Mihael Bekler: Krimi turizam

Razgovarala Nataša Anđelković

Postoji beskrajno mnogo utisaka koji se ne mogu upoređivati. Ono što je bilo vrlo upečatljivo za mene jeste zalazak sunca u Kambodži, u hramu Angor Vat, let helikopterom preko aktivnog vulkana na Havajima, ljudi na ulicama u Vijetnamu ili piramide Maja u Meksiku…

 

Nemački pisac Mihael Bekler postao je poznat našoj publici pre osam godina kada je u izdanju „Platoa“ izašao njegov roman „Čuti Verdija i umreti“. Roman je doživeo više izdanja, a ključ tog uspeha leži u neobičnom konceptu koji sprovodi ovaj pisac, spajajući vrlo napete krimi priče sa turističkim vodičima. Čitajući ovaj roman čitaoci su upoznali Veneciju i jezero Garda u geografskom, kulturološkom i istorijskom smislu, ali su bili snabdeveni i turističkim pojmovnikom i vodičem kroz hotele i restorane. Pre nekoliko meseci „Plato“ je objavio roman „Oluja nad Majorkom“ koji je isto koncipiran, a pisac će tim povodom biti gost Beograda 23. maja, kada će čitaoci imati prilike da ga upoznaju i postavljaju mu pitanja na književnoj večeri u „Platou“. „Pečat“ je dobio ekskluzivno pravo na intervju sa Mihaelom Beklerom kao najavu njegovog dolaska.

Vaša dva romana, „Čuti Verdija i umreti“ i „Oluja nad Majorkom“ su prevedena na srpski jezik. Možete li da objasnite svoj koncept spajanja kriminalističke priče i turističkog vodiča koji sprovodite u svim svojim delima? Otkuda ta ideja?  
Nisam mogao da se odlučim da li da napravim turistički vodič ili krimi priču. Onda sam rešio da to spojim i napisao sam turističko-kriminalistički roman. Od dva sam napravio jedno. Šalu na stranu, shvatio sam da na odmoru mnogi ljudi vole da pročitaju zabavno štivo, često i kriminalističko. Na plaži, pod suncobranima pri ruci su im i turistički vodiči, koji se uglavnom samo prelistavaju, a ne čitaju od početka do kraja. Na engleskom jeziku postoji reč Infotainment. Razmišljao sam da bi to mogla da bude dobra ideja da se osnovne informacije o pojedinim turističkim regionima integrišu u napet kriminalistički roman. Kad čovek pročita takav roman nešto će neosetno i naučiti. Ko želi, može dodatno da se informiše u dodatku romanu koji predstavlja kompletan vodič sa preporukama restorana i hotela. Ali ono što želim da istaknem jeste da moji krimi romani mogu da se čitaju i bez ikakvih namera da se ide na put. Najvažnije mi je bilo da knjiga bude napeta i zabavna.

„Oluja nad Majorkom“ je vaš prvi roman napisan u tom ključu. Šta je veza između te konkretne krimi priče i krajolika Majorke?
Čuo sam reakcije čitalaca koji su se na motoru provezli ostrvom idući tragovima radnje i tražeći pomenute pozornice zbivanja, i naravno sve su ih našli. Svesno sam tako koncipirao krimi priču da se odigrava na čitavom ostrvu, od Palma de Majorke, do vrha Formentor. Kada bih primetio da neko važno mesto nedostaje, nešto bih smislio za to mesto. U najgorem slučaju nekog bih tamo „ubio“. Paralelno sa kopnenom radnjom, moj glavni junak, koji je proneverio milione i nalazi se u bekstvu, plovi jahtom oko Majorke. Na taj način u igru je uključena i fascinantna obala, pri čemu do većine zaliva turista može da dođe i sa kopna. Kao na primer, do dugačke peščane plaže Plaja de Trenk. Fascinantan i raznorodan pejzaž Majorke nudi bezbroj podsticaja kriminalističkom romanu. Postoje nestvarno lepa i romantična mesta, ali i strme litice sa kojih se lako može sunovratiti u smrt, što je podjednako važno za krimi roman.

