Oni koji su lagali juče, lažu danas i lagaće vas sutra!

Piše Milorad Vučelić

 

Ne morate zamišljati niti puštati mašti na volju da biste potražili nešto s čime se mogu uporediti četvorogodišnji razorni rezultati rada još postojećeg režima. Potvrđuje se, po ko zna koji put, da je stvarnost fantastičnija od bilo kakvih fantazija. Zvanični podaci i činjenice koje saopštavaju predstavnici vlade sami po sebi govore: Srbiji preti recesija u 2012. godini ako industrijska proizvodnja nastavi da pada. U februaru ove godine industrijska proizvodnja imala je najveći pad od 2000. godine.
„U poslednjih trideset godina samo tri puta zabeležen je veći mesečni pad proizvodnje, i to u junu 1992. kada su uvedene sankcije, aprilu 1999. u vreme NATO bombardovanja i oktobru 2000. godine u vreme demokratskih promena“… Zabeležen je pad u svim oblastima prerađivačke industrije… Nastavljene su loše tendencije u spoljnotrgovinskoj razmeni pa je izvoz u februaru manji za 20 odsto nego u istom mesecu 2011, a uvoz je porastao za tri odsto… Devizne rezerve će biti potrošene za dve do tri godine… U samo dvadeset četiri časa u Beogradu je došlo do pet samoubistava, a Srbiju je u beznađu „zahvatila epidemija alkoholizma pa svaki šesti srednjoškolac pije, a svaki četvrti stanovnik Srbije je pijanac…“.

[restrictedarea]

Rezultati vladavine srpskog režima od 2008. uporedivi su, dakle, samo sa surovim međunarodnim sankcijama ili sa NATO agresijom. Izaberite, već prema sopstvenim nastranostima, kako vam drago i šta vam je bliže.
Pa, na čemu onda počiva ovoliki „uspeh“ zvaničnog Beograda na putu evropskih integracija koji je okrunjen kandidaturom za EU. Pored već navedenih rezultata na putu bez alternative tu je pre svega i iznad svega kosovska politika srpskog režima. Ta politika se može jasno sažeti u konstataciju da je učinjeno sve što se moglo da se utre put faktičke nezavisnosti Kosova i učvršćivanju međunarodnog položaja te kvazidržavne tvorevine. Tome je prethodilo potpisivanje i jednostrana primena SSP-a isključivo na štetu Srbije. Da nije Vikiliksa ovo bi se moglo pripisati ekstremnoj nekvalifikovanosti, neznanju i neiskustvu pripadnika sadašnjih vlasti. Pošto su nam, zahvaljujući Vikiliksu, javno dostupne diplomatske depeše američkih obaveštajaca i diplomata iz Beograda nastale na osnovu razgovora sa srpskim zvaničnicima jasno je da reč o svesnom i aktivnom služenju stranim interesima i bezočnom laganju svog naroda, a ne samo o neukosti.
U najveće rezultate srpskog režima obilato podržane od strane gotovo svih medija je potpuno suludo okrivljavanje srpskog naroda za sve i svašta u poslednjih više od dvesta godina, tačnije za sve u istoriji počev od Prvog srpskog ustanka. Više im nije dovoljno da za sve krive Miloševića pa su se i Karađorđu mašili za grkljan. Režim u Beogradu je pravi rekorder u nacionalnom mazohizmu pa prihvata svaku optužbu i izvinjava se na sve strane. Po samookrivljavanju i samooptuživanju na račun svog naroda oni su lideri u regionu. Samo se tako može objasniti ogromna nesrazmera i potpuni nesklad između tobožnjeg uvažavanja u svetu i istovremenog prezira koji prema njima gaji vlastiti narod. Uzalud se iz autentičnog stenograma sa sednice Predsedništva Republike BiH može pročitati da Alija Izetbegović tvrdi da je u Srebrenici stradalo „negde oko 3.000 ljudi“, vladajuća koalicija u Narodnoj skupštini Srbije prihvata broj od preko 8.000 žrtava i donosi izvinjavajuću rezoluciju.
Beogradski režim je sklon da iskorišćava i zloupotrebljava sve nacionalne resurse zarad održavanja svoje vlasti, ali ne pokazuje nikakvu potrebu da se bar jednom lati da nekom iz belog sveta za nešto kaže – ne. Taj deo nacionalne istorije Srba ostaje potpuno bezbedan. I to je jedino što je sačuvano i prosto vapi za svojim baštinicima.
Pripadnici režima pokazuju veliki žar u prihvatanju svakojakih nacionalnih i državnih krivica ali zato nisu spremni da prihvate svoju ne samo jasnu krivicu nego čak ni političku odgovornost za socijalno-ekonomsku situaciju u zemlji koju su vršenjem svoje vlasti proizveli. To izborna kampanja do sada vladajućih stranaka i bivšeg Predsednika Srbije više nego uverljivo dokazuju. Skloni formulama o industrijalizaciji, reindustrijalizaciji i elektrifikaciji, i istovremenoj agrarizaciji oni su, po svemu sudeći, prihvatili staro dijamatovsko pravilo o prelasku kvantiteta u kvalitet, pa umnožavajući laži do neslućenih razmera pokušavaju da dosegnu istinu kao nov kvalitet. Najbolje je današnju vlast definisao u dirljivom nesvesnom priznanju jedan od lidera odlazeće vladajuće koalicije uzviknuvši na izbornom mitingu: „Oni koji su lagali juče, lažu danas i lagaće vas sutra“!
U borbi protiv srpske opozicije, vrlo su aktivni javni radnici i analitičari koji su naglo postali rezignirani. To je rezignacija posebnog kova i ona uglavnom znači podršku postojećem režimu. U trenutku izbora da li će se ići levo ili desno, napred ili nazad, oni izaberu da rezigniraju, a u stvari potonu i zarone pod skute vlasti. To je posebna vrsta vrlo aktivne i rečite rezignacije koja održava postojeće i prikriva komforan politički izbor. Pošto nema idealnog političkog izbora treba ostaviti postojeće da na miru opstane i ako je moguće što više ljudi pridobiti za takvu prevaru.
Kada priterani argumentima u nekoj javnoj raspravi predstavnici odlazeće vlasti ipak neki neuspeh moraju da priznaju oni obavezno pominju svetsku ekonomsku krizu za koju niko nije znao u maju 2008! A nema nikoga normalno obaveštenog i odgovornog ko još  krajem 2007. nije znao šta se stvarno dešava u svetu i šta se sprema i Srbiji. Ne zna se šta je gore, da li to što su bestidno lagali, ili što zaista nisu znali, ili i jedno i drugo. Sa tom mešavinom neznanja i laži oni nastupaju i na ovim izborima. U kontinuitet stranog uticaja i spremnosti da se bespogovorno izvršavaju nalozi stranaca ne treba nijednog trenutka sumnjati.
Pa, izaberite.

[/restrictedarea]