Nikolić-Tadić: Dvojica se svađala, ali treći je izgubio

Piše Miodrag Zarković

Televizijsko odmeravanje Nikolića i Tadića je, zajedno sa odvojenim intervjuima koji su mu prethodili, još jednom pokazalo svu štetnost nakaradnog delovanja Javnog servisa, oličenu u poltronskoj snishodljivosti Zorana Stanojevića

Zbog voditelja Javnog servisa Zorana Stanojevića valjalo bi ustanoviti novi horoskopski znak: poltron. U tom bi simbolu bila sadržana sva priroda koju je Stanojeviću podario raspored zvezda, ali i istaknuta uloga koju mu je poverio Aleksandar Tijanić.
Za to je Stanojević rođen. Sa onim svojim tugaljivo oborenim obrvama koje se vuku po podu, sa glavom obavezno sagnutom u svrhu skrušene molbe, sa bradom uvučenom tako da odaje slepu poslušnost, Stanojević nije ni mogao da upadne u uobičajenu raspodelu zodijaka. On je poltron; ništa manje i ništa više od toga.
„Ali, ‘RTS’ je gledaniji nego ostale televizije“, ponavljao je Stanojević do iznemoglosti posle svake primedbe gosta, predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića, u intervjuu direktno prenošenom tri dana pre završnog Nikolićevog TV duela sa Borisom Tadićem. Čelnik SNS-a kritikovao je „RTS“ zbog neravnopravnog odnosa prema različitim političkim činiocima, odnosno zbog povlašćenog položaja koji na Javnom servisu uživa svaka od tri osnovne grane beogradske vlasti: i Boris, i Tadić, i Boris Tadić. Na svaku kritiku Stanojević je uzvraćao pukim brojevima, jedinom dikom koja je preostala najsramotnijoj nacionalnoj televiziji 21. veka. Tim je odgovorom panično štitio sve svoje nadređene, kako one zvanične, raspoređene po uredničkim i direktorskim položajima „RTS“-a, tako i one bitnije, nezvanične, koji kabinetski drmaju opustošenom Srbijom. Nagonima raskrinkanog portparola raskrinkanog medijskog zločina, Stanojević je u dotičnoj emisiji zaboravio na novinarska načela i posvetio se isključivo odbrani neodbranjive lakrdije, svakodnevne krvave bajke o Srbiji na putu vajnog blagostanja.
Poltron.
Nije se u toj raspravi Stanojević držao isključivo odbrambeno. Naprotiv, umeo je i da napada, prelazeći granicu ne samo navodne nepristrasnosti, već i dobrog ukusa. Postavljao je potpitanja! Pazite: potpitanja. Nešto što nikada ne bi smeo da uputi prvom čoveku DS-a, a naročito ne kada ga je ugostio dan kasnije. Tada je, u razgovoru sa Tadićem, Stanojeviću maca pojela jezik i ostavila ga bez ikakvog zapitkivanja, sposobnog samo da sa lako uočljivom snishodljivošću tercira čoveku koji je pogazio zakon kako bi povećao sebi šanse na predsedničkim izborima.
Poltron.
Tako je, u stvari, Tomislav Nikolić imao dva televizijska duela u završnici kampanje. Protiv Stanojevića se zagrevao, pa je naspram Tadića izašao spremniji od svog protivnika. To bi i moglo da bude objašnjenje onakvog toka sučeljavanja dva preostala kandidata za predsednika Srbije. Tadić je bio nervozniji i pometeniji nego ikada. Nikolić je bio vidno samouvereniji nego što se očekivalo, čak se i otvoreno smejao novoj generaciji obećanja koju je Boris Tadić pripremio za biračko telo.
Ironično je to što je voditelj TV duela ponovo bio Zoran Stanojević; i što je on bio najveći gubitnik tog odmeravanja snaga, iako u njemu samom nije neposredno učestvovao. U tih nekoliko večeri, zaključno sa TV duelom na „RTS“-u, kristalno je bilo jasno da Srbija – bez obzira na to da li će 20. maja izaći na birališta ili će bojkotovati drugi krug zbog sumnjivih rezultata prvog – ne može ni da se makne iz sadašnjeg ponora sve dok joj se sa malih ekrana potuljeno osmehuje Zoran Stanojević. Sve dok Stanojević i rukovodstvo koje je ovom nazovi novinaru dalo priliku da banalizuje/vulgarizuje/marginalizuje društvenu i političku stvarnost, budu za svoje nakaradno delovanje nagrađivani mesečnom pretplatom umesto trenutnim otkazima, srpska javnost će poštena ideološka odmeravanja moći da gleda samo u emisijama sa strogim, unapred ugovorenim pravilima i sadržajima.
P. S. Uoči samog početka TV duela, gledalište je imalo prilike da se kratkom montažom arhivskih snimaka podseti na prethodna sučeljavanja istih učesnika, iz 2004. i 2008. godine. U oči je neminovno upadalo koliko se za tih osam godina fizički promenio Boris Tadić – i to nikako nabolje. Kada je on toliko propao, na šta li Srbija liči posle dva njegova mandata?!