Jelena, ministar vojni

Ozbiljno sam zabrinut, nazvao me prijatelj iz Zagreba i rekao mi da je jedan tamošnji dnevni list objavio kako se u poznatoj hrvatskoj fabrici odeće već šiju uniforme za „Oslobodilačku vojsku Vojvodine”. Kao oficirska kapa predviđen je crni sombrero. Već vidim kome bi najbolje i stajao.

Ipak, ozbiljno sam zabrinut događajima u našoj zemlji. Naime, gospođa Jelena Trivan izjavila je „da se 6. maja bira rat, ili mir”. Kako iz Ministarstva odbrane ne stižu nikakve vesti o podizanju bojeve gotovosti vojske i mobilizaciji rezervista,to sam u euforičnoj nedoumici na kakav to rat misli gospođa Trivan. Protiv koga bi se vodio taj rat, ko bi koga napao, ko bi kome bio saveznik? I zašto da rat započne baš 6. maja? Bojim se da je to uvaljivanje debate o našim političkim prilikama u jednu vrstu intelektualne pometnje. No, ako gospođa Trivan zna nešto što mi ne znamo, a što izgleda ne zna ni ministar odbrane gospodin Dragan Šutanovac jer se o najavi rata Ministarstvo odbrane još nije oglasilo, bilo bi lepo da nam se to i saopšti. Ili gospođa Trivan vidi sebe kao novog ministra odbrane, što bih ja odmah i podržao, naravno ako bi se ministar Šutanovac složio sa tim izborom. No, problem je u tome što je gospođa Trivan na listi svoje stranke bolje rangirana od ministra odbrane, što meni nije jasno i što u javnosti izaziva čuđenje.U svakom slučaju, nisam ljubitelj fanatičnih izjava, najmanje stalnog i ostrašćenog plašenja naroda nekakvim novim ratom. Liči to na kompulzivni revizionizam, ni Tito nije to radio čak ni u vreme sukoba sa Staljinom.

Svako onaj ko nas danas plaši nekakvim novim ratom treba da zna da rat ne pokreću motivi onog ko pokreće rat i protivnika u ratu, već jače pokretačke snage. Ovakva igra reči možda deluje neprimereno, ali ova etimološka figura daje ono prazbivanje koje se u heraklitskom mitu večito obnavlja i troši: sila je krajnji i jedini uzrok društvenog procesa, a filozofija rata skoro nikada ne drži korak sa samim ratom. Plašenje naroda novim ratom na granici je religioznosti, ideja da je narod glup i da ga treba prosvetliti kako bi razlikovao dobro i zlo, da ga zlikovci opet ne bi gurnuli u nekakav rat, ta ideja neizostavno postulira postojanje Boga i besmrtnost duše. A to je onda teologija uvijena u dnevnu politiku. Nema više pokretačkih snaga za bilo kakav novi rat na ovim prostorima. Svi su sada mali, umorni, osiromašeni, tehnički i tehnološki zaostali, gladni i poniženi.

Nisam samo ja zabrinut zbog najave novog rata, vidim da je i gospodin Rasim Ljajić jako zabrinut zbog zdravlja gospodina Vojislava Šešelja. Pa kaže kako je Vlada Srbije spremna da pruži sve moguće garancije Haškom tribunalu kako bi gospodin Šešelj vreme do izricanja presude proveo kod kuće. Čudno, kako se vlada baš sada toga setila kada su Šešelju u grudi ugrađivali pogrešnu, ili pokvarenu, medicinsku elektroniku, kada je više puta hitno odvožen u bolnicu, niko iz vlade ni reči o tome. Čovek je državljanin Srbije, devet je godina u istražnom pritvoru, već po tome je pravni fenomen, a tek sada su ga se setili? No, možda je gospodin Šešelj izrazio želju da glasa na predstojećim izborima, što u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu verovatno nije moguće. Ali šta ako gospodin Šešelj ne priznaje garancije Vlade Srbije, ako ih on ne želi? Jer, sa gospodinom Šešeljom se nikada ne zna, on je kao nepredvidljiva tempirana bomba za koju ne znate u kom će pravcu da eksplodira. Kome će doneti više koristi, ili više štete?

Naša vlada bila je ovih dana milostiva i prema gospodi Jovici Stanišiću i Frenkiju Simatoviću, Haški tribunal je i za njih dobio garancije da mogu na privremenu slobodu. Čudno, kada je Hag za ta dva gospodina tražio garancije da ih pusti na privremenu slobodu pred Božić i Novu godinu, naša vlada garancije nije dala. Navodno, zbog „bezbednosnih” razloga.Nije rečeno čija bi bezbednost u tom konkretnom slučaju bila ugrožena: države, ili Stanišića i Simatovića. Možda je neko od odgovornih pomislio da bi njih dvojica za Novu godinu malo prangijali iz pištolja što bi nas moglo da uvede u neki novi rat? Sada Stanišić i Simatović mogu kući na privremenu slobodu, zajedno sa Šešeljem. Rusu to zovu „loša maskirovka”.

Evropski parlament je odbio amandman da Kosovo u toj instituciji bude predstavljeno sa zvezdicom. Istovremeno, iz Brisela poručuju da organizatori regionalnih skupova odlučuju kako će Kosovo biti predstavljeno,sa zvezdicom, ili bez nje. Mi kažemo da se zvezdica, koja ukazuje na fusnotu, odnosi samo na regionalne skupove,a ne na konferencije na višem nivou. To znači da organizator regionalnog skupa u Gornjem Vakufu, skupa o zaštiti sova i veverica, ili domaćin konferencije o mediteranskoj maslini u Ulcinju, može samostalno da odluči hoće li na tabli uz Kosovo da bude zvezdica ili neće. Ako ne bude zvezdice, naši predstavnici ustaju i odlaze sa skupa, jer takva je odluka vlade. No, ako je konferencija u Berlinu ili u Briselu, nema majci ustajanja i odlaženja.Bolje su i dnevnice.