Koje sve priče i legende o Majorki čitalac može saznati iz vašeg romana?
Na Majorki kruži mnoštvo napetih legendi. To potiče od istorije koja je bila burna i puna preokreta. Posle vekovne vladavine Mavara na vlast su se vratili Katalonci, a stanovništvo je živelo u strahu od piratskih napada. U knjizi pričam o tome kakve je sve tragove to ostavilo. Na primer, postoje kule-stražare koje okružuju ostrvo i zadatak stražara je bio da upozore na mogući napad pirata. Veoma su zanimljive i ronadale, stare majorkanske bajke u kojima se pripoveda o mitskim razbojnicima Mavarima i skrivenom blagu. U istoriji Majorke postoje i mnoge blistave ličnosti kao što je Ramon Ljulj koji je od plejboja postao misionar, da bi na kraju života bio kamenovan. Ludvig Salvador je pak austrijski nadbiskup koji se i danas poštuje na ostrvu. Franjevački kaluđer po imenu Juniperosa postavio je na svojim putovanjima temelj San Franciska. Postoji čak i legenda, koja je u suprotnosti sa poznatim činjenicama, da i Kolumbo potiče sa Majorke.

Postoji važna knjiga o Majorki koja pripada književnoj istoriji, a koju je napisala Žorž Sand, „Zima na Majorki“. Kakav je bio uticaj te knjige na vas lično i na sam vaš roman?   
Naravno da sam pročitao sećanja Žorž Sand na njen boravak na Majorki sa Frederikom Šopenom. Ta knjiga je vremeplov u Majorku, kako je izgledala 1838. godine, kada još nije bilo turizma i kada su Žorž Sand i njeni saputnici delili brod sa svinjama, kojima je, kako ona kaže, čak davana prednost u odnosu na ostale putnike. U svom romanu prenosim neke od epizoda iz sećanja te ekstravagantne književnice i ukratko prenosim njenu životnu priču i ljubavnu vezu sa Šopenom. A čitaocima predstavljam i kartuzijanski manastir u Valdemosi, gde su njih dvoje proveli nekoliko zimskih meseci.

Majorka je važna turistička destinacija. Mislite li da vaš roman može biti neka vrsta podstreka ili stimulansa čitaocima da odluče da tamo otputuju na odmor?
Ako bih rekao da je tako, bio bih neskroman i precenio bih svoju knjigu. S obzirom na to da je već posećuju milioni turista, Majorki nije potreban stimulans u vidu ovog krimića. Ali radovao bih se kad bi neki čitalac bio podstaknut ovom knjigom da otputuje na Majorku.

Da li vi odlazite često na Majorku?
Poslednjih dvadeset godina barem jednom godišnje odem na Majorku. Tamo imam mnogo prijatelja. Kao i junak moje knjige, i ja sam jahtom obišao ostrvo, ali naravno moja jahta je bila samo iznajmljena, jer kao pisac krimi romana nemam finansijskih mogućnosti da poput svog junaka posedujem sopstvenu. Ali to mi se više sviđa. Barem imam miran san.

Mnogo putujete. Koje su vam omiljene destinacije? Šta je na vas ostavilo najjači utisak?
Nemam top listu. Postoji beskrajno mnogo utisaka koji se ne mogu upoređivati. Ono što je bilo vrlo upečatljivo za mene jeste zalazak sunca u Kambodži, u hramu Angor Vat, let helikopterom preko aktivnog vulkana na Havajima, ljudi na ulicama u Vijetnamu ili piramide Maja u Meksiku. Vrlo sam radoznao čovek i rado otkrivam nove destinacije. Ali privlače me i mesta za odmor koja nisu tako udaljena ili egzotična. Imam posebnu vezanost za Mediteran, od Italije do Španije.

Naši čitaoci su rado čitali vaš roman „Čuti Verdija i umreti“. On se odvija u Italiji, u Veneciji i na jezeru Garda. Šta je to tako čarobno u vezi sa tom poznatom regijom?
Venecija ima jedinstvenu magiju koja se ne ograničava na grad u laguni, već zrači i u zaleđe, sve do obala jezera Garda. Svugde se nalaze čuveni lavovi svetog Marka koji pokazuju da je Venecija svojevremeno osvojila Veneto i vladala tom pokrajinom. I gradovi kao što su Verona, Vićenca i Padova, predstavljaju divnu scenografiju za roman. Uz to, tamo ima dobrog vina i ukusne hrane, što doprinosi dodatnoj prijatnosti.

