Kosmet uoči izbora: „Krvarili smo za Srbiju, a sada nas proglasiše dijasporom“

Piše Miodrag Zarković

U srpskim sredinama okupirane pokrajine predstojećeg Đurđevdana biće održani samo predsednički i parlamentarni izbori, dok je od onih najvažnijih – za lokalne vlasti – zvanični Beograd digao ruke. To praktično znači da će Srbi sa Kosmeta učestvovati u ovom izbornom postupku na isti način kao i naši iseljenici u bilo kojoj drugoj državi sveta u kojoj Srbija ima diplomatska predstavništva

Ako su aktivisti vladajućih srpskih stranaka uopšte imali reklamne predizborne plakate po severnim opštinama Kosova i Metohije, onda su ih mnogo dobro sakrili. Izveštač „Pečata“ je poslednjih dana aprila, u jeku kampanje, obišao dotične opštine, ali nije video nijedan plakat koalicije čiju listu predvodi Boris Tadić, niti one na čijem je čelu zaseo Ivica Dačić. Promotivni materijali Demokratske stranke Srbije, Srpske napredne stranke, Srpske radikalne stranke i „Dveri“ su očekivano česti, ali odgovarajućeg štiva njihovih političkih protivnika nema ni u tragovima.
Navedeno, ipak, ne znači da Tadićev lik nije bio prisutan na severu pokrajine u toku kampanje. Opozicioni plakati na kojima su nabrojana izneverena Tadićeva obećanja jesu bila izlepljena po banderama, ogradama, kraj puta, po spoljnim zidovima… Svi do jednog bili su iscepani, i to strogo preko Tadićevog lica – valjda da bi bilo jasno da je ljudima smetao lik, a ne prateći tekst koji kritikuje upravo doskorašnjeg predsednika.
Plakati stranaka beogradskog režima, dakle, ne postoje u četiri severne pokrajine Kosmeta. Isto se, međutim, ne može reći za zlokoban politički uticaj dotičnih stranaka, koji je i te kako osetljiv u svojoj razornosti. Svaki bi tamošnji Srbin oberučke prihvatio obrnutu situaciju: da bude zatrpan plakatima i drugim reklamnim materijalima režima (kao da bi pa mogli da ga ubede u nešto svojim ispraznim porukama!), ali da je zato bezbedan od njihovih političkih marifetluka.

ZAOBIĐENI U KAMPANJI

Mada u protekle četiri godine naviknuti da im beogradski vlastodršci svako malo okreću leđa, kosmetski Srbi ipak su prilično pogođeni poslednjim potezom režima Tadić-Dačić, kojim su svedeni na nivo dijaspore. U srpskim sredinama okupirane pokrajine, naime, predstojećeg Đurđevdana biće održani samo predsednički i parlamentarni izbori, dok je od onih najvažnijih – za lokalne vlasti – zvanični Beograd digao ruke, pravdajući se navodno zvaničnim stavom EULEKS-a. To praktično znači da će Srbi sa Kosmeta učestvovati u ovom izbornom postupku na isti način kao i naši iseljenici u Kanadi, Indiji, Rusiji ili bilo kojoj drugoj državi sveta u kojoj Srbija ima diplomatska predstavništva.
Šta to znači u političkom i državnom smislu „Pečat“ je već pisao, kao što je i najavio da će beogradski vlastodršci – sasvim u skladu sa sloganom da jedino njihove vajne evropske integracije nemaju alternativu – izbore na Kosmetu raspisati, ali ne i održati. Normalno, režimski poslušnici uvek su u stanju da odu korak dalje i u odnosu na najcrnja predviđanja, tako da su prošle nedelje još i prevazišli mračni scenario iz „Pečatove“ najave: odlukom da prebrojavanje kosmetskih glasova na parlamentarnim i predsedničkim izborima bude održano u Raškoj, dakle na području centralne Srbije umesto u samoj pokrajini, oni su i bukvalno kosmetske glasače gurnuli u rasejanje. Tako se, naime, glasa po našim ambasadama diljem planete, odnosno u ambasadama se iskorišćeni listići samo sakupe i pošalju u Beograd, gde se prebrojavaju. Već sam ovaj podatak bio bi dovoljan dokaz da proklamovana politika „I Kosovo i Evropa“, za koju predsednički kandidat Demokratske stranke neprestano ponavlja kako je „dobila međunarodnu afirmaciju“, ne predstavlja ništa drugo do praznu ljušturu, namenjenu isključivo obmani biračkog tela, dok se u stvarnosti Prištini omogućava da otvara jedna po jedna vrata međunarodnih priznanja.
Koliko god, međutim, ovakva odluka bila porazna po državu Srbiju, još je pogubnija po preostale srpske državljane na Kosmetu, odane matičnoj zemlji. Mahom grupisani u četiri severne opštine, one što ih Hašim Tači i ostali prištinski zvaničnici svako malo pominju pretećim tonom, tamošnji Srbi su poslednje poteze zvaničnog Beograda doživeli kao otvorenu izdaju. I to je krajnje razumljivo: zamislite kako biste se vi osećali da se vladajuće stranke već mesecima otimaju o naklonost birača širom države, zasipajući ih novim predizbornim obećanjima (a ponegde i penzionerskim čekovima, kao na primer u Beogradu), ali da zato vašu varoš obilaze u širokom luku. Pomislite kako bi vam ova kampanja izgledala da ste jedino vi sasvim zaobiđeni u njoj. Šta biste mislili o svom položaju kada vas režim, u davljeničkoj borbi za očuvanje položaja, ne bi čak ni lagao?

