Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
PRIŠTINA – Tužioci Euleksa na Kosovu, uključeni u sudski proces protiv sedam osoba optuženih za trgovinu ljudskim organima, saopštili su danas da su od Rusije, Ukrajine, Izraela i Turske tražili pomoć u identifikovanju žrtava tih zločina.
Specijalni tužilac Euleksa za organizovani kriminal Džonatan Ratel izjavio je agenciji Frans pres da je nekoliko zahteva za pravnu pomoć u identifikovanju i lociranju žrtava kojima su uzeti organi upućen mnogim zemljama, uključujući Rusiju, Izrael, Ukrajinu i Tursku.
Ratel je dodao da, takođe, sarađuju sa SAD, Kanadom, Nemačkom i Velikom Britanijom kako bi našli druge žrtve.
“Energično radimo sa svim tim zemljama, kako bi locirali i identifikovali žrtve i kako bi one mogle da svedoče”, rekao je Ratel.
Sedam osoba je optuženo za trgovinu organima i organizovan kriminal u slučaju “Medikus”, nazvan po klinici u Prištini gde su navodno izvedeni ti zločini.
Među optuženima u ovom sudskom procesu, koji se vodi pred sudijama Euleksa, nalaze se bivši kosovski sekretar zdravlja Iljir Rečaj i istaknuti prištinski urolog Lutfi Derviši, naveo je AFP.
Turski doktor Jusuf Sonmez je optužen da je ilegalnim operacijama uklanjanjao organe, a Izraelac Moše Harel je optužen da je nalazio žrtve i dovodio ih na Kosovo.
Francuska agencija dodaje da su žrtve, prema optužnici, dovođene iz siromašnih istočnih evropskih i centralnoazijskih zemalja, gde im je obećavano oko 15.000 evra za organe, dok je primaocima organa naplaćivano do 100.000 evra.
Oko 20 žrtava, koje su do sada identifikovane, nisu dobile obećanu sumu novca, dodaje se u optužnici.
Izvor: Tanjug
Svetske sile ne dozvoljavaju da se sazna istina, da nije tako to bi bio veoma lak posao i vrlo jedbnostavan. Zna se tacno u kom vremenu su se prodavali organi, pa kad to znamo ondaa istragu treba da prosirimo na sve bolnice u evropi koje su sposobne da ucine takovu operaciju presadjivanja organa. Svaki organ ora da udje u bazu podataka i za svaki organ mora da se zna ime i prezime kao i ostali podaci donatora. Ako putem interpola provedemo akciju prikupljanja podataka vrlo brzo cemo doci do onih koji su te organe i prodavali. To moze i da se sakrije pa da se ta inplatacija ne uvede u knjige ali postoje doktori, medicinsko osoblje koje moze dati drafgocene podatke. Cudi me da Dik Marti nije nista nacinio nego se sluzi sa nekim poluvrednim dokazima. Druga stvar je zastita svedoka, koja nije adekvatna i niko nije lud da daje svoju glavu u ruke ljudima koji stite kriminalce.
Šta se nas tiče ovaj uobičajeni kriminal – kada u siromašnim zemljama očajni ljudi DOBROVOLJNO prodaju svoje organe na ilegalnom tržištu.
Nas se tiče OTIMANJE ljudi na NACIONALNOJ osnovi, njihovo KLANJE na živo ili mrtvo da bi im se uzeli organi i prodali ilegalno, posle čega se njihovim ostacima gubi svaki trag.
Razlika je kao između pušenja i gasne komore u koncentracionom logoru.