МИЛАН БРДАР У „АТЛАНТИСУ УЛТРА“: НА ДЕЛУ ЈЕ ВЕЛЕИЗДАЈА ЗЕМЉЕ, У ПАМЕТ СЕ НА ИЗБОРИМА!

Биљана Ђоровић

Ови су се очигледно осведочили као блудни синови, спремни да распродају државу. Они то не виде као своју државу, већ као свој плен

Емисију почињемо анализом онога што је у мејнстрим медијима названо договором Београда и Приштине. Делегација Београда и Приштине постигле су договор о регионалном представљању и интегрисаном управљању прелазима. У фусноти – каже се – биће наведена резолуција 1244 и мишљење Међународног суда правде о декларацији о независности Приштине. Европска унија овај договор назива великим кораком напред, а председник Борис Тадић каже да су на делу реализација плана „и Европа и Косово“. разговарамо са професором Миланом Брдаром. Ових дана из штампе су се појавила два тома књиге проф. Брдара „Хроника разорене Троје”.

БИЉАНА ЂОРОВИЋ: Како ви коментаришете договор Београда и Приштине који се у нашој штампи представља као велики корак напред, цитирајући високу представницу за спољну политику и безбедност ЕУ Кетрин Ештон и комесара за проширење Штефана Филеа?

МИЛАН БРДАР: Парола „и Европа и Косово“ је адекватна у овом тренутку, само је питање где је ту Србија. Хоћу да кажем – све када се подударе сви симптоми из последњих 10-15 дана, укључујући и ово најновије, изгледа да се само наставља политика продаје Косова уз слуђивање нашег јавног мњења, нарочито сада уочи избора. Ако, с једне стране, имамо, почевши од наше председнице Скупштине, изјаву да неће бити избора на северу Косова, па онда транге-франге приче хоће-неће, па задовољство Европске уније, уз трљање руку и изјаву наших представника како ту, наравно, Косово није признато као држава – а знамо да смо и ранијим мерама, почевши од пасоша и печата, имали де фацто признавање – то само сведочи у ствари да се политиком тихог, нечујног пузања Косово све више признаје.

Само нисмо навели да је шефица приштинског тима Едита Тахири – а то наши медији јављају пошто се изређају представници политичких странака, који говоре о фантастичном кораку напред – изјавила да ће Косово од сад бити представљано једнако као и друге дражаве у региону, за Унмиком више нема потребе и да је Србија данас де фацто признала независност Косова јер се тим протоколом уређују односи између две државе.

– Нажалост, наша ситуација је таква да би ми – да бисмо закључили шта је на крају одлучено на такозваним преговорима – сваки пут требало да тражимо изјаву Едите Тахири, а не неког од наших. Нарочито не од овог момка који нас представља Борка Стефановића, који ће вероватно после свега бити награђен неком функцијом у Европској унији као наша бивша министарка спорта, чије заслуге за спорт нико видео није, а добила је награду да је тамо нека шефица за неку демократију уз, наравно, одговарајућу велику плату. Очекујем да ће и овај момак тако проћи јер задовољство Европске уније је довољно сведочанство да ту, што се нас тиче, нису чиста посла. Како у образложењу наших власти, тако и у судбини дела наше територије.

Све у свему, имамо у ствари гнусну политику преваре сопственог народа не би ли се продајом земље, односно парчета територије добила кандидатура, која је владајућој странци животно потребна на следећим изборима. С обзиром – упркос свем бусању у прса – да нема чиме да се похвали у предизборној кампањи, имаћемо дакле кандидатуру по цену одсецања. То је као у оном Шекспировом комаду када Антонио (из „Млетачког трговца“; прим. прир.) каже да ће да одсече кило сопстевног меса. Слушајући вести јуче и данас, сетио сам се једне сцене на Зеленом венцу, кад сам био клинац, када Циганин шибицар са оне три шибице вара једну озбиљну жену која се примила на мамац и којој је узео све паре. Па је онда јадна жена скинула огрлицу око врата, коју је носила, па је скинула на крају и венчани прстен, да су окупљени почели да вичу: “Немој више, аман, да играш!”, а она у грозници игра и даље и губи. То је ситуација наше власти у игри са Европом и САД.

Они су толико у проевропској грозници зато што немају куд више у ствари са својом промашеном политиком, да су они заиста спремни да раде до последњег Србина, односно до распродаје територије. Ово што је био господин, такозвани, Вестервеле и што нас мазе у последње време из Европе, само је увлачење у мишоловку из које нама изласка бити неће, поготово ако добијемо кандидатуру. После кандидатуре било који даљи захтев ова власт ће беспоговорно испуњавати. А ја очекујем да иста та Европа – макар и на превару и уз помоћ трикова – помогне Демократској странци да остане на власти или у власти. И зато у ствари највећа одговорност сутра на изборима пада на нас као грађане да одмеримо што паметније и да водимо рачуна за кога ћемо да гласамо. Јер ови су се очигледно осведочили као блудни синови, спремни да распродају државу. Они то не виде као своју државу, они то не виде ни као државу, они то виде као свој плен, који су комад по комад спремни да деле, само да би што дуже остали на власти.