NIJE KOSMET DIJASPORA
„Iskreno, mnogo puta mi je prošlo kroz glavu: vala, neka krenu više ti Šiptari, pa da se odmerimo, pa neka i izginemo, ali ovo je više neizdrživo“, u dahu priča mladić studentskog uzrasta iz Kosovske Mitrovice. Nije previše birao reči dok je pričao. Zato je „Pečat“ izabrao da ne navede njegove lične podatke, radi sigurnosti. Dovoljno je istaći da je mladić Goranac, što će reći da se Šiptarima zamerio barem koliko i Srbi (Šiptari ne vole Gorance zato što naklonost ovih drugih prema Srbima kvari ovima prvima sliku da sa Srbima niko neće i ne može da živi).
„Često do nas ovde dolaze priče iz ostatka Srbije, kako nas tamo posmatraju. Znamo da ima onih koji šire kako mi ovde svi primamo po dve hiljade evra, kako mi kočimo celu Srbiju na njenom putu ka obećanoj zemlji. Kako da ne pobesni čovek kada čuje takve priče?! Pogotovo što savršeno dobro znamo šta nam se sprema! Znamo da Šiptari imaju tačne spiskove ko sve radi u srpskim ustanovama, ko sve neće da sarađuje sa šiptarskim institucijama, ko se bori za srpsku državnost, a suprotstavlja šiptarskoj. Sve te podatke njihova policija sakuplja i samo čeka priliku da okupira i sever Kosova, pa da nas onda sve pohapsi. To vam je proverena priča! Mnogi od nas imaju trgovačke ili neke druge veze sa Šiptarima preko Ibra, sa običnim narodom odande. To je tamo među njima opšte poznata stvar, da se mnogim Srbima iz severnih opština spremaju hapšenja čim Tači uspostavi tu svoju vlast. I na sve to slušamo kako nas ogovaraju čak i neke parlamentarne stranke u Srbiji. Pa nas još vlast izbaci iz izbornog postupka, kao da smo dijaspora. Ej, čoveče! Koliko već godina ovaj narod bukvalno krvari za svoju državu Srbiju, a sada nas proglasiše dijasporom!“
„U Srbiji je tolika medijska blokada, da ljudi izgleda imaju potpuno pogrešnu sliku o tome o čemu se ovde radi“, nadovezuje se Branko, takođe Mitrovčanin u srednjim dvadesetim godinama. „Ko prati televizije i novine iz Beograda, može da pomisli kako se nama koji smo na severu Kosova nudi nešto valjano i dobro, ali smo mi nekakvi baksuzi, pa uporno odbijamo tu ponudu. A u stvari je skroz suprotno. Nama se ne nudi ništa osim Tačijeve države, koju mi ne priznajemo. Zašto da je priznamo?! Rođen sam u Mitrovici, odrastao sam ovde, odškolovao se ovde. I otkad znam za sebe, ovo je bio deo Srbije. A sada se od mene traži da prihvatim da to više nije Srbija, nego nešto drugo! Pa, da li je to normalno? Da li biste vi pristali da vaš grad neko otcepljuje od Srbije i gura ga u ruke šiptarskoj mafiji? Da li bi Beograđani pristali da se to radi sa Beogradom ili Nišlije sa Nišom, ili Čačani sa Čačkom? Da li je našoj braći iz centralne Srbije zaista toliko nerazumljiv naš položaj i naša borba?“

