaju jasnu političku prirodu i pozadinu. Isti zvaničnik i veselnik dodaje da mu „nikakve zloupotrebe“ izbornih zakona „nisu poznate“! (Pročitati tekst Uglješe Mrdića „Službe u Tadićevoj službi“ u ovom broju „Pečata“). Sve evidentirane zloupotrebe vlasti i kršenja zakona i izbornih pravila ukazuju i na spremnost da se posegne za neposrednom izbornom krađom. Na to upućuje činjenica da je na osnovu evidencije MUP-a iz 1996. godine za izbore na Kosovu odštampano preko 260.000 glasačkih listića više nego što ima glasača! (Pročitati tekst Nikole Vrzića „Velika predizborna pljačka Srbije“ u ovom broju „Pečata“). Ova pojava jasno ukazuje kako je režim u saradnji sa CESID-om pravio centralni birački spisak i koliki je i kakav kredibilitet vlade i ove organizacije.
Kroz upravo minulu izbornu kampanju demonstriran je osoben pristup vladajućih stranaka prema evroatlantskim integracijama. One krajnje tvrdo zastupaju stav da je prihvatanje EU njihovo isključivo pravo, njihov zabran u koji neće da pripuste nikoga i ne veruju u iskrenost onih koji hoće da im se priključe na njihovom putu bez alternative. Tu ima toliko tajnih dogovora, usmenih briselskih sporazuma i obećanja po američkim i drugim zapadnim ambasadama, da oni na odnos prema EU s pravom gledaju kao na njihovu stvar. Preciznije, za njih je to „naša stvar“ ili u poznatijem prevodu – svojevrsna Koza Nostra. Na to ukazuju i  neke druge karakteristike organizacije vlasti.
Đurđevdanski izbori, kako smo posle raspisivanja izbora već napisali, jesu biti ili ne biti za Srbiju. Učinak četvorogodišnje vladavine dosadašnje koalicije, sačinjene u stranim ambasadama, je razoran. Pored toga, mnogo se režimskih nepodopština i prljavština sručilo ne samo na lice opozicije, nego i na lice Srbije. Đurđevdan je odlučujuća prilika da  nešto bitno promenimo i da speremo prljavštinu sa obraza Srbije.