Космет уочи избора: „Крварили смо за Србију, а сада нас прогласише дијаспором“

Пише Миодраг Зарковић

У српским срединама окупиране покрајине предстојећег Ђурђевдана биће одржани само председнички и парламентарни избори, док је од оних најважнијих – за локалне власти – званични Београд дигао руке. То практично значи да ће Срби са Космета учествовати у овом изборном поступку на исти начин као и наши исељеници у било којој другој држави света у којој Србија има дипломатска представништва

 

Ако су активисти владајућих српских странака уопште имали рекламне предизборне плакате по северним општинама Косова и Метохије, онда су их много добро сакрили. Извештач „Печата“ је последњих дана априла, у јеку кампање, обишао дотичне општине, али није видео ниједан плакат коалиције чију листу предводи Борис Тадић, нити оне на чијем је челу засео Ивица Дачић. Промотивни материјали Демократске странке Србије, Српске напредне странке, Српске радикалне странке и „Двери“ су очекивано чести, али одговарајућег штива њихових политичких противника нема ни у траговима.
Наведено, ипак, не значи да Тадићев лик није био присутан на северу покрајине у току кампање. Опозициони плакати на којима су набројана изневерена Тадићева обећања јесу била излепљена по бандерама, оградама, крај пута, по спољним зидовима… Сви до једног били су исцепани, и то строго преко Тадићевог лица – ваљда да би било јасно да је људима сметао лик, а не пратећи текст који критикује управо доскорашњег председника.
Плакати странака београдског режима, дакле, не постоје у четири северне покрајине Космета. Исто се, међутим, не може рећи за злокобан политички утицај дотичних странака, који је и те како осетљив у својој разорности. Сваки би тамошњи Србин оберучке прихватио обрнуту ситуацију: да буде затрпан плакатима и другим рекламним материјалима режима (као да би па могли да га убеде у нешто својим испразним порукама!), али да је зато безбедан од њихових политичких марифетлука.

ЗАОБИЂЕНИ У КАМПАЊИ

Мада у протекле четири године навикнути да им београдски властодршци свако мало окрећу леђа, косметски Срби ипак су прилично погођени последњим потезом режима Тадић-Дачић, којим су сведени на ниво дијаспоре. У српским срединама окупиране покрајине, наиме, предстојећег Ђурђевдана биће одржани само председнички и парламентарни избори, док је од оних најважнијих – за локалне власти – званични Београд дигао руке, правдајући се наводно званичним ставом ЕУЛЕКС-а. То практично значи да ће Срби са Космета учествовати у овом изборном поступку на исти начин као и наши исељеници у Канади, Индији, Русији или било којој другој држави света у којој Србија има дипломатска представништва.
Шта то значи у политичком и државном смислу „Печат“ је већ писао, као што је и најавио да ће београдски властодршци – сасвим у складу са слоганом да једино њихове вајне европске интеграције немају алтернативу – изборе на Космету расписати, али не и одржати. Нормално, режимски послушници увек су у стању да оду корак даље и у односу на најцрња предвиђања, тако да су прошле недеље још и превазишли мрачни сценарио из „Печатове“ најаве: одлуком да пребројавање косметских гласова на парламентарним и председничким изборима буде одржано у Рашкој, дакле на подручју централне Србије уместо у самој покрајини, они су и буквално косметске гласаче гурнули у расејање. Тако се, наиме, гласа по нашим амбасадама диљем планете, односно у амбасадама се искоришћени листићи само сакупе и пошаљу у Београд, где се пребројавају. Већ сам овај податак био би довољан доказ да прокламована политика „И Косово и Европа“, за коју председнички кандидат Демократске странке непрестано понавља како је „добила међународну афирмацију“, не представља ништа друго до празну љуштуру, намењену искључиво обмани бирачког тела, док се у стварности Приштини омогућава да отвара једна по једна врата међународних признања.
Колико год, међутим, оваква одлука била поразна по државу Србију, још је погубнија по преостале српске држављане на Космету, одане матичној земљи. Махом груписани у четири северне општине, оне што их Хашим Тачи и остали приштински званичници свако мало помињу претећим тоном, тамошњи Срби су последње потезе званичног Београда доживели као отворену издају. И то је крајње разумљиво: замислите како бисте се ви осећали да се владајуће странке већ месецима отимају о наклоност бирача широм државе, засипајући их новим предизборним обећањима (а понегде и пензионерским чековима, као на пример у Београду), али да зато вашу варош обилазе у широком луку. Помислите како би вам ова кампања изгледала да сте једино ви сасвим заобиђени у њој. Шта бисте мислили о свом положају када вас режим, у дављеничкој борби за очување положаја, не би чак ни лагао?