UZDRŽANOST „CENTRALNIH“ SRBA
Jedina nazovi neprijatnost koja na severu Kosmeta može da sačeka namernika iz centralne Srbije, jesu ova pitanja. Zato što na njih nema smislenog odgovora. Zaista, kako je moguće objasniti sve primetnije ograđivanje Srbije od svoje južne pokrajine i sve upadljiviju uzdržanost „centralnih“ Srba prema kosmetskim zemljacima?
„Ja sam ovde već četiri godine, ali za to vreme nisam uspela da dovedem u Mitrovicu nijednog svog rođaka ili prijatelja iz detinjstva“, priča Ana, studentkinja prava, inače rođena Lazarevčanka. „Mnoge sam zvala da provedu ovde nekoliko dana, da se upoznaju sa ovim ljudima i gradom. A Mitrovica zaista ima bogat kulturni i naročito studentski život. Ne bih da zvuči prepotentno, ali mislim da za studente nema boljeg grada od Mitrovice. Pa ipak, niko od njih nikada nije došao ni da me obiđe. Neki moj rođak je u jednom trenutku bio pristao, ali mi je majka zabranila kada je čula za to, i ipak nije došao.“
Nadovezuje se njena drugarica, Kraljevčanka Dragica sa Saobraćajnog fakulteta:
„Slično je i među samim studentima koji nisu odavde. Ovde su po studentskim domovima radnim danima kada ima nastave. Ali, čim nemaju obaveze, jedva čekaju da pobegnu nazad kod roditelja. Ne mislim da je to neka vezanost za zavičaj. Kamo sreće. Pre će biti samo to da ne žele da se zadržavaju na Kosovu duže nego što moraju.“
Za to vreme stanovnici četiri opštine već 13 godina nemaju drugog izbora, nego da sve nedaće i muke stoički preturaju preko glave.
„Setite se pogibije pre nekoliko nedelja, u naselju Tri solitera u Mitrovici, kada je Šiptar otišao u vazduh“, podseća Goranac. „Njihovi mediji su javljali kako mu je bila podmetnuta bomba pod prozor, ali je po samom mestu zločina jasno da je on sam sebe detonirao. Vrata, prozori, štokovi, sve je to izvaljeno ka spolja, što znači da je eksplozija došla iznutra. Verovatno je on imao neki eksploziv i nešto je čačkao oko njega, pa je to eksplodiralo. I šta mislite, kako se sada osećaju ljudi iz okolnih stanova? Šta li sada prolazi kroz glavu porodicama koje žive u stanu pored ili iznad njegovog? A to su sve porodice, srpske porodice, sa malom decom. Možete li da zamislite kako je sada njima, kada znaju da su sve ovo vreme živeli pored čoveka koji je imao onoliko eksploziva u kući?! E, to je pritisak sa kojim mi živimo svakodnevno. A naša država nam još odmaže, umesto da nam pomaže, i to onda postaje neizdrživo.“

