KOSTA ČAVOŠKI: TADIĆEVA ZLOUPOTREBA OSTAVKE

Tadić se pobrinuo da samo u svom slučaju obesnaži ustavnu zabranu o mogućnosti da može da bude izabran samo dvaput za predsednika

Navodno skraćivanje mandata predsednika Republika pod vidom ostavke zarad održavanja prevremenih predsedničkih izbora predstavlja tešku zloupotrebu instituta ostavke i dalekosežno narušavanje ustavnog poretka. Pravno i politički ispravna ostavka može se podneti samo iz dva razloga:

1. Zbog ozbiljno narušenog fizičkog ili mentalnog zdravlja i time prouzrokovane nesposobnosti za obavljanje predsedničke ili neke druge javne dužnosti; i

2. Zbog osećanja krivice za počinjene greške i promašaje u politici koja se vodi i vlastite odgovornosti pred biračima od kojih je dobijeno poverenje za obavljanje neke javne dužnosti.

Da je predsenik Boris Tadić podneo ostavku iz prvog razloga, to bi bilo primljeno sa velikim razumevanjem, budući da su i laici, a ne samo lekari, zapazili da mu je zdravlje ozbiljno narušeno. Da je podneo ostavku zbog osećanja krivice i odgovornosti zbog očiglednih neuspeha u politici koju je vodio, to bi u javnosti bilo primljeno kao visoko moralan čin i drugima primer za ugled. On je, međutim, podneo ostavku u poslednji mogući čas da bi samom sebi kao kandidatu namestio najpovoljniji trenutnak za učešće na predsedničkim izborima. A takva svrha ostavke je očigledno protivustavna, što se lako može pokazati.

Važeći sistem vlasti, utvrđen Ustavom od 8. novembra 2006. godine, nije parlamentarizam nego mešoviti sistem vlasti, koji se još od De Gola i francuskog Ustava iz 1958. godine naziva i polupredsedničkim sistemom. U takvom sistemu namerno je utvrđena različita dužina parlamentarnog i predsedničkog mandata, da bi se u dužem periodu vremena izbegao tzv. interregnum – stanje u kojem je ključnim državnim organima (parlamentu i predsedniku republike) istekao mandat, a novi još nisu izabrani. Iz tog razloga važećim Ustavom je u nas utvrđeno da mandat predsednika Republike traje 5 godina, a narodnih poslanika 4 godine, tako da se tek svakih 20 godina može dogoditi da se u isti mah održavaju i parlamentarni i predsednički izbori. A kako se zbog pada ili ostavke Vlade parlamentarni izbori mogu i ranije održati, malo je verovatno da bi do ove koincidencije parlamentarnih i predsedničkih izbora moglo doći i dvadesete godine po stupanju na snagu važećeg Ustava.

Uz to se u polupredsedničkim i parlamentarnim sistemima tradicionalno primenjuju bitno različita merila za podnošenje ostavke predsednika republike i vlade, koja dovodi do prevremenih izbora. U načelu, predsednik republike nikada ne može podnositi ostavku da bi sebi udesio najpogodnije vreme za svoj izlazak na predsednikče izbore i dobijanje još jednog predsedničkog mandata, i to se, koliko je to nama poznato, nikada nije dogodilo ni u jednom dobro uređenom polupredsedničkom sistemu. Za vladu, međutim, važe pravila koja su primerena parlamentarizmu,  pa stoga ona u svako doba može podneti ostavku i time izazvati prevremene parlamentarne izbore ako proceni da time ima veće izglede da pobedi. Tako je Margaret Tačer posle pobede nad Argentinom u ratu za Foklandska ostrva odmah raspisala prevremene parlamentarne izbore i nadmoćno pobedila. Stoga bi se u nas parlamentarni izbori mogli raspisati i ranije, iako to nije učinjeno, dok se ostavka predsednika Tadića nije smela zloupotrebiti da bi se istovremeno sa parlamentarnim održali i prevremeni predsednički izbori i da bi se on na njima nadmetao za treći predsednički mandat.

Konačno, Tadićeva namera da na prevremenim predsedničkim izborima dobije i treći predsednički mandat u očiglednoj je suprotnosti sa važećim Ustavom, čijim je članom 116 stavom 3 izričito utvrđeno da „niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike“. Jedva da treba reći da je Tadić već dva puta biran za predsednika Republike, te da stoga ne može za taj državni položaj biti biran i treći put. Prilikom donošenja Ustava od 8. novembra 2006. godine on je to dobro znao, pa se stoga pobrinuo da samo u svom slučaju obesnaži ovu ustavnu zabranu. To je učinjeno Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije, koji je donet 10. novembra 2006. godine, dva dana posle donošenja važećeg Ustava. Članom 18 ovog Ustavnog zakona, koji ima karakter interpretativne odredbe, rečeno je da će se „izbor predsednika Republike iz člana 3 stav 2 ovog zakona (do 31. decembra 2007. godine) smatrati prvim izborom u smislu člana 116 stav 3 Ustava“. Bio je to pravi lex individualis jer se isključivo ticao Borisa Tadića, koji je imao već jedan predsednički mandat pre donošenja Ustava 2006. godine.

Ovaj lex individualis – član 18 Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije – jeste protivustavan, pošto se član 116 stav 3 ovog Ustava, koji zabranjuje treći predsednički mandat, mogao ukinuti ili izmeniti samo na način koji je ovim Ustavom predviđen za promenu Ustava (član 203). Naime, da bi se promenio član 116 stav 3, kojim se uređuje vlast, shodno članu 203 stavu 7 i 8 Ustava, bila je potrebna ne samo odluka dvotrećinske većine od ukupnog broja poslanika, nego i potvrda većine birača koji su izašli na republički referendum. Prilikom donošenja pomenutog Ustavnog zakona nikakvog referenduma nije bilo, što znači da je on akt niže pravne snage od Ustava, te da se njime nije mogla suspendovati i promeniti ni jedna odredba važećeg Ustava.

Saopštenje „Zloupotreba ostavke“ pročitano je na konferenciji za medije u Medija centru Dveri na kojoj je kao predsednički kandidat Dveri predstavljen Vladan Glišić
Izvor: Dveri, Novi Standard