НИЈЕ КОСМЕТ ДИЈАСПОРА
„Искрено, много пута ми је прошло кроз главу: вала, нека крену више ти Шиптари, па да се одмеримо, па нека и изгинемо, али ово је више неиздрживо“, у даху прича младић студентског узраста из Косовске Митровице. Није превише бирао речи док је причао. Зато је „Печат“ изабрао да не наведе његове личне податке, ради сигурности. Довољно је истаћи да је младић Горанац, што ће рећи да се Шиптарима замерио барем колико и Срби (Шиптари не воле Горанце зато што наклоност ових других према Србима квари овима првима слику да са Србима нико неће и не може да живи).
„Често до нас овде долазе приче из остатка Србије, како нас тамо посматрају. Знамо да има оних који шире како ми овде сви примамо по две хиљаде евра, како ми кочимо целу Србију на њеном путу ка обећаној земљи. Како да не побесни човек када чује такве приче?! Поготово што савршено добро знамо шта нам се спрема! Знамо да Шиптари имају тачне спискове ко све ради у српским установама, ко све неће да сарађује са шиптарским институцијама, ко се бори за српску државност, а супротставља шиптарској. Све те податке њихова полиција сакупља и само чека прилику да окупира и север Косова, па да нас онда све похапси. То вам је проверена прича! Многи од нас имају трговачке или неке друге везе са Шиптарима преко Ибра, са обичним народом оданде. То је тамо међу њима опште позната ствар, да се многим Србима из северних општина спремају хапшења чим Тачи успостави ту своју власт. И на све то слушамо како нас оговарају чак и неке парламентарне странке у Србији. Па нас још власт избаци из изборног поступка, као да смо дијаспора. Еј, човече! Колико већ година овај народ буквално крвари за своју државу Србију, а сада нас прогласише дијаспором!“
„У Србији је толика медијска блокада, да људи изгледа имају потпуно погрешну слику о томе о чему се овде ради“, надовезује се Бранко, такође Митровчанин у средњим двадесетим годинама. „Ко прати телевизије и новине из Београда, може да помисли како се нама који смо на северу Косова нуди нешто ваљано и добро, али смо ми некакви баксузи, па упорно одбијамо ту понуду. А у ствари је скроз супротно. Нама се не нуди ништа осим Тачијеве државе, коју ми не признајемо. Зашто да је признамо?! Рођен сам у Митровици, одрастао сам овде, одшколовао се овде. И откад знам за себе, ово је био део Србије. А сада се од мене тражи да прихватим да то више није Србија, него нешто друго! Па, да ли је то нормално? Да ли бисте ви пристали да ваш град неко отцепљује од Србије и гура га у руке шиптарској мафији? Да ли би Београђани пристали да се то ради са Београдом или Нишлије са Нишом, или Чачани са Чачком? Да ли је нашој браћи из централне Србије заиста толико неразумљив наш положај и наша борба?“

УЗДРЖАНОСТ „ЦЕНТРАЛНИХ“ СРБА
Једина назови непријатност која на северу Космета може да сачека намерника из централне Србије, јесу ова питања. Зато што на њих нема смисленог одговора. Заиста, како је могуће објаснити све приметније ограђивање Србије од своје јужне покрајине и све упадљивију уздржаност „централних“ Срба према косметским земљацима?
„Ја сам овде већ четири године, али за то време нисам успела да доведем у Митровицу ниједног свог рођака или пријатеља из детињства“, прича Ана, студенткиња права, иначе рођена Лазаревчанка. „Многе сам звала да проведу овде неколико дана, да се упознају са овим људима и градом. А Митровица заиста има богат културни и нарочито студентски живот. Не бих да звучи препотентно, али мислим да за студенте нема бољег града од Митровице. Па ипак, нико од њих никада није дошао ни да ме обиђе. Неки мој рођак је у једном тренутку био пристао, али ми је мајка забранила када је чула за то, и ипак није дошао.“
Надовезује се њена другарица, Краљевчанка Драгица са Саобраћајног факултета:
„Слично је и међу самим студентима који нису одавде. Овде су по студентским домовима радним данима када има наставе. Али, чим немају обавезе, једва чекају да побегну назад код родитеља. Не мислим да је то нека везаност за завичај. Камо среће. Пре ће бити само то да не желе да се задржавају на Косову дуже него што морају.“
За то време становници четири општине већ 13 година немају другог избора, него да све недаће и муке стоички претурају преко главе.
„Сетите се погибије пре неколико недеља, у насељу Три солитера у Митровици, када је Шиптар отишао у ваздух“, подсећа Горанац. „Њихови медији су јављали како му је била подметнута бомба под прозор, али је по самом месту злочина јасно да је он сам себе детонирао. Врата, прозори, штокови, све је то изваљено ка споља, што значи да је експлозија дошла изнутра. Вероватно је он имао неки експлозив и нешто је чачкао око њега, па је то експлодирало. И шта мислите, како се сада осећају људи из околних станова? Шта ли сада пролази кроз главу породицама које живе у стану поред или изнад његовог? А то су све породице, српске породице, са малом децом. Можете ли да замислите како је сада њима, када знају да су све ово време живели поред човека који је имао онолико експлозива у кући?! Е, то је притисак са којим ми живимо свакодневно. А наша држава нам још одмаже, уместо да нам помаже, и то онда постаје неиздрживо.“

