MILAN BRDAR U „ATLANTISU ULTRA“: NA DELU JE VELEIZDAJA ZEMLJE, U PAMET SE NA IZBORIMA!

Biljana Đorović

Ovi su se očigledno osvedočili kao bludni sinovi, spremni da rasprodaju državu. Oni to ne vide kao svoju državu, već kao svoj plen

Emisiju počinjemo analizom onoga što je u mejnstrim medijima nazvano dogovorom Beograda i Prištine. Delegacija Beograda i Prištine postigle su dogovor o regionalnom predstavljanju i integrisanom upravljanju prelazima. U fusnoti – kaže se – biće navedena rezolucija 1244 i mišljenje Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Prištine. Evropska unija ovaj dogovor naziva velikim korakom napred, a predsednik Boris Tadić kaže da su na delu realizacija plana „i Evropa i Kosovo“. razgovaramo sa profesorom Milanom Brdarom. Ovih dana iz štampe su se pojavila dva toma knjige prof. Brdara „Hronika razorene Troje”.

BILJANA ĐOROVIĆ: Kako vi komentarišete dogovor Beograda i Prištine koji se u našoj štampi predstavlja kao veliki korak napred, citirajući visoku predstavnicu za spoljnu politiku i bezbednost EU Ketrin Ešton i komesara za proširenje Štefana Filea?

MILAN BRDAR: Parola „i Evropa i Kosovo“ je adekvatna u ovom trenutku, samo je pitanje gde je tu Srbija. Hoću da kažem – sve kada se podudare svi simptomi iz poslednjih 10-15 dana, uključujući i ovo najnovije, izgleda da se samo nastavlja politika prodaje Kosova uz sluđivanje našeg javnog mnjenja, naročito sada uoči izbora. Ako, s jedne strane, imamo, počevši od naše predsednice Skupštine, izjavu da neće biti izbora na severu Kosova, pa onda trange-frange priče hoće-neće, pa zadovoljstvo Evropske unije, uz trljanje ruku i izjavu naših predstavnika kako tu, naravno, Kosovo nije priznato kao država – a znamo da smo i ranijim merama, počevši od pasoša i pečata, imali de facto priznavanje – to samo svedoči u stvari da se politikom tihog, nečujnog puzanja Kosovo sve više priznaje.

Samo nismo naveli da je šefica prištinskog tima Edita Tahiri – a to naši mediji javljaju pošto se izređaju predstavnici političkih stranaka, koji govore o fantastičnom koraku napred – izjavila da će Kosovo od sad biti predstavljano jednako kao i druge dražave u regionu, za Unmikom više nema potrebe i da je Srbija danas de facto priznala nezavisnost Kosova jer se tim protokolom uređuju odnosi između dve države.

– Nažalost, naša situacija je takva da bi mi – da bismo zaključili šta je na kraju odlučeno na takozvanim pregovorima – svaki put trebalo da tražimo izjavu Edite Tahiri, a ne nekog od naših. Naročito ne od ovog momka koji nas predstavlja Borka Stefanovića, koji će verovatno posle svega biti nagrađen nekom funkcijom u Evropskoj uniji kao naša bivša ministarka sporta, čije zasluge za sport niko video nije, a dobila je nagradu da je tamo neka šefica za neku demokratiju uz, naravno, odgovarajuću veliku platu. Očekujem da će i ovaj momak tako proći jer zadovoljstvo Evropske unije je dovoljno svedočanstvo da tu, što se nas tiče, nisu čista posla. Kako u obrazloženju naših vlasti, tako i u sudbini dela naše teritorije.

Sve u svemu, imamo u stvari gnusnu politiku prevare sopstvenog naroda ne bi li se prodajom zemlje, odnosno parčeta teritorije dobila kandidatura, koja je vladajućoj stranci životno potrebna na sledećim izborima. S obzirom – uprkos svem busanju u prsa – da nema čime da se pohvali u predizbornoj kampanji, imaćemo dakle kandidaturu po cenu odsecanja. To je kao u onom Šekspirovom komadu kada Antonio (iz „Mletačkog trgovca“; prim. prir.) kaže da će da odseče kilo sopstevnog mesa. Slušajući vesti juče i danas, setio sam se jedne scene na Zelenom vencu, kad sam bio klinac, kada Ciganin šibicar sa one tri šibice vara jednu ozbiljnu ženu koja se primila na mamac i kojoj je uzeo sve pare. Pa je onda jadna žena skinula ogrlicu oko vrata, koju je nosila, pa je skinula na kraju i venčani prsten, da su okupljeni počeli da viču: “Nemoj više, aman, da igraš!”, a ona u groznici igra i dalje i gubi. To je situacija naše vlasti u igri sa Evropom i SAD.

Oni su toliko u proevropskoj groznici zato što nemaju kud više u stvari sa svojom promašenom politikom, da su oni zaista spremni da rade do poslednjeg Srbina, odnosno do rasprodaje teritorije. Ovo što je bio gospodin, takozvani, Vestervele i što nas maze u poslednje vreme iz Evrope, samo je uvlačenje u mišolovku iz koje nama izlaska biti neće, pogotovo ako dobijemo kandidaturu. Posle kandidature bilo koji dalji zahtev ova vlast će bespogovorno ispunjavati. A ja očekujem da ista ta Evropa – makar i na prevaru i uz pomoć trikova – pomogne Demokratskoj stranci da ostane na vlasti ili u vlasti. I zato u stvari najveća odgovornost sutra na izborima pada na nas kao građane da odmerimo što pametnije i da vodimo računa za koga ćemo da glasamo. Jer ovi su se očigledno osvedočili kao bludni sinovi, spremni da rasprodaju državu. Oni to ne vide kao svoju državu, oni to ne vide ni kao državu, oni to vide kao svoj plen, koji su komad po komad spremni da dele, samo da bi što duže ostali na vlasti.

Živi bili pa videli ko je u pravu. Da li oni koji sada piju šampanjac, vesele se i koji će nam trljati nos na medijima, hvaleći se svojim uspehom, ili mi koji govorimo da je to mišolovka iz koje nam izlaska i spasa nema. U stvari, odavno je jasno, ali i sada treba reći: najveća opasnost za Srbiju je ovaj put ka Evropskoj uniji. Tu nama nikakve perspektive nema, to je siguran put propasti Srbije kao Srbije. Svaki drugi put, pa makar i da se povezujemo sutra sa Korejom, za nas je povoljniji.

Naravno, pošto ova ocena može  samo da se proceni kao ludačka u vladajućim krugovima, koji gnusno preko medija lažu javnost, mi ćemo ostati na ovom putu propasti. Jedini spas, kao što sam rekao i u vašoj emisiji pre tri-četiri meseca, bio bi da se vlast tako izmeni da na vlast dođe neka koalicija ili stranka na vlast koja bi doslovno privremeno presekla sve političke kontakte sa Evropskom unijom. Zašto?

Na osnovu toga što nas ucenjujete, što nam odsecate deo po deo, što indukujete – kao mi ne znamo, pa imamo i mi tajnu službu pobogu – ove i one da žare buduće probleme kada Kosovo ne bude više na dnevnom redu, a to se i ovih dana već vidi. Dakle, ta igra – ako ne prestane – mi nemamo nikakvu perspektivu.

Zamolila bih vas da prokomentarišete još jedan događaj o kome je izvestio Marko Jakšić, a rekao je da je oko ponoći 22. februara grupa od dvadesetak nepoznatih ljudi u fantomkama napala – došavši od administrativnog prelaza na Rudnici a verovatno iz pravca Raške – čuvare barikada koji su se nalazili u šatoru u međuzoni. Branioci, koji su dežurali u trenucima napada, sumnjaju da su napadači pripadnici MUP Srbije, odnosno, Žandarmerije.

– Nema sumnje u to, naravno. Pazite, ja sam letos nekoliko puta jasno rekao šta nas čeka. Onaj ko analitički prati duže politiku Borisa Tadića mogao je letos da zaključi to što sam ja rekao: da će dići ruke od Srba koji su tamo na barikadama – što su uradili naročito povodom ovog referenduma, za koji su izmislili ovi iz Beograda da je izdaja narodne volje. Zamislite to sad – sede ovde male birokrate, plaćenici Evrope i Vašingtona i brbljaju kako je to izdaja narodne volje. Dakle, potvrđuje se ono što sam rekao letos, a rekao sam: da će ostaviti narod na cedilu, da će srpska policija srušiti barikade i rasterati Srbe. To se desilo sada, to se dešava upravo sad u ovom momentu. I kao poslednja faza, Boris Tadić će narediti da se barikade podignu, ali da Srbi s Kosova ne mogu da uđu u Srbiju bez stroge pasoške kontrole i pod uslovom da imaju šiptarski pasoš. To je poslednja faza.

Da li je to izdaja? To nije izdaja, to je veleizdaja zemlje, i to će tako da bude. To je uslov da se dobije kandidatura koja je žvaka za ludaka, odnosno obećanje bez ikakvog pokrića jer i Turska je kandidat trideset godina pa ništa. I mi ćemo biti kandidati sledećih trideset godina, ako budemo postojali sledećih trideset godina. Dakle, stvari su potpuno jasne. Ova vlast tri godine vodi politiku veleizdaje zemlje, i tu nema nikakve diskusije. I oni koji su govorili devedesetih godina šta nas čeka ispostavilo se da su bili u pravu, da se ne lažemo, da govorimo otvoreno. Hvala Bogu da dolaze izbori u maju ili krajem aprila, ali pod uslovom, naravno, da svojim glasovima skinemo s vlasti tu koaliciju, koja u stvari misli na Kosovo i Evropu, a ne misli na državu Srbiju. Da se namire Kosovo i Evropa, a od Srbije šta ostane i preostane, to je politika.

U znaku one analogije koju ste vi provukli sa Trojom, sa Trojanskim konjem, petooktobarski postavljenim ispred Skupštine – pomalo je sablasno da se ta predviđanja koja ste vi iznosili godinama ostvaruju

– Nažalost. Bio bih najsrećniji kada ne bi postojale ove moje knjige, u kojima sam sakupio sve što sam govorio od 2004. do juče, odnosno do kraja 2011. Nažalost, voleo bih da se sve ispostavilo kao netačno, i da ja tu knjigu nisam mogao da objavim. Ali eto, mi smo zemlja koja se sticajem okolnosti još uvek – i pogotovo posle Petog oktobra – nije oslobodila neokomunizma i titoizma. Karakteristika titoističke politike je antisrpstvo par exsellence. To je na prvom mestu – antisrpstvo. I učenje neradu. Ova vlast jedanaest godina nas uči neradu pričom o Evropskoj uniji, tako da vuče narod da čekamo neku Evropsku uniju da dođe da nas spasi. U međuvremenu, ona je počela da se raspada kao rasklimana kola na putu. Međutim, kao ludi pop Avakum, kako bi rekli Rusi, naš predsednik i njegova kamarila i dalje kažu: Evropa i samo Evropa. A poslednji slepac vidi – aman, pobogu, kako će oni nas da spasu kada se sada zanimaju o svojoj muci i svom jadu. Šta je njima jedna Srbija i šta im znači da bi oni nas spasavali. A nama je potreban spas.

Ali očigledno da je to lepa igra u šahovskoj partiji…

– Nas uče neradu i čekanju da dođe izbavitelj sa, kako kažu, pristupnim fondovima i kreditima. Pa zadužili smo se preko glave. Druga stvar je neotitoistička politika kao antisrpska i veleizdajnička, to je očigledno.

Mi smo imali Dan Države. Pazite, pustili su sve neke – neki od njih su čak i agenti stranih zemalja – dežurne antisrbe da pljuju po Sretenjskom ustavu, i po Sretenju, i po Prvom srpskom ustanku. I niko ne reaguje na to. Dakle – kao što govorim već godinama da sam sebi dosadio – u ovoj zemlji je najveća vrlina i, ako hoćeš javni imidž, da te zovu u sve emisije priglupi novinari kojih ima tušta i tma u ovoj zemlji. Onda pljuni na Srbe. Pljuni na Srbiju. Pa ćeš, kao Čanak, kao Branka Prpa i stotine drugih imati prođu, i bićeš svako veče na nekoj televiziji. Pa će vas onda voditelji pitati da li znate nešto da svirate, da li znate da pevate, onako usput, tek da zabavimo narod. A to što, zajedno sa njima, bucaju zemlju, nema nikakve veze.

U medijima mi imamo ljude novinare i urednike koji nemaju trunke nacionalne svesti. Koji valjda misle da je vrhovna vrlina biti na strani tih kretena, koji nigde ne bi imali prođu kao što imaju u Srbiji. I to govori o našoj patologiji. To govori da mi nemamo ozbiljnu državu. U ozbiljnoj državi na nacionalni praznik ne može da se baca senka i da se pljuje. Takvi ljudi ne bi imali više nigde prođu. Ali to sve ide uz ovu vlast. I to samo napominjem kao ilustraciju antisrpske politike, koja je prešla u fazu potpune patologije.

To više – pazite – nije ni za psihijatriju. Računam da bi ozbiljan psihijatar samo mogao da kaže: ljudi, ovde pomoći nema, to samo priroda leči smenom generacija. I zato nema reakcije na ovo što radi naša vlast, nažalost naša, a koja u stvari nije naša. Nema nikakve reakcije iz intelektualnih krugova, sa Univerziteta, iz Akademije nauka. Sve je u skandaloznom ćutanju. I na kraju, to se, evo, dešava nekoliko godina i neprekidno je praćeno ćutanjem. Imamo tako emisije kao što je vaša i još neke, imamo nekoliko novina gde se to piše i evidentira, i to je sve.

Dakle, poslanici medija, koji su kao novinari, u stvari u većini slučajeva de facto završili kao prostitutke režima, što se inače kao fenomen potvrđuje na globalnom planu, gde je novinarstvo postalo politička prostitucija. Saučestvuju, dakle, sa režimom u gnusnoj akciji – prodaji i predaji zemlje. I od nas hoće da naprave debile učeći nas i utuvljujući nam u glavu da je to jedina dobra politika. To ne može da prođe, naravno. Neće ni proći. Sve će ostati zabeleženo u analima besramnog ponašanja bez presedana u istoriji. Hvala Bogu, ima ljudi koji barem zapisuju i ostavljaju svedočanstva jer su nemoćni da učine bilo šta drugo.

Za kraj samo da navedemo da ipak ima i reagovanja na ovaj dogovor iz Brisela od predstavnika akademske zajednice. Naime, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Predrag Simić izjavio je da su iz Brisela stigle dobre vesti za Srbiju jer se time otklanja poslednja prepreka za dodeljivanje statusa kandidata Srbiji na predstojećem zasedanju evropskog saveta. Simić je rekao da bi se moglo pretpostaviti da će kompromis biti upravo takav kakav je i postignut, odnosno da se, pored navođenja rezolucije 1244, na čemu je insistirao Beograd, u fusnoti doda jedan od dva zahteva Prištine, a to je mišljenje Međunarodnog Suda Pravde.

– Pa dobro, na to može da se kaže samo ovo: Fakultet političkih nauka sa svojim slavnim profesorima je bio garancija socijalizma i samoupravljanja pre 30-40 godina. Koliko je to bilo pouzdano i ozbiljno, toliko je pouzdano i ozbiljno ovo njihovo ovo akvizitiranje Evropske unije i našeg učlanjenja u istu. Pošto oni nisu imali obraza da se postide prvi put zbog besramnog učešća u socijalističkoj propagandi – titoističkoj, ajde – videćemo da li će ova druga generacija imati obraza sutra da se postidi barem pet minuta, i to javno za ovo što njihovi profesori tako autoritativno govore državi i narodu. Živi bili pa videli, vrlo uskoro će se sve pokazati.

A Borislav Stefanović je ohrabrujuće izjavio da je dogovor u potpunosti u skladu sa nacionalnim interesima.

– Pa, naravno, sve je uvek u skladu sa nacionalnim interesima, samo čijim? To nisu rekli – čijim? Znate, postoji nacionalni interes Amerike, postoji nacionalni interes evropske birokratije, postoji šiptarski, albanski nacionalni interes. Srpski nacionalni interes je neozbiljno pominjati, on ne može nikad nama da bude na prvom mestu. Znate, evropejski Srbi se prvo dokazuju time što nisu Srbi, neće to da budu, i, drugo, što rade u skladu sa tuđim nacionalnim interesima. Dakle, ja ne sumnjam da je taj sporazum u skladu sa nacionalnim interesima, samo znam da nije u skladu sa Srpskim nacionalnim interesima.
Neutorizovani intervju prof. Brdara priredila Matilda VELJKOVIĆ

Izvor: Novi Standard