Lokalni izbori – globalna obmana

Piše Aleksandar Đaja

DS i njen predsednik očajnički nastoje da prikriju činjenicu da Brisel i Tači određuju koje izbore smeju, a koje ne smeju da održe! Jer, mnogo je važnije bilo održati lokalne izbore na Kosmetu nego parlamentarne

 

Desilo se nešto neverovatno i neočekivano! Nešto što smo mislili da će se dogoditi samo ako džinovski asteroid udari u Zemlju ili predstavnici srpskog režima najednom prestanu da lažu! A to je da je vlast u Beogradu odustala od lokalnih izbora na Kosovu, „jer su preveliki bezbednosni rizici za njihovo održavanje“. Naravno, u pitanju je gorka šala, da smo time iznenađeni. Naprotiv! Znali smo da je celokupna politika DS-ovog režima, sve ove četiri godine samo jedna predstava za narod „Ibijevskog tipa“, u kojoj su granice „sprdačine“ sa građanima Srbije pomerene do neslućenih dramaturških visina teatra apsurda i koje prevazilaze i same njegove tvorce: Žarija, Joneska i Beketa… Tragično je jedino to što likovi iz komada pomenutih autora, posle predstave, u garderobi na miru skidaju šminku, presvlače se i spokojno odlaze svojim kućama, dok u „teatru apsurda“ Demokratske stranke i njenih koalicionih satelita, svi mi, njihovi podanici, danonoćno i s teškom mukom preživljavamo naš trivijalni život. A, kako stvari stoje, ako se do Đurđevdana (a posebno posle njega!)  ne dozovemo pameti, iz ovakvog „pozorišta“ moći ćemo da izađemo samo – sa nogama napred!

KAUBOJI SA BELIM ŠEŠIRIMA

[restrictedarea]

To bi, zaista, bila šteta, s obzirom na to da smo, posle ogromnog truda naših vlastodržaca, konačno postali „dobri momci“ i kauboji sa „belim šeširima“, koji izvršavaju naloge iz Brisela i Vašingtona, sa slepim i bespogovornim idolopoklonstvom. Zasluga za to svakako pripada aktuelnom režimu, koji je u svojoj „principijelnoj“ poltronsko-vazelinskoj politici prema pomenutim Gospodarima uveo nove standarde podaništva u istoriju neokolonijalizma. Jedan od takvih „istorijskih pomaka“ predočio nam je nedavno i ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović (mada se pitam, čiji je on uopšte više ministar?), koji nam je „pokajnički“ objasnio da „ne možemo bez pomoći međunarodne zajednice da organizujemo bilo koje izbore na Kosovu, jer ne želimo da kršimo Rezoluciju 1244“.
Kakva besramna zamena teza! Ni slova o tome da još od svog dolaska na Kosovo i Metohiju, Rezoluciju SB UN 1244, svakodnevno i beskrupulozno krše NATO, UNMIK, EULEKS i ko zna koji još američki „Kurta i Murta“! Ne, po njemu – krše je samo Srbi! Stoga, nema više nikakve dileme da će ovaj režim, ako, kojom nesrećom, ostane i dalje na vlasti, NATO bombardovanje 1999. godine proglasiti za „aero-miting“, da će Marti Ahtisari dobiti spomenik zahvalnosti na Terazijama u Beogradu, a da će progon više stotina hiljada Srba sa Kosova i Metohije, bez mogućnosti povratka, otimačina srpske imovine, rudnog blaga, privrednog i energetskog potencijala, kao i „divlja gradnja“ velike vojne baze strane zemlje na srpskoj teritoriji – biti okarakterisani kao neminovna i beznačajna „kolateralna šteta“, zarad ultimativnog zavođenja „demokratije“ u Srbiji!

KUKAVIČKA POLITIKA
Rekao bi čovek, „dobro, da bolje ne može biti“! Asteroid nije udario u Zemlju, a srpski vlastodršci, prema dinamici približavanja izbora, lažu sve više! Prikazujući podršku tzv. „međunarodne zajednice“ i Tačijeve vlade da omoguće održavanje izbora za srpski parlament na teritoriji Kosova i Metohije, kao svoj veliki „diplomatski uspeh“, DS i njen predsednik (koji uporno pokušava da „odglumi“ predsednika svih građana Srbije) očajnički nastoje da prikriju činjenicu da Brisel i Tači određuju koje izbore smeju, a koje ne smeju da održe! Jer, mnogo je važnije bilo održati lokalne izbore nego parlamentarne. Lokalni dokazuju da Republika Srbija i dalje ima vlast u svojoj južnoj pokrajini, dok parlamentarni ne dokazuju ništa. Osim da će, prema tumačenju šiptarskih nelegalnih organa vlasti, „građani ‘Kosova’, Srbi, koji imaju dvostruko državljanstvo, moći da glasaju u opštinama Priština, Gračanica, Novo Brdo, itd…“ Sasvim je jasno da pristajanjem na ovakvu formulaciju „dvojnog državljanstva“, srpski režim definitivno priznaje državnost „republike Kosovo“. Pa, iako je računica DS-a, po kojoj je odustajanje od lokalnih, a održavanje parlamentarnih izbora u južnoj srpskoj pokrajini lukav i probitačan predizborni marketinški potez (koji je, barem po mojoj proceni, po DS apsolutno pogibeljan), kako god da se završi, neće amnestirati vodeću stranku na vlasti i njenog predsednika od odgovornosti za vođenje, u istoriji Srbije do sada neprevaziđene kukavičke politike „podvijenih repova“. Politike, koja je srpski narod dovela u situaciju da od Brisela i Prištine traži dozvolu i za odlazak u WC – sa sažetim opisom vrste radnje koju na tom mestu želi da obavi.
Najzad, čemu, zapravo, služe izbori u Srbiji? Jer, ako se kao i prošlog puta, bez obzira na izborne rezultate, posle njih vlast ponovo formira u Briselu i Vašingtonu, onda predlažem da se ubuduće vlast u Srbiji izabere – putem SMS poruka! Kao „Pesma  Evrovizije“! Bilo bi mnogo demokratičnije, volja naroda bi se zaista ispoštovala i ne bi koštalo gotovo ništa. Jednostavno, na osnovu broja SMS poruka izabrali bi predsednika države, premijera i petnaestak ministara, koji bi potom imenovali svoje saradnike na svim nivoima. Naravno, poslanika ne bi bilo, jer se politika ionako nije vodila u Parlamentu, dok bi se zgrada Doma Narodne skupštine Srbije mogla ustupiti, na primer, „Narodnom muzeju“, koji sa „lažnim skelama“ odvojenim od fasade zgrade gotovo dva metra, jasno nagoveštava da njegova rekonstrukcija neće biti završena nikada. Baš kao ni rekonstrukcija našeg života, ukoliko nas, ne daj Bože, u „(Izbor za) bolji život“ opet povede DS, nakalemljen od strane Zapada na srpski narod kao korov na zdravu voćku…!

[/restrictedarea]