ФАНТОМСКИ БИРАЧИ
Не би било тачно рећи да су режимски политичари потпуно заборавили своје суграђане са Космета, односно своје потенцијалне гласаче са Космета. С обзиром на то да владајуће странке по сваку цену желе да избегну пад у опозицију, сваки глас им је важан, па и шака јада гласова које могу да сакупе у Лепосавићу, Зубином Потоку, Звечану и Косовској Митровици (бирачко тело режимских странака овде је заиста на нивоу статистичке грешке). У то име, какву-такву кампању спроводи Горан Богдановић, министар у оставци за Косово и Метохију: обилазећи српска села по северу покрајине, најугроженијим слојевима становништва, социјалним случајевима, обећавао је да ће будућа ДС-ова влада укинути додатак од 50 одсто на примања у државним и јавним службама на Космету, а да ће тај новац усмерити ка њима.
Они који мало боље памте, сећају се да је исту помоћ обећавао такође најугроженијима када је одлазећа власт била обарала поменути додатак са 100 на 50 одсто. И као што то већ бива са обећањима одлазећег режима, ништа од обећаног није било испуњено, али то не спречава Богдановића да опет дели необавезујуће завете где год сматра за сходно.
Има и оних који добацују да би много озбиљнија средства сакупио када би се поједини косметски расељеници, увелико ухлебљени у централној Србији, у хуманитарне сврхе одрекли плата које им исплаћују приштинске власти. Дабоме, Приштина је, по доласку ЕУЛЕКС-а, искористила збрку и понудила буџетску плату свима који су на буџету Србије, али пристану да изваде исправе „државе Косово“. Било је, наравно, наставника или лекара који су истог часа поднели захтев за шиптарску личну карту и од тада уредно примају две плате: једну из Београда, другу из Приштине. Посланик ДС-а из Косовске Митровице Драгиша Ђоковић је својевремено, на некој седници митровачке Скупштине, пред камерама оптужио баш Горана Богдановића да је један од таквих случајева и његова супруга Миленка Богдановић, наставница у средњој школи, иначе увелико настањена у Београду. Богдановић је узвратио да он ту не може ништа, осим да се разведе, а то му не пада на памет.
Ни ту се не исцрпљују начини на које режим користи замешетатељство на Косову и Метохији: људи из ове четири општине причају да се за Ђурђевдан припрема велика превара са косметским гласачким списковима, који су волшебно нарасли за више стотина хиљада фантомских бирача (овом проблематиком опширније се бави Никола Врзић у прилогу „Припрема велике изборне крађе“ , стр. 6-9).
Свако занимање досадашњег београдског режима за север Космета, међутим, сигурно ће замрети по завршетку текућег изборног поступка. Тачније, 1. јуна, када на снагу ступа договор Борка Стефановића и Едите Тахири о личним исправама и аутомобилским таблицама, и када ће се север покрајине неминовно суочити са новом кризом, јер је овдашње становништво чврсто решено да не прихвата шиптарска документа и ауто-ознаке. Исто тако је сигурно и да тог дана, 1. јуна, Борко Стефановић неће бити на једином месту где би част налагала да мора да буде: на Јарињу или Брњаку, у колони за прелаз преко пункта, носећи у руци српску личну карту с пребивалиштем на Космету, па да лично увери јавност у оно што тврди већ месецима, како његов бриселски договор са Едитом Тахири наводно не ускраћује косметским Србима никаква права.

 

6 коментара

  1. Građani Srbije od kojih je većina svoj glas dala SRS, SNS i DSS i pitaju se kako je moguće da Tadić i Čedomir Jovanović dobiju toliko glasova. Pa građani Srbije proučite malo što znači izborni inžinjering kojim nam” prijatelji “sa zapada nameću svoje poslušnike.Umesto da Čedomir Jovanović zbog podrivanja Srbije i separatizma završi iza katanca on je ” dobio ” 6,6 % glasova.

