Vojislav Koštunica: Izbori, politička neutralnost i budućnost Srbije

Objavljujemo delove iz knjige razgovora sa predsednikom Demokratske stranke Srbije „Zašto Srbija a ne Evropska unija“, koja uskoro izlazi iz štampe, i u kojima Vojislav Koštunica govori o predstojećim parlamentarnim izborima i odnosima sa Srpskom naprednom strankom i Demokratskom strankom

„Pečat“ je u prošlom broju ekskluzivno objavio delove iz knjige „Zašto Srbija a ne Evropska unija“ koja je nastala iz razgovora koji je Vojislav Koštunica vodio sa članovima Fonda „Slobodan Jovanović“. Predsednik DSS-a odgovarao je na pitanja koja se tiču odnosa Srbije i Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, Kosova i Metohije kao prelomne tačke srpske politike, uloge koje su u društvenom životu naše zemlje odigrali blagopočivši patrijarh Pavle i predsednik Rusije Vladimir Putin…
Za ovu priliku izdvojili smo segmente knjige u kojima Koštunica govori o predstojećim parlamentarnim izborima i odnosima sa Srpskom naprednom strankom i Demokratskom strankom.

Srbija se približava novim izborima. Šta ti izbori mogu da donesu Srbiji?
Izbori su uvek prilika da se izabere najbolji put i ujedno iskušenje da se pođe stranputicom. Kod nas vidimo da se pre nego što su i raspisani izbori preteruje i stvara atmosfera biti ili ne biti. Vlast govori, a možda stvarno tako i misli, da bi u Srbiji nastao potop ako oni izgube vlast. Ova pregrejanost jednim delom zamućuje vidik i trezvenost u sagledavanju argumenata i činjenica o tome koji je put u ovom trenutku za Srbiju najbolji. A trezven pristup nas upućuje da iza mandata sadašnje vlasti podvučemo crtu i vidimo šta su obećavali i šta su stvarno uradili. S druge strane, isti pristup nas obavezuje da vidimo šta opozicija nudi građanima, koji su to njeni programi i ideje.
Demokratska stranka Srbije će se držati ovog pristupa. Iznećemo činjenice o politici i greškama dosadašnje vlasti, i predložićemo građanima da podrže politiku koju zastupamo. I u ovom razgovoru sam izložio u jednoj možda i izoštrenijoj formi načela programa i politike DSS-a. Mislim da narod u Srbiji zna koja je naša politika i kako vidimo budućnost zemlje. U vreme izbora planiramo da obiđemo Srbiju i da razgovaramo sa građanima o politici za koju smatramo da je u najboljem interesu zemlje.
Nimalo ne sumnjam da će strane sile pokušati da ponovo uvuku svoje prste i usmere razvoj događaja na izborima i posle izbora tokom obrazovanja nove Vlade. Jasno je da postoje strani planovi da Srbija mora da uđe u NATO i da bude članica EU. Opet, mislim da naša javnost, pogotovo posle Vikiliksa, ima više nego dovoljno iskustva o tome da prepozna spoljno uplitanje u nešto što bi moralo biti pre svega naša stvar, a to su izbori.
Bilo kako bilo, Srbija će na izborima odabrati kojim putem treba da idemo dalje. Demokratska stranka Srbije će izneti svoje argumente građanima zašto je politička i vojna neutralnost najbolji put koji možemo da izaberemo. Građani će čuti i glas stranaka koje misle da je NATO najbolja opcija za Srbiju. Čuće i propagandu stranaka koje kažu EU nema alternativu, pa makar i Evropska unija nastavila da propada ili nestala. Biće i ponude da je najbolja politika i EU i Kosovo. Građani o svim ovim politikama treba dobro da razmisle, dobro da odmere i odluče šta nam je kao zemlji i narodu najbolje.
Sve ideje i politike su pred nama, nije istina da su sve iste, i nije istina da nema razlikovanja i da nema mogućnosti izbora. Ako Srbija posle bombardovanja treba da uđe u NATO, to je stvar izbora. Ako posle otvorenih ucena i pritisaka koje Brisel vrši treba da budemo članica EU, i to je stvar izbora. Isto tako, ako posle svega neko i danas zastupa politiku i EU i Kosovo, i to je stvar izbora. Mi smatramo da je došlo vreme za politiku neutralnosti, kako bi Srbija skrenula sa puta bez alternative i vratila se samoj sebi. Razume se da ćemo poštovati svaku odluku koju narod donese na izborima.

