Srpstvu treba neimara

Piše Dragomir Antonić

Tobož, a zarad Evrope, moramo da budemo realni i da shvatimo da je „život ljudi“ važniji od Kosova i Metohije, teritorije, imovine, manastira, vere, ćirilice, narodne pesme, rodoljublja, predaka i potomaka. To vam govore oni koji u Boga ne veruju, Srpsku pravoslavnu crkvu javno čereče, a njene velikodostojnike krvnicima nazivaju

Ovog februara navršiće se devet godina kako se dr Vojislav Šešelj dobrovoljno odazvao pozivu Haške monstruozne aždaje, nazvane Tribunal. Prvobitno, a time i osnovno značenje reči tribunal je: sudsko sedište na kojem sede tribuni. A tribuni se, pored ostalog, definišu i kao demagozi. (Ko meni ne veruje nek pogleda: Bratoljub Klaić, „Rječnik stranih reči“, Zagreb, 1987). Činovnici Saveta bezbednosti osnivaju demagošku ustanovu. Evropski prevaranti, koji nemaju alternativu, zdušno je prihvataju znajući da će u njoj zaposliti hiljade svojih nezaposlenih golanfera o trošku tuđih poreskih obveznika. Njihov jedini zadatak biće: masakrirajte Srbe. Zdušno, uz pomoć Vlade države Srbije, to čine dvanaest godina ili tri olimpijska ciklusa. Dve milijarde evra je potrošila haška gamad. Neku crkavicu je dobila i domaća fukara. Kako bedno izgledaju trideset srebrnjaka koje je dobio Juda!

LJUDI I OTADŽBINA
Razmišljajte Srpkinje i Srbi. Umete vi to da radite. Zašto da vas drugi, gluplji, ali bezobrazniji, prevode žedne preko vode. Završili ste škole i fakultete. Putovali ste Evropom više nego ovi bez alternative što vam sole pamet. Ako sad ne putujete – to je zbog njih koji su vas u nemaštinu oterali – imate rođake i prijatelje koji u „Ej, Uniji“ žive. Viđate se i razgovarate sa njima. Sve vam je jasno. Znate da nigde nema lakog života, ali ste bar u Srbiji svoji na svom. Zato pokušavaju i iz Srbije da vas oteraju. Tobož, a zarad Evrope, moramo da budemo realni i da shvatimo da je „život ljudi“ važniji od Kosova i Metohije, teritorije, imovine, manastira, vere, ćirilice, narodne pesme, rodoljublja, predaka i potomaka. To vam govore oni koji u Boga ne veruju, Srpsku pravoslavnu crkvu javno čereče, a njene velikodostojnike krvnicima nazivaju. Kad su ti koji o ljudima „brinu“ pomenuli Hag, Prizren, pomor Srba u Sarajevu? Da li su ikad prozborili ime Vladimira Gajića, deteta od četiri godine ubijenog od zlikovačke ruke Nasera Orića ili njegovog krvnika – sabrata u Kravici na pravoslavni Božić 1993? Da li su bilo kad osudili klanje ili ubijanje pravoslavnih Srba? Kakvi su to Srbi, a kažu da jesu, primaju novac u Parlamentu Srbije i žele da upravljaju državom Srbijom, a ne smeta im ubijanje srpskog naroda i razaranja države u kojoj žive? Naprotiv u razaranju „svoje“ države su perjanice. Oni su zaboravili i bestijalno ubijanje Srbije od NATO zlikovaca. Mi, koji nećemo da zaboravimo, 78 dana razaranja, požara, uništavanja tela i duše proglašavamo se zaostalim nacionalistima i kočničarima Srbije na njenom putu bez alternative. U pomoć pozivaju, kao i obično, Nemce i to ekselenciju gospodina ambasadora Masa koji naizgled blagonaklono i dobronamerno ukazuje na primer svoje zemlje koja je eto zaboravila na bombardovanja i razaranja od strane Engleza i Amerikanaca radi zajedničkog napretka čovečanstva. Poziva Srbe da učine isto. Ne kaže da li su Englezi zaboravili nacističko razaranje Londona i ostalih gradova? Ili Nemci od njih nisu ni tražili da zaborave Koventri? Ili nisu smeli ni da pomisle da traže zaborav za Hitlerove FAU 1 i FAU 2? Od Srbije, koja ima vlast kakvu ima, smeju da traže bilo šta: od teritorije, do ispiranja mozgova.

SRPSTVO PUNO RAZVALINA

[restrictedarea]

Narodna poslovica kaže: „Ne pada sneg da pomori svet, već da svaka zver pokaže svoj smer“! Mislite Srbi o tome u ove snežne, mrazne i mećavne dane. Zapitajte se gde su sada „spasioci“ Srbije koji behu dovedeni iz nekakve nedođije da Srbe na pravilan, tranziciono-evropski put povedu. Možemo ovih dana u novinama da čitamo da ministri iz Vlade Srbije jedva čekaju da budu unapređeni na inostrani položaj. Srpski rečeno da pobegnu. Gospođa Marković ministar za sport i omladinu, a pre toga veliki funkcioner Ministarstva odbrane pobeže za direktora Direktorata za razvoj demokratije. Jedino što znam: na tom mestu je velika plata. Očito je gospođa u oba prethodna ministarstva zadovoljila svoje nadređene iz Evrope, pa su je oni nagradili. Slično je prošao i nekadašnji ministar spoljnih poslova Goran Svilanović. Obavio postavljeni zadatak na štetu Srbije, a u korist gazde iz Brisela, i avanzovao u nekakav direktorat ili komisiju. Glavni poreznik jedno vreme u Srbiji g. Aleksandar Radović vratio se u Francusku. Kažu. Božidar Đelić, potpredsednik Vlade je sad na položaju koji ne umem ni da izgovorim. Radovan Jelašić je svraćao ovih dana u Srbiju, da pogleda u kakvom mu je stanju vila na Dedinju. I tako redom – da ne pominjem Janjušević, Popović, Karić, Radulović, pukovnike…– može se nabrajati dok se ne zamorite. A možete i da se upitate: gde će Borko Stefanović posle uspešno obavljenih pregovora o Kosovu i Metohiji?
Zanimljivo je da su ovde još uvek oni koji su ih doveli, ali bez obzira na tu činjenicu počeo je veliki odliv političara zaslužnih za stanje u kojem se nalazi Srbija. U narodnoj tradiciji se to uvek zvalo bežanija, te otud nazivi toponima: Bežanija, Bežanijsko groblje i slično.
Mislite Srpkinje i Srbi. Mislite i čitajte Jovu – Zmaja. Napisao je:
„Vekovi su ostavili
Srpstvu mnogo razvalina
Treba duha puna snage
treba duha puna žara
koji zida koji stvara –
Srpstvu treba neimara.“
Razmislite o svemu dok je mraza. A Boga mi i kasnije. Kad izađete na izbore. Ako ih bude.

[/restrictedarea]