FANTOMSKI BIRAČI
Ne bi bilo tačno reći da su režimski političari potpuno zaboravili svoje sugrađane sa Kosmeta, odnosno svoje potencijalne glasače sa Kosmeta. S obzirom na to da vladajuće stranke po svaku cenu žele da izbegnu pad u opoziciju, svaki glas im je važan, pa i šaka jada glasova koje mogu da sakupe u Leposaviću, Zubinom Potoku, Zvečanu i Kosovskoj Mitrovici (biračko telo režimskih stranaka ovde je zaista na nivou statističke greške). U to ime, kakvu-takvu kampanju sprovodi Goran Bogdanović, ministar u ostavci za Kosovo i Metohiju: obilazeći srpska sela po severu pokrajine, najugroženijim slojevima stanovništva, socijalnim slučajevima, obećavao je da će buduća DS-ova vlada ukinuti dodatak od 50 odsto na primanja u državnim i javnim službama na Kosmetu, a da će taj novac usmeriti ka njima.
Oni koji malo bolje pamte, sećaju se da je istu pomoć obećavao takođe najugroženijima kada je odlazeća vlast bila obarala pomenuti dodatak sa 100 na 50 odsto. I kao što to već biva sa obećanjima odlazećeg režima, ništa od obećanog nije bilo ispunjeno, ali to ne sprečava Bogdanovića da opet deli neobavezujuće zavete gde god smatra za shodno.
Ima i onih koji dobacuju da bi mnogo ozbiljnija sredstva sakupio kada bi se pojedini kosmetski raseljenici, uveliko uhlebljeni u centralnoj Srbiji, u humanitarne svrhe odrekli plata koje im isplaćuju prištinske vlasti. Dabome, Priština je, po dolasku EULEKS-a, iskoristila zbrku i ponudila budžetsku platu svima koji su na budžetu Srbije, ali pristanu da izvade isprave „države Kosovo“. Bilo je, naravno, nastavnika ili lekara koji su istog časa podneli zahtev za šiptarsku ličnu kartu i od tada uredno primaju dve plate: jednu iz Beograda, drugu iz Prištine. Poslanik DS-a iz Kosovske Mitrovice Dragiša Đoković je svojevremeno, na nekoj sednici mitrovačke Skupštine, pred kamerama optužio baš Gorana Bogdanovića da je jedan od takvih slučajeva i njegova supruga Milenka Bogdanović, nastavnica u srednjoj školi, inače uveliko nastanjena u Beogradu. Bogdanović je uzvratio da on tu ne može ništa, osim da se razvede, a to mu ne pada na pamet.
Ni tu se ne iscrpljuju načini na koje režim koristi zamešetateljstvo na Kosovu i Metohiji: ljudi iz ove četiri opštine pričaju da se za Đurđevdan priprema velika prevara sa kosmetskim glasačkim spiskovima, koji su volšebno narasli za više stotina hiljada fantomskih birača (ovom problematikom opširnije se bavi Nikola Vrzić u prilogu „Priprema velike izborne krađe“ , str. 6-9).
Svako zanimanje dosadašnjeg beogradskog režima za sever Kosmeta, međutim, sigurno će zamreti po završetku tekućeg izbornog postupka. Tačnije, 1. juna, kada na snagu stupa dogovor Borka Stefanovića i Edite Tahiri o ličnim ispravama i automobilskim tablicama, i kada će se sever pokrajine neminovno suočiti sa novom krizom, jer je ovdašnje stanovništvo čvrsto rešeno da ne prihvata šiptarska dokumenta i auto-oznake. Isto tako je sigurno i da tog dana, 1. juna, Borko Stefanović neće biti na jedinom mestu gde bi čast nalagala da mora da bude: na Jarinju ili Brnjaku, u koloni za prelaz preko punkta, noseći u ruci srpsku ličnu kartu s prebivalištem na Kosmetu, pa da lično uveri javnost u ono što tvrdi već mesecima, kako njegov briselski dogovor sa Editom Tahiri navodno ne uskraćuje kosmetskim Srbima nikakva prava.