Jedna od glavnih tema uoči svakih izbora u Srbiji jeste ko će sa kim, odnosno ko sa kim neće? Pa da krenemo redom, kakvi su odnosi Demokratske stranke Srbije prema Srpskoj naprednoj stranki?

 

Samim tim što su Demokratska stranka Srbije i Srpska napredna stranka opozicione stranke, taj nas opozicioni status stavlja u jednu formalno zajedničku ravan spram stranaka koje su na vlasti. Ali postoji i druga dublja sadržinska strana koja se tiče političkih programa i ciljeva koje svaka stranka zastupa. Mi smo u ovom razgovoru pokrenuli sva važna politička pitanja sa kojima se Srbija u ovom trenutku suočava. Govorili smo o ekonomiji, Ustavu, Kosovu, političkoj i vojnoj neutralnosti, Evropskoj uniji, Vojvodini, Raškoj, Republici Srpskoj, govorili smo o nacionalnoj kulturi, jeziku, pismu, govorili smo o politici velikih sila prema Srbiji, SAD-u, Rusiji, o važnim javnim ličnostima, o medijima, i mladima u politici. Dakle, o svim važnim temama Demokratska stranka Srbije ima potpuno jasan stav i utemeljenu politiku.
Kakav onda odnos DSS može da ima u izbornoj kampanji prema SNS-u? Pa jasno je i prirodno da naš odnos isključivo zavisi od utvrđivanja i razjašnjavanja pred građanima u čemu se politike dve stranke slažu, a u čemu se razlikuju. Što se tiče DSS-a za nas je pre svega i iznad svega bitno da se razjasne politički stavovi oko najvažnijih pitanja, i to opredeljuje da li će dve stranke, ako građani budu glasali za njih, moći da sarađuju posle izbora.

Na koja pitanja konkretno mislite?
Već sam ih nabrojao. DSS odlučno zastupa stav da ne postoji nijedan valjan razlog da se menja Ustav Srbije. Mi smo danas zapravo ustavobraniteljska stranka. S druge strane, činjenica je da je SNS podneo zahtev za promenu Ustava. Verujem da postoji podudarnost naših stavova kada je reč o vojnoj neutralnosti Srbije. Već kada je reč o proglašavanju političke neutralnosti Srbije, tu opet postoji razlika jer je SNS za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Čini mi se da kada je reč o ekonomskoj i socijalnoj politici tu imamo mnogo toga zajedničkog, iako razlike oko pristupanja EU u značajnoj meri usmeravaju i razlike u ekonomskoj i socijalnoj politici. Možda najveće razlike postoje oko gledanja dve stranke na odnos EU prema Srbiji. DSS smatra da EU otvoreno, da ne kažem brutalno pokušava da otme Kosovo od Srbije, dok SNS ne vidi taj problem i smatra da je moguća politika i Kosovo i EU.
Poznato je da je DSS pokrenuo pred Ustavnim sudom predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta Vojvodine. Smatramo da je Statut, kao i Zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, neustavan. A SNS ističe stav da se zalaže da se sačuvaju ne stečena prava, već pozicije koje je Vojvodina stekla na protivustavan način. Stvari stoje drugačije i bolje kada je reč o stavovima dve stranke u pogledu Republike Srpske. Ali, opet nastaju razlike kada SNS prepoznaje partnere u liderima u Raškoj i Crnoj Gori koji su se istakli ne samo u retorici, već i politici koja oštro osporava vrednosti srpskog naroda i srpske države. I tokom ovog razgovora mnogo sam govorio o tome koliko nam znače Srpska pravoslavna crkva i naši pisci i pesnici koji su se našli na udaru vlasti u nezavisnoj državi Crnoj Gori.
Već iz ovog sumarnog pregleda vidi se da postoje značajne razlike, kao i podudaranja u politikama DSS-a i SNS-a. Želim da na ovim izborima DSS pred građanima u potpunosti rasvetli sva politička pitanja i da bude jasno da li i u kojoj meri postoji minimum zajedništva u politikama DSS-a i SNS-a, koji opredeljuje da li ove dve stranke mogu posle izbora da sarađuju.

Mislite li da ćete uspeti da u mirnom i odgovornom pristupu raspravite sva ova pitanja sa Srpskom naprednom strankom?
Razgovor koji upravo vodimo najbolje pokazuje da postoji važna potreba da građanima u potpunosti razjasnimo da li dve stranke imaju i da li mogu da dođu do jezgra zajedničke politike, koja omogućava saradnju posle izbora. Dakle, ovde se ne radi o bilo kojoj vrsti ličnih odnosa ili problema, niti se radi o kadrovskim pitanjima. Reč je o načelnim političkim pitanjima. Samim tim ne vidim nijedan razlog koji bi mogao da utiče da kroz razgovor ne utvrdimo i ne razjasnimo pitanja na koja u ovom trenutku različito gledamo. Doprinos tom razjašnjavanju predstavlja i ovaj razgovor. Suviše su veliki problemi, suviše veliki izazovi i veliki spoljni pritisci na Srbiju, da bi mogao da izostane ozbiljan razgovor o tome kako ove probleme treba rešiti.
Ništa, zaista ništa ne dobijamo ako najvažnija pitanja ostanu da lebde u vazduhu. I suviše su očigledni stavovi Brisela o Kosovu da bi mogli da pređemo preko toga i ne raspravimo kakav stav Srbija treba da zauzme prema EU. Evropska komisija je u svom izveštaju kojim preporučuje davanje kandidature Srbiji navela kao nužan uslov da bi Srbija trebalo da normalizuje odnose sa Kosovom u duhu dobrosusedske saradnje. Dve države mogu i treba da budu dobri susedi i da normalizuju svoje odnose, ali Kosovo nije država, nije naš sused, i zbog toga ne možemo ni da normalizujemo odnose. Mi smo otvoreni za razgovor sa SNS-om oko svih pitanja.

Pitanje je i da li SNS uopšte namerava i računa na moguću saradnju sa DSS-om?
Podrazumeva se da svaka stranka odlučuje da li hoće i da li ima interes da sarađuje sa drugim strankama. Ovde sam izneo gledište DSS-a i kako mi vidimo teme za razgovor sa SNS-om, ako i kod njih bude postojala potreba da razgovaraju sa nama. Moguće je, a i legitimno je da SNS ima svoje teme za razgovor. Ako dođe do razgovora i ovo što sam naveo kao naše teme i ono što SNS smatra da treba razmotriti, biće obuhvaćeno. U svakom slučaju DSS izlazi pred građane sa jasnom politikom i isto tako jasno saopštavamo na koji način i na kojim osnovama vidimo moguću saradnju sa drugim strankama.
Građani koji budu glasali za Demokratsku stranku Srbije mogu da budu potpuno sigurni da sa njihovim glasom DSS može biti deo samo vladajuće koalicije koja će se za bolju Srbiju boriti politikom u osnovi saglasnom sa načelima nacionalne politike koju sam izložio. Kada glasa za DSS građanin pouzdano zna za koju politiku i za kakvu moguću Vladu je dao svoj glas. I SNS treba da zna šta o svakom pitanju mi mislimo i DSS treba da zna koju politiku zastupa SNS.

A šta kažete o odnosima Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke?
Mislim da smo sada došli do onog trenutka kada se politika Demokratske stranke Srbije gotovo u potpunosti i u svim stvarima razlikuje od politike Demokratske stranke. Reč je, dakle, o dve potpuno suprotstavljene politike. DS ima ideološki  odnos prema EU i mislim da najdublje veruju u dogmu da EU nema alternativu. Iz tog verovanja u dogmu o EU, za politiku DS je prihvatljivo i poželjno sve što iz te dogme proizlazi. Ako Brisel kaže da Srbija treba da menja Ustav, onda će i DS biti za promenu Ustava. Ili, ako EU podržava i hvali Statut Vojvodine kojim se razgrađuje ustavni poredak Srbije, DS će sprovesti plan Brisela. Videli smo da ni teška svetska ekonomska kriza nije mogla da utiče na vlast da se zamisli, zastane i izbegne jednostranu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koja je ubrzala pustošenje srpske privrede. Da ne govorim o prihvatanju EULEKS-a, traženju mišljenja od Međunarodnog suda pravde o tome da li je Kosovo naše ili nije, pa sve do poslednjih protivustavnih uredbi u koje su pretočeni dogovori Stefanović-Tahiri.
Kada zastupate politiku da EU nema alternativu, onda bezalternativni put postaje svojevrsni politički ekstremizam. I zaista šta je politički ekstremizam ako ne proglašavanje da politika koju vodite nema alternativu. A šta ako se to što nema alternativu raspadne ili preuredi? Komunizam nije imao alternativu, ali je jedini problem što je nestao. Srbija treba sa naročitom pažnjom da prati ideje koje se javljaju unutar same Evropske unije o njenom preuređenju. Valjda neće nekom pasti na pamet da svako, pa i neko trećerazredno, po Srbiju nepovoljno mesto u EU, proglasi za sveti, neprikosnoveni cilj i politiku bez alternative.

Drugim rečima, ne vidite da bi DSS posle izbora mogao da prihvati saradnju sa DS-om?
Mi smo jednom bili u zajedničkoj Vladi i ta Vlada nije potrajala jer su se ispostavile suštinske razlike između nas. Novi problemi koji su iskrsavali pred Srbijom te razlike su učinile većim i nepremostivim. Te razlike ne povlače nikakav lični ili emotivan odnos, već se radi o načelno suprotstavljenim politikama. Pri ovakvim razlikama nije moguće govoriti, niti razmišljati o saradnji. DSS se učvršćuje u politici neutralnosti, a DS u politici pristupanja EU po svaku cenu. To su dva puta i dva različita shvatanja budućnosti Srbije. Ostaje da se vidi da li će eventualno radikalni rezovi i promene u Evropskoj uniji uticati na DS da promeni svoju politiku ili je njihovo opredeljenje trajno ma šta se dešavalo sa EU.

A da DSS promeni svoju politiku i da prednost ulasku Srbije u Evropsku uniju?
Ne. DSS je uvek i u svakoj prilici polazila od interesa Srbije, a interesi Evropske unije i Srbije oko mnogih pitanja su direktno suprotstavljeni. Pri tome politička i ekonomska kriza unutar EU, koja podriva same temelje Unije, biće dugotrajna i neizvesna. Evropska unija onakva kakva je do juče postojala gotovo izvesno više neće postojati. I kada vidite kako se taj veliki brod nasred mora zaljuljao, prirodni instinkt vas upozorava da dignete ruke od ukrcavanja baš na njega.
Više puta sam pominjao kako se Norveška uspešno razvija iako nije u Evropskoj uniji. Na to je dolazio prigovor kako je Norveška za razliku od Srbije bogata. Kada čovek o tome bolje razmisli, onda vidi da Norveška nije spremna da svoje bogatstvo makar i malo umanji i bude članica EU. A Srbija bi, iako mnogo siromašnija, trebalo da uđe u EU pod rizikom da se to siromaštvo još više uveća. Kod nas nikada nije napravljena ozbiljna ekonomska analiza koliko su Srbiju do sada koštale evrointegracije, koliko nas košta primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i koliko će nas koštati nastavak tih integracija. Možda bi nam analiza pomogla da vidimo da je naš interes veći od interesa Norveške da ostanemo politički neutralna zemlja.

Da li se i na ovim izborima može ponoviti, kao i na prošlim, da se iza leđa građana napravi neprincipijelna vladajuća koalicija za koju niko od građana nije glasao?
Kada su na prethodnim izborima građani bili obmanuti, to je sve bilo objašnjeno i pozlaćeno potvrdom iz Brisela i Vašingtona da je Vlada proevropska i da je na proevropskom kursu. I takvoj vlasti je sa stanovišta zapadnih interesa sve dopušteno, a šta se uopšte tiče EU i SAD što su građani u Srbiji obmanuti. Time je napravljena grdna šteta samoj Srbiji. A ako bi se nešto slično ponovilo i posle izbora to bi onda u potpunosti podrilo poverenje u demokratiju i obesmislilo bi samu slobodu građana da biraju svoju vlast. Čemu onda uopšte izbori? U tom slučaju umesto izbora bi bilo jednostavnije da poverimo Briselu i Vašingtonu da izaberu srpsku Vladu.
Kada sam govorio da su važni razgovori između stranaka, mislio sam i na važnost pojašnjavanja pred građanima na kojim osnovama i na kojim politikama je moguće praviti posleizborne saveze. Kada jedna stranka javno saopštava da neće posle izbora praviti Vladu sa nekom drugom strankom, to može da predstavlja važan razlog zašto građani