Живи били па видели ко је у праву. Да ли они који сада пију шампањац, веселе се и који ће нам трљати нос на медијима, хвалећи се својим успехом, или ми који говоримо да је то мишоловка из које нам изласка и спаса нема. У ствари, одавно је јасно, али и сада треба рећи: највећа опасност за Србију је овај пут ка Европској унији. Ту нама никакве перспективе нема, то је сигуран пут пропасти Србије као Србије. Сваки други пут, па макар и да се повезујемо сутра са Корејом, за нас је повољнији.

Наравно, пошто ова оцена може  само да се процени као лудачка у владајућим круговима, који гнусно преко медија лажу јавност, ми ћемо остати на овом путу пропасти. Једини спас, као што сам рекао и у вашој емисији пре три-четири месеца, био би да се власт тако измени да на власт дође нека коалиција или странка на власт која би дословно привремено пресекла све политичке контакте са Европском унијом. Зашто?

На основу тога што нас уцењујете, што нам одсецате део по део, што индукујете – као ми не знамо, па имамо и ми тајну службу побогу – ове и оне да жаре будуће проблеме када Косово не буде више на дневном реду, а то се и ових дана већ види. Дакле, та игра – ако не престане – ми немамо никакву перспективу.

Замолила бих вас да прокоментаришете још један догађај о коме је известио Марко Јакшић, а рекао је да је око поноћи 22. фебруара група од двадесетак непознатих људи у фантомкама напала – дошавши од административног прелаза на Рудници а вероватно из правца Рашке – чуваре барикада који су се налазили у шатору у међузони. Браниоци, који су дежурали у тренуцима напада, сумњају да су нападачи припадници МУП Србије, односно, Жандармерије.

– Нема сумње у то, наравно. Пазите, ја сам летос неколико пута јасно рекао шта нас чека. Онај ко аналитички прати дуже политику Бориса Тадића могао је летос да закључи то што сам ја рекао: да ће дићи руке од Срба који су тамо на барикадама – што су урадили нарочито поводом овог референдума, за који су измислили ови из Београда да је издаја народне воље. Замислите то сад – седе овде мале бирократе, плаћеници Европе и Вашингтона и брбљају како је то издаја народне воље. Дакле, потврђује се оно што сам рекао летос, а рекао сам: да ће оставити народ на цедилу, да ће српска полиција срушити барикаде и растерати Србе. То се десило сада, то се дешава управо сад у овом моменту. И као последња фаза, Борис Тадић ће наредити да се барикаде подигну, али да Срби с Косова не могу да уђу у Србију без строге пасошке контроле и под условом да имају шиптарски пасош. То је последња фаза.

Да ли је то издаја? То није издаја, то је велеиздаја земље, и то ће тако да буде. То је услов да се добије кандидатура која је жвака за лудака, односно обећање без икаквог покрића јер и Турска је кандидат тридесет година па ништа. И ми ћемо бити кандидати следећих тридесет година, ако будемо постојали следећих тридесет година. Дакле, ствари су потпуно јасне. Ова власт три године води политику велеиздаје земље, и ту нема никакве дискусије. И они који су говорили деведесетих година шта нас чека испоставило се да су били у праву, да се не лажемо, да говоримо отворено. Хвала Богу да долазе избори у мају или крајем априла, али под условом, наравно, да својим гласовима скинемо с власти ту коалицију, која у ствари мисли на Косово и Европу, а не мисли на државу Србију. Да се намире Косово и Европа, а од Србије шта остане и преостане, то је политика.

У знаку оне аналогије коју сте ви провукли са Тројом, са Тројанским коњем, петооктобарски постављеним испред Скупштине – помало је сабласно да се та предвиђања која сте ви износили годинама остварују

– Нажалост. Био бих најсрећнији када не би постојале ове моје књиге, у којима сам сакупио све што сам говорио од 2004. до јуче, односно до краја 2011. Нажалост, волео бих да се све испоставило као нетачно, и да ја ту књигу нисам могао да објавим. Али ето, ми смо земља која се стицајем околности још увек – и поготово после Петог октобра – није ослободила неокомунизма и титоизма. Карактеристика титоистичке политике је антисрпство пар еxселленце. То је на првом месту – антисрпство. И учење нераду. Ова власт једанаест година нас учи нераду причом о Европској унији, тако да вуче народ да чекамо неку Европску унију да дође да нас спаси. У међувремену, она је почела да се распада као расклимана кола на путу. Међутим, као луди поп Авакум, како би рекли Руси, наш председник и његова камарила и даље кажу: Европа и само Европа. А последњи слепац види – аман, побогу, како ће они нас да спасу када се сада занимају о својој муци и свом јаду. Шта је њима једна Србија и шта им значи да би они нас спасавали. А нама је потребан спас.

Али очигледно да је то лепа игра у шаховској партији…

– Нас уче нераду и чекању да дође избавитељ са, како кажу, приступним фондовима и кредитима. Па задужили смо се преко главе. Друга ствар је неотитоистичка политика као антисрпска и велеиздајничка, то је очигледно.

Ми смо имали Дан Државе. Пазите, пустили су све неке – неки од њих су чак и агенти страних земаља – дежурне антисрбе да пљују по Сретењском уставу, и по Сретењу, и по Првом српском устанку. И нико не реагује на то. Дакле – као што говорим већ годинама да сам себи досадио – у овој земљи је највећа врлина и, ако хоћеш јавни имиџ, да те зову у све емисије приглупи новинари којих има тушта и тма у овој земљи. Онда пљуни на Србе. Пљуни на Србију. Па ћеш, као Чанак, као Бранка Прпа и стотине других имати прођу, и бићеш свако вече на некој телевизији. Па ће вас онда водитељи питати да ли знате нешто да свирате, да ли знате да певате, онако успут, тек да забавимо народ. А то што, заједно са њима, буцају земљу, нема никакве везе.

У медијима ми имамо људе новинаре и уреднике који немају трунке националне свести. Који ваљда мисле да је врховна врлина бити на страни тих кретена, који нигде не би имали прођу као што имају у Србији. И то говори о нашој патологији. То говори да ми немамо озбиљну државу. У озбиљној држави на национални празник не може да се баца сенка и да се пљује. Такви људи не би имали више нигде прођу. Али то све иде уз ову власт. И то само напомињем као илустрацију антисрпске политике, која је прешла у фазу потпуне патологије.

То више – пазите – није ни за психијатрију. Рачунам да би озбиљан психијатар само могао да каже: људи, овде помоћи нема, то само природа лечи сменом генерација. И зато нема реакције на ово што ради наша власт, нажалост наша, а која у ствари није наша. Нема никакве реакције из интелектуалних кругова, са Универзитета, из Академије наука. Све је у скандалозном ћутању. И на крају, то се, ево, дешава неколико година и непрекидно је праћено ћутањем. Имамо тако емисије као што је ваша и још неке, имамо неколико новина где се то пише и евидентира, и то је све.

Дакле, посланици медија, који су као новинари, у ствари у већини случајева де фацто завршили као проститутке режима, што се иначе као феномен потврђује на глобалном плану, где је новинарство постало политичка проституција. Саучествују, дакле, са режимом у гнусној акцији – продаји и предаји земље. И од нас хоће да направе дебиле учећи нас и утувљујући нам у главу да је то једина добра политика. То не може да прође, наравно. Неће ни проћи. Све ће остати забележено у аналима бесрамног понашања без преседана у историји. Хвала Богу, има људи који барем записују и остављају сведочанства јер су немоћни да учине било шта друго.

За крај само да наведемо да ипак има и реаговања на овај договор из Брисела од представника академске заједнице. Наиме, професор Факултета политичких наука у Београду Предраг Симић изјавио је да су из Брисела стигле добре вести за Србију јер се тиме отклања последња препрека за додељивање статуса кандидата Србији на предстојећем заседању европског савета. Симић је рекао да би се могло претпоставити да ће компромис бити управо такав какав је и постигнут, односно да се, поред навођења резолуције 1244, на чему је инсистирао Београд, у фусноти дода један од два захтева Приштине, а то је мишљење Међународног Суда Правде.

– Па добро, на то може да се каже само ово: Факултет политичких наука са својим славним професорима је био гаранција социјализма и самоуправљања пре 30-40 година. Колико је то било поуздано и озбиљно, толико је поуздано и озбиљно ово њихово ово аквизитирање Европске уније и нашег учлањења у исту. Пошто они нису имали образа да се постиде први пут због бесрамног учешћа у социјалистичкој пропаганди – титоистичкој, ајде – видећемо да ли ће ова друга генерација имати образа сутра да се постиди барем пет минута, и то јавно за ово што њихови професори тако ауторитативно говоре држави и народу. Живи били па видели, врло ускоро ће се све показати.

А Борислав Стефановић је охрабрујуће изјавио да је договор у потпуности у складу са националним интересима.

– Па, наравно, све је увек у складу са националним интересима, само чијим? То нису рекли – чијим? Знате, постоји национални интерес Америке, постоји национални интерес европске бирократије, постоји шиптарски, албански национални интерес. Српски национални интерес је неозбиљно помињати, он не може никад нама да буде на првом месту. Знате, европејски Срби се прво доказују тиме што нису Срби, неће то да буду, и, друго, што раде у складу са туђим националним интересима. Дакле, ја не сумњам да је тај споразум у складу са националним интересима, само знам да није у складу са Српским националним интересима.
Неуторизовани интервју проф. Брдара приредила Матилда ВЕЉКОВИЋ

Извор: Нови Стандард

Један коментар

  1. Prvoklasne emisije, nijednu nisam propustio, nesto sto bi cela zemlja trebala da cuje, a oni je zabranili, bogu hvala i Dverima ide ponovo, G.Djorovic iako je zena kao gladijator se bori, mnogi muskarci bi joj pozavideli, kapu dole skidam….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *