Zajedno protiv GMO kartela

Piše Uglješa Mrdić

Objavljene depeše Vikiliksa i tekstovi nekih od najtiražnijih medija na Zapadu potvrdili su pisanje „Pečata“, koji je u 25 nastavaka tokom 2011. pisao o GMO kartelu, kao i o uticaju SAD-a na evropske države da prihvate uvoz i uzgoj genetski modifikovane hrane i semena

 

Prvi smo list u Srbiji koji je otvorio aferu u vezi sa delovanjem GMO (genetski modifikovani organizmi) kartela, kako u svetu, tako i u našoj zemlji. Iako je prošlo nekoliko meseci od početka objavljivanja hiljada stotina tajnih dokumenata američke administracije, zahvaljujući Vikiliksu u javnosti i dalje svakodnevno izlazi na stotine kompromitujućih informacija po američku vladu. Objavljene depeše Vikiliksa i tekstovi nekih od najtiražnijih medija na Zapadu potvrdili su pisanje „Pečata“, koji je u 25 nastavaka tokom 2011. pisao o GMO kartelu, kao i uticaju SAD-a na evropske države da prihvate uvoz i uzgoj genetski modifikovane hrane i semena.

AMERIČKE PRETNJE

[restrictedarea]

U jednom takvom dopisu iz ambasade SAD u Parizu se preporučuje Vašingtonu stvaranje crne liste zemalja koje odbijaju GM hranu, a spominju se i termini poput proglašenja „ekonomskog rata“, piše „Gardijan“. Američka ambasada u Parizu savetovala je Vašington da pokrene trgovinski rat protiv zemalja EU koje se protive genetski modifikovanim (GM) proizvodima, prenosi Vikiliks.
Kao odgovor na potez Francuske da zabrani uvoz GM semena za kukuruz najveće kompanije za proizvodnju GM semena „Monsanta“, tadašnji ambasador Kreg Stejplton, prijatelj i poslovni partner bivšeg američkog predsednika Džordža Buša je 2007. tražio od Vašingtona da kazni EU, a posebno zemlje koje ne podržavaju uvoz GM hrane.
„Državni tim u Parizu predlaže da se odredi lista meta u znak odmazde za one koji nam stvaraju probleme širom EU pošto se ovde radi o kolektivnoj odgovornosti, ali da se takođe fokusiramo na najgore krivce“, kaže se u dokumentu. Ambasador dalje predlaže oštre mere na duži rok jer kako kaže „ne treba očekivati brzu pobedu“.
Kompanija „Monsanto“ je tražila od SAD-a da ekonomski „kazni“ države koje bi odbile saradnju, a spominju se i termini poput proglašenja „ekonomskog rata“. Tako je traženo da se izvrši pritisak na Francusku koja je odlučila da zabrani neke od varijacija „Monsanto“ kukuruznog semena. U drugim novoobjavljenim dokumentima se saznaje da su američke diplomate širom sveta gurale GM proizvode kao strateški i komercijalni imperativ. Kako se većina katoličkih biskupa u zemljama u razvoju protivila kontroverznom semenu, SAD su stvarale poseban pritisak na papine savetnike.
U jednom tajnom dokumentu iz ambasade SAD u Vatikanu se navodi da je papa podržao GM proizvode posle lobiranja njegovog visokog savetnika, ali se izražava žaljenje, jer on još nije javno to izjavio.
„Postoje šanse da se to pitanje pokrene zajedno sa Vatikanom, a zauzvrat da se utiče na širok segment stanovništva u Evropi i zemljama u razvoju“, kaže se u jednom dopisu. Ambasada SAD je potom saznala da je njihov najbliži saveznik po ovom pitanju kardinal Renato Martino, šef Papskog saveta za mir i pravdu, i čovek koji predstavlja papu u UN, povukao svoju podršku.
SAD su još pre nekoliko godina snažno pritiskale Ministarstvo poljoprivrede Srbije da ublaži zakon o GMO. Iz ambasade SAD-a stigao je dopis u kojem se sugeriše da bi zabrana uvoza GMO mogla da spreči naš ulazak u „Svetsku trgovinsku organizaciju“. Takođe, da bi to moglo da smeta i na putu ulaska Srbije u EU, jer bi pre toga trebalo da uđemo u STO.

REŽIM U SLUŽBI GMO
Podsetimo da u depeši koju je objavio Vikiliks, koju je u januaru 2010. napisao sekretar američke ambasade u Beogradu Troj Pederson, piše da su SAD odlučne u nameri da Srbija usvoji zakon o GMO i da će im u tome pomoći tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Međutim, oni su izrazili žaljenje jer do toga nije došlo.
„Mlađan Dinkić je obećao da će uložiti amandmane na restriktivni Zakon o GMO koji je usvojen u maju 2009. godine. Međutim, to se nije dogodilo. Čak je i ministar poljoprivrede Saša Dragin tražio od SAD-a pomoć u pripremi revizije zakonodavstva. Hteli smo da iskoristimo taj trenutak i zahtevamo fondove zahvaljujući kojima ćemo da formiramo novu svest javnog mnjenja i da dobijemo podršku promenama zakona“, piše u depeši Vašingtonu Pederson.
Inače, skoro već čitavu deceniju proizvodi se GM hrana. Samo u SAD GM hrana preuzima primat sa 75 odsto prerađene hrane, uključujući hranu kao što su ulja za kuvanje, konzervirana hrana, mlečni proizvodi i svi proizvodi koji u svom sastavu imaju soju ili kukuruz.
Do sada je utvrđeno da GM hrana može da ima direktno negativan efekat na ljudsko zdravlje, može da izazove toksičnu reakciju ili alergijsku reakciju. GM hrana sadrži komponente sa toksičnim svojstvima, ima negativne efekte vezane za nestabilnost gena unetog u biljku i lošiju hranjivu vrednost zbog genetske modifikacije.

[/restrictedarea]