    • Podrivanje , komadanje i unishtenje Srbije je pochelo mlogo ranije od ovih shto voledu brashno vishe od hleba.

      Sheset i sheste skidoshe nam Leku a Srbadiya ni rech da pisne.

  2. Srbi ako pobedi izdajnik Tadić više nisu slobodan narod nego porobljen izbori su namešteni strani plaćenici i dalje ostaju na vlasti da unište državu i narod. Medijska blokada je velika teško da će Srbi postati slobodni bez ustanka u kojem treba doživotno zatvoriti sadašnje strane plaćenike na vlasti ali imaju li Srbi snage ili je već prekasno ? ? ?
    Građani Srbije od kojih je većina svoj glas dala SRS, SNS i DSS i pitaju se kako je moguće da Tadić i Čedomir Jovanović dobiju toliko glasova. Pa građani Srbije proučite malo što znači izborni inžinjering kojim nam” prijatelji “sa zapada nameću svoje poslušnike.Umesto da Čedomir Jovanović zbog podrivanja Srbije i separatizma završi iza katanca on je ” dobio ” 6,6 % glasova.

  3. Ukoliko zaista dodje do toga da DS i SPS i njihova koalicija zaista “proguraju ” Tadica na mesto premijera to bi onda znacilo da u Srbiji uopste i nije doslo ni do onih najminimalnijih promena …! ? TO BI ONDA BIO NASTAVAK OVE ” AGONIJE U ZUTOM ” i to bi bio status kvo…! ? Sa obzirom na tezinu sadasnje situacije i na katastrofalnu privredno-ekonomsku situaciju… tu bi se cekao neki tezak i mucan dogadjaj koji bi odjeknuo u narodu i koji bi najverovatnije bio ” okidac ” posle koga bi doslo i do spontanog okupljanja gradjana i do opstenarodne pobune I TO GENERALNO PROTIV SVIH POLITICARA IZ SVIH STRANAKA ! ! ! LJUDI VEC VISE NEMAJU STA DA IZGUBE OSIM GOLOG ZIVOTA …! ? POLITICARA I TAJKUNA IMA NEKOLIKO HILJADA , A NAS …NARODA IMA 7 – 8 MILIONA KO SU BRE SVI ONI PA DA NAS OVAKO RASTURAJU I TO 20 GODINA ! ? NARAVNO TU JE I POLICIJA I LJUTA ZANDARMERIJA …UVEK SPREMNI DA RASPALE PO SOPSTVENOM NARODU…( ! ? ) A ZA RACUN VLASTI PA MA KAKO ONA LOSA BILA…( ! ? ) MADA …KO ZNA… I ONI SU PAR PUTA STRAJKOVALI I PROTESTOVALI… KO ZNA KOLIKO SU I ONI VISE SPREMNI DA BESOBUCNO I BESTIJALNO PREBIJAJU SOPSTVENI NAROD ZARAD SVIH TIH POLITICARA I TAJKUNA KOJI SU PRAKTICNO SVE PRODALI , IZDALI I UNISTILI …OJADILI I UPROPASTILI..A I SAMI U SVOM OPERATIVNOM POLICIJSKOM POSLU IMAJU I INFORMACIJE I ODREDJENE JASNE DOKAZE DA BI ZAPRAVO MNOGI OD TIH POLITICARA I TAJKUNA TREBALI DA BUDU ZAPRAVO U NAJMANJU RUKU U ISTRAZNOM ZATVORU ! ? UKOLIKO DS I SPS ZAISTA FORMIRAJU TU ” KOHABITACIONU ZUTO -CRVENU VLADU ” TO SAMO MOZE DA BUDE PROTUMACENO KAO NAJNOVIJA PREVARA OD STRANE SVIH POLITICARA I TU CE NA KRAJU NAJVEROVATNIJE DA DODJE DO SVEGA I SVACEGA I TO VRLO SKORO…( ! ? ) ZATO JER JE SITUACIJA PRAKTICNO NEIZDRZIVA…! ! ! ? Nikola Zoranovic Beograd Srbija

  4. Neznaju oni što su nas bombardovali što je demokratija, nego Nikoliću okreni Srbiju ka Rusiji i napravi savez a ove probisvete zanemari nebitni su, ucenjivači. Ukinimo veštačke ili umjetne podjele u srpskom narodu i stvorimo jaku Srbiju koja će biti bitan geopolitički igrač u ovom delu sveta .

  5. Na Kosovu KFOR puca po Srbima bojevom municijom ranjenici se prebacuju u bolnicu ? Dacicu gde je Policija Sutanovac gde je Vojska sram vas bilo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *