Putin pobedio Zapad

Piše Bogdan Đurović

Ruski premijer Vladimir Putin, sa osvojenih skoro dve trećine glasova, pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora, porazivši ne samo svoje protivkandidate, već i čitavu zapadnu mašineriju

 

Obećao sam vam da ćemo pobediti – i mi smo pobedili! Ovim rečima Vladimir Putin je završio 4. marta uveče, neposredno po saopštavanju prvih preliminarnih rezultata predsedničkih izbora, svoje obraćanje pred više od 100.000 ljudi ispred zidina Kremlja. Čak ni suze koje su mu, zbog jakog vetra ili jakih emocija, kvasile lice u trenucima dok su oduševljeni građani klicali njegovo ime, nisu omele pobednika da jasno poruči celom svetu – ruski narod je položio test samostalnosti i nezavisnosti, ne dozvolivši nikome, pa ni Zapadu, da spolja nameće svoju volju. Vladimir Putin je, prema očekivanjima, izabran za predsednika države već u prvom krugu, sa osvojenih 63,6 odsto glasova. Uzalud su bili svi pokušaji i nasilni nasrtaji prozapadne opozicije, uzalud je na Zapadu stvoreno na hiljade antiputinskih sajtova i angažovanih blogera, uzalud stotine miliona dolara potrošenih na rušenje ruskog lidera. Jer, Putin nije pobedio samo svoje protivkandidate (odavno nema pravu konkurenciju u svojoj zemlji), on je porazio celu zapadnu mašineriju koja je još od 2008. godine neumorno radila da se ne vrati u Kremlj…

[restrictedarea]

„SLAVA RUSIJI!“
„Dragi prijatelji! Želim pre svega da se zahvalim svim građanima Rusije koji su danas učestvovali u predsedničkim izborima. Posebno se zahvaljujem, naravno, onima koju su se okupili ovde u Moskvi, svima koji nas podržavaju u svakom uglu naše ogromne, neobuhvatne Rodine. Hvala svima koji su rekli ‘da’ velikoj Rusiji. Pobedili smo u otvorenoj i poštenoj borbi. Ali, to nisu bili samo izbori za predsednika Rusije, bio je to važan test za sve nas, za čitav naš narod. To je bio test političke zrelosti, samostalnosti i nezavisnosti. Mi smo pokazali da nama zaista niko ne može ništa da nametne. Pokazali smo da su naši ljudi lako u stanju da razlikuju želju za novim, za obnovom – od političkih provokacija koje imaju samo jedan cilj: rasturiti rusku državnost i uzurpirati vlast. Ruski narod je danas pokazao da takve varijante, scenariji, na našoj zemlji neće proći. Danas smo pobedili zahvaljujući ubedljivoj podršci najvećeg dela naših birača. Naporno ćemo raditi i postizaćemo uspehe. Pozivamo sve da se ujedine oko interesa našeg naroda i naše Rodine. Obećao sam vam da ćemo pobediti – i mi smo pobedili! Slava Rusiji!“, poručio je Putin, dok je pored njega, vidno zadovoljan, stajao aktuelni predsednik i prijatelj Dmitrij Medvedev.
Sa osvojenih 63,6 odsto, odnosno više od 45 miliona glasova prema zvaničnim preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije RF, Putin je očekivano ceo posao završio još u prvom krugu. Iza sebe je daleko ostavio lidera Komunističke partije RF Genadija Zjuganova (17,18 odsto), oligarha Mihaila Prohorova (7,97 odsto), predsednika Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimira Žirinovskog (6,22 odsto) i vođu Pravedne Rusije Sergeja Mironova (3,86 odsto). Poraženi kandidati, ne samo što su priznali Putinovu pobedu, već su se u ponedeljak i susreli sa njim u banjskom lečilištu „Žukovka 2“, svi osim Zjuganova koji smatra da izbori nisu bili fer. Izvesne rezerve zadržao je i Prohorov, naglasivši da će se kasnije izjasniti o tome da li je glasanje bilo pošteno. U njegovom slučaju verovatno se radi samo o taktiziranju, jer su za Prohorova glasali brojni „narandžasti“ birači i od njega se i ne očekuje da odmah i bezrezervno stane uz Putina. Dovoljna je već i sama činjenica da je došao na sastanak sa ruskim premijerom i priznao njegovu pobedu.
Putinov trijumf morali su, hteli-ne hteli, da priznaju i Zapad i opozicionari. Naravno, na sebi svojstven način, niti iskreno, niti do kraja. Recimo, asocijacija „Golos“, poznata po tome što je na decembarskim parlamentarnim izborima bila među najglasnijima koji su vrištali o navodnoj izbornoj krađi, ovog puta izbrojala je – tačno 53,12 odsto glasova za Putina u prvom krugu. Što je takođe dovoljno za glatku pobedu, ali ova asocijacija za koju ruska vlast tvrdi da se izdržava sredstvima iz američkog Kongresa, morala je da umanji Putinov učinak za 10 procenata. Šta bi tek bilo da je ruski lider zvanično osvojio, na primer, 52 ili 55 odsto glasova? Tada bi sigurno proradio „narandžasti scenario“, po kojem je Putinu još nedeljama pre izbora „dodeljeno“ tek 40 odsto, a revolucionarni bloger Aleksej Navaljni bi još u izbornoj noći ponovo pozivao narod na barikade i juriš na Kremlj. Ovako, Navaljni, Njemcov, Rižkov, Kasjanov i ostala narandžasta bratija mogli su samo nemoćno da škripe zubima. Dve trećine glasova izašlih na birališta – ipak je domet koji ni najveći putinomrsci nisu mogli da ospore.
Nisu to pokušali ni Amerikanci. Čestitali su licemerno „ruskom narodu“ na obavljenim izborima, a Putinu su poslali neke druge poruke. Najpre se još u izbornoj noći pojavio navodno lažni blog na „Tviteru“ američkog ambasadora u Moskvi Majkla Mekfola, gde njegova ekselencija kaže da „posmatrači javljaju o velikom broju zloupotreba na biračkim mestima po celoj zemlji, što stavlja pod upitnik legitimnost izbora“. Ambasada je ubrzo demantovala da se radi o zvaničnom blogu Mekfola, već su navodno hakeri napravili lažni nalog na „Tviteru“ i poslali poruku. Uprkos demantiju, ostaje ipak „pod upitnikom“ – da li je to bio pokušaj mobilizacije mase od strane Mekfola, poznatog po tome što je odmah po dolasku na mesto ambasadora pre nekoliko meseci (prethodno je bio stariji direktor za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD-a) počeo da intenzivno sastanči sa ruskim opozicionim liderima.
Sledeći udar došao je po liniji OEBS-a, gde se istakao bivši šef hrvatske diplomatije Tonino Picula, sada u ulozi šefa posmatračke misije ove organizacije, rekavši da izbori nisu bili fer jer nije bilo realne konkurencije. „Postojali su ozbiljni problemi od samog početka ovih izbora. Smisao izbora je u tome da bi njihov rezultat trebalo da bude neizvesan“, bacio je Picula rukavicu u lice Putinu. Ruski lider se, očito, do te mere prepao bivšeg gradonačelnika Nove Gorice, da njegovu izjavu nije ni komentarisao, ali su to učinili ruski eksperti. „Vrlo često je ishod izbora poznat od početka, uključujući i zemlje zapadne Evrope. Niko ne smatra izbore nepoštenim ako u njima učestvuje favorit. Naprotiv, izbori bi bili nepošteni ako bi favorit odustao od trke. Izjava OEBS-a demonstrira političku angažovanost i antirusko usmerenje. Sve su to karike istog lanca – zajedno sa akcijama ‘nesaglasnih’ koji najavljuju svoje nezakonite proteste“, objašnjava politikolog Pavel Danilin. Njegov kolega Aleksej Muhin, generalni direktor Centra političke informacije, smatra da bi mišljenje OEBS-a trebalo „apstrahovati“, jer od njega za Rusiju ništa ne zavisi kada je reč o partnerstvu sa Evropom.

NARANDŽASTI SNEG SA ZAPADA
Osim na međunarodnom, Zapad je delovao i na unutrašnjem polju. Počev od aktivistkinja ukrajinske feminističke organizacije „Femen“, koje su golih grudi upale na biračko mesto gde je glasao ruski premijer i uz povike „Putin lopov“ pokušale da obore glasačke kutije. „Femen“ je inače poznat po tome da šalje svoje devojke svuda gde bi trebalo rušiti protivnike Zapada – Aleksandra Lukašenka, Viktora Janukoviča, a sada i Putina. Ova prilično bizarna akcija bila je samo najava za moskovske proteste koje su sledećeg dana, u ponedeljak 5. marta, pokrenule narandžaste snage. A oni su bili još bizarniji!
„Većina krupnih gradova ne priznaje legitimnost Putinove pobede i zato će se protestne aktivnosti nastaviti“, izjavio je još u izbornoj noći bloger Aleksej Navaljni, ljubimac zapadnih medija i čovek koji je pre nekoliko nedelja pozivao demonstrante da zauzmu jurišom Kremlj. To što je Putin pobedio na svih 95.000 biračkih mesta nije mu zasmetalo da izjavi i sledeće: „Sada imamo daleko više moralnog prava da zatražimo nekoliko stvari. Prvo, političku reformu. I drugo, nove parlamentarne izbore u toku godine i nove predsedničke izbore u naredne dve godine. Ovi zahtevi su potpuno umereni, adekvatni, i meni se čini – zakoniti“. Najbolju ocenu „umerenih zahteva“, čije bi ostvarenje naprosto srušilo Rusiju preko noći, dao je nacional-boljševik Eduard Limonov, inače Navaljnijev kolega iz opozicije. „Masovni protesti u Moskvi dodali su Putinu na popularnosti. Kako? Tako što su buržoaski lideri (opozicije, prim.aut), nesposobni, neodlučni, meki i netalentovani, ali koji kontrolišu opozicione medije, hvalisavo predstavili proteste kao bunt ‘kreativne’ srednje klase i time suprotstavili ovu klasu celoj zemlji“, upozorio je Edička Limonov.
Međutim, Navaljni i drugovi ipak su izašli u ponedeljak na Puškinski trg, po prethodnom odobrenju moskovskih gradskih vlasti. Međutim, ako je na njihove mitinge prethodnih nedelja i meseci dolazilo i po 30.000 građana, sada se broj više nego prepolovio – prema procenama policije bilo je 14.000 ljudi. Ali, Navaljni i njegov kolega Ilja Jašin grmeli su kao da ih ima bar sto puta više. „Mi smo narod! Mi smo Rusija, a oni su žalosna grupa marginalaca!“, vikao je Jašin. „Vi ste ovde vlast“, dodavao je Navaljni obraćajući se okupljenima. Bivši premijer Mihail Kasjanov pozvao je pristalice da nastave sa mitinzima narednih godinu dana, sve dok vlast ne padne i ne raspiše nove izbore.
Sa njima se nije složilo drugo krilo opozicije, lideri Levog fronta Sergej Udaljcov i Ilja Ponomarjov – oni su odlučili da novi izbori moraju da budu raspisani odmah i pozvali narod da ostanu na Puškinskom trgu sve dok se to ne desi. Međutim, ne samo zbog toga što je dozvola za miting bila vremenski ograničena (a tu su bili policajci da „žurku“ prekinu kada termin istekne), već i zbog hladne moskovske noći, građani su se veoma brzo razišli i na trgu je ostalo samo nekoliko stotina ljudi. „Sergej, navuci kapu!“, dovikivali su promrzlom Udaljcovu koji je u međuvremenu ušao u praznu fontanu da u njoj protestuje. „Neću da obučem sve dok Putin ne ode“, uzvratio je. Ipak, policija je ubrzo izvukla iz fontane i Udaljcova i Navaljnog, koji mu se u međuvremenu pridružio, pa su proveli noć u stanici. Ukupno, privedeno je 250 ljudi te večeri, zbog održavanja neodobrenih mitinga i šetnji ulicama Moskve. A gradske vlasti su već najavile da će ovo iskustvo sa kršenjem dogovora bitno uticati kada budu odlučivali o davanju dozvole za sledeći miting opozicije.
Sve to je strašno razljutilo ambasadora Majkla Mekfola, koji se (ovog puta zvanično) oglasio tim povodom na „Tviteru“. „Sa zabrinutošću pratim hapšenja mirnih demonstranata na Puškinskom trgu. Sloboda okupljanja i sloboda govora univerzalne su vrednosti“, poučio je Mekfol demokratiji ruske vlasti. Naravno, sve po istom obrascu po kojem su „mirni demonstranti“ bili i u Libiji i u Siriji. Međutim, ruski blogeri su odmah odgovorili ambasadoru. „Mi ne možemo da sledimo primer policije SAD-a, koja pokazuje human odnos prema učesnicima akcije ‘Okupiraj Volstrit’. Nemamo u naoružanju snaga reda ni gumene metke, ni bacače granata napunjenih suzavcem. Molimo Vas, gospodine Mekfol da izlobirate isporuku u RF sredstava za zaštitu demokratije, kao i da pošaljete 25 narednika koji imaju iskustvo u takvim akcijama, za održavanje treninga“. Ambasador još uvek nije reagovao na ovaj predlog…
I dok su opozicione grupe i organizacije prijavile oko 3.000 slučajeva navodnog kršenja izbornih pravila, među kojima čak i da nije očišćen sneg ispred glasačkog mesta, dotle su nezavisni međunarodni posmatrači saglasni u oceni da su izbori u celosti protekli u mirnoj atmosferi i u skladu sa zakonom. Ne računajući neozbiljne primedbe Picule, niko od međunarodnih posmatrača nije uočio slučajeve masovnog ubacivanja glasačkih listića ili takozvane „vrteške“, kada vlast autobusima prevozi ljude koji glasaju na više biračkih mesta. U izjavama za medije, izbore su kao potpuno legalne ocenili posmatrač iz Poljske Mateuš Piskorski, iz Slovačke Sergej Helemendik, iz Italije Alesandro Musolino… Ipak, to nije zasmetalo Stejt departmentu da od Kremlja ultimativno zatraži da sprovede „nezavisnu detaljnu istragu o svim prijavama neregularnosti na izborima“. Akcenat je, naravno, na „nezavisnu“, po mogućstvu da tu istragu sprovedu provereni kadrovi tipa Picule, koji bi već pronašli ozbiljnije neregularnosti od neočišćenog snega.
Putin je već odgovorio da će svaka prijava biti ispitana, ali da će taj posao obaviti – ruski nadležni organi. Jer, kako je naglasio još u izbornoj noći, Rusiji ne može spolja ništa da se nameće. Ogromna zemlja je izabrala svog predsednika, a inauguraciju bi trebalo očekivati 7. maja. Do tada će se već otopiti i narandžasti sneg koji veje sa Zapada.

_________________

Zjuganov pati zbog poraza

Ako su negativne poruke sa Zapada bile očekivane, mnogi su se iznenadili zbog oštre reakcije lidera komunista Genadija Zjuganova. „Mi izbore ne priznajemo, smatramo ih nelegitimnim, nepoštenim, netransparentnim. Smatramo da je državna mašina koju je stvorio Putin izbaždarena tako da maksimalno opslužuje njega i grupu oko njega. Po mom mišljenju, ne bi trebalo čestitati ni njemu, ni zemlji na takvim izborima“, izjavio je, za mnoge neočekivano, Zjuganov u izbornoj noći. Međutim, ovakav stav iznenađuje samo one koji površno prate rusku političku scenu.
Pre svega, trebalo bi znati da je KPRF do sada učestvovao na svim predsedničkim izborima u Rusiji, ali nikad nije priznao rezultat ni jednih od njih! I da ih je lično Zjuganov do sada gubio četiri puta – dva puta od Putina (2000. i 2012) i po jednom od Borisa Jeljcina (1996) i Dmitrija Medvedeva (2008. godine). Za 68-godišnjeg Zjuganova, ovo su po svemu sudeći bili i poslednji predsednički izbori, jer naredne, po Ustavu RF, trebalo bi očekivati 2018. godine. Isto tako, ne bi trebalo gubiti iz vida da je KPRF, zajedno sa narandžastim snagama, zvanično učestvovao na sastanku sa Džozefom Bajdenom, 9. marta prošle godine u Moskvi, kada je američki potpredsednik informisao rusku opoziciju da je uputio ultimatum Putinu da napusti vlast i izbegne obojenu revoluciju.
Jasno je, takođe, da je i Zjuganovljeva lična popularnost u opadanju i da je njegov oštar stav verovatno pokušaj da zaustavi nepovoljan trend. Ne samo što na svakim izborima osvaja sve manje i manje i u procentima i u apsolutnim brojevima, nego je, za razliku od Putina, sada dobio čak manje glasova nego što je njegova partija imala na decembarskom glasanju za Državnu dumu! A u Moskvi, tradicionalnom uporištu komunista, izgubio je ovog puta čak i od novajlije Prohorova. Kada se na sve to doda da ga je Putin potukao i u njegovom rodnom selu Mirmino u Orlovskoj oblasti (80 glasova za Putina, 51 za Zjuganova), postaju jasniji uzroci oštre retorike Genadija Andrejeviča. „Očigledno pati zbog izbornog rezultata“, prokomentarisao je Putin ponašanje svog protivkandidata.

[/restrictedarea]