Kako se krimi priča uklapa u to?
U romanu je pronađen leš na jezeru Garda, i još jedan u Veneciji. Javlja se neočekivano nasledstvo, dolazi do kidnapovanja, a jedan modni fotograf doživljava romansu sa zavodljivom Venecijankom. Znači, ima mnogo događaja i zapleta, a u pauzama se piju amarone, bardolino i proseko. Saznaje se da su u Veneciji otkriveni „karpaćo“ i „belini“, i da se gurmanski jede.

U vašim romanima ima mnogo informacija o hrani i restoranima. Volite li da kuvate? Koja vam je kuhinja omiljena?
Sa svojom suprugom, koja je preminula prošle godine, strasno sam obilazio restorane. Ona je genijalno kuvala, pa sam se ja držao podalje od kuhinje i koncentrisao se na to da pronađem najbolje vino. Napisao sam i nekoliko vinskih krimića i zbog toga obišao mnoge vinogradarske regione, od Burgundije, preko Toskane, sve do Južne Afrike. Tu se svugde može odlično jesti. Svi vinogradarski krajevi su dobra destinacija za gurmansku trpezu. Nemam neku kuhinju koja bi mi bila favorit. To svakako nije nemačka kuhinja. Volim italijansku i azijsku.

U vašem najnovijem romanu „Smrt sa tri zvezdice“ radnja se dešava u Nemačkoj, a reč je o tome da kuvar nekog cenjenog restorana izvršava samoubistvo zato što je dobio loše ocene svog rada. Da li je tako nešto stvarno moguće? Prosečnom srpskom čitaocu to neće izgledati realistično…
To je apsolutno realistički. Dok sam istraživao materijal za svoju knjigu o Francuskoj, obedovao sam u Burgundiji kod čuvenog kuvara sa zvezdicom Bernara Lusijea. Kada je nešto kasnije u vodičima kroz restorane slabije rangiran, ubio se svojom lovačkom puškom. Postoji i poznati primer iz istorije: legendarni kuvar Fransoa Latel, ubio se zbog toga što nije uspeo svečani ručak priređen u kraljevu čast.

Koliko nam je poznato profesija kuvarskog kritičara je dosta popularna na Zapadu. Da li je to tačno? Može li kuvanje biti unosan posao?
Vrhunski kuvari su u mnogim zemljama zvezde. Neko kao Kopuse je svetski poznat. Na nemačkoj televiziji ima mnogo poznatih kuvara koji svoju popularnost plasiraju ne samo u svojim restoranima, već i u raznim reklamama. Rentabilnost vrhunskih restorana je već druga priča. Njihovi troškovi su takvi da uprkos visokim cenama često ne mogu da budu pokriveni, pa su ti restorani nerentabilni.

Kakva je situacija u pogledu turizma u Nemačkoj? Koje su najpopularnije destinacije?
Mada Nemci dosta putuju u inostranstvo i Nemačka sama je značajna turistička destinacija za domaće, kao i za inostrane turiste. U mnogim regionima beleži se povećan broj noćenja. Glavne destinacije naravno mnogo zavise od ličnih preferenci  i u njih spada sve od ostrva Silta na severu, pa preko Rajne, do Bodenskog jezera na jugu. Imamo veličanstvene orkestre, pozorišta i muzeje. Za mene lično najlepši je Minhen, bavarska jezera i nemački Alpi. Ali za to sam vezan, tu živim…

Šta očekujete od svoje posete Beogradu?
Radujem se dolasku u Beograd. Radoznao sam da ga vidim i nadam se da se neki ljudi interesuju za moje knjige, a pre svega očekujem zanimljive susrete sa ljudima. Pa eto, pustiću da me događaji iznenade.

Možemo li očekivati u budućnosti neku krmi priču smeštenu u Srbiji?
Nisam planirao, ali nikad se ne zna. Ovaj kratki dolazak mogao bi da podstakne moje intenzivnije bavljenje Srbijom i češće dolaske kako bih je bolje upoznao. To je preduslov da bih izmislio priču i smestio je na atraktivna mesta. Sve zemlje u kojima se odigravaju moji romani odlično poznajem. U Srbiji sam poslednji put bio kao dete. Imam, dakle, mnogo toga da nadoknadim. zaйm onlaйn na kartu 24 časakalьkulяtor zaйmmikro zaйm na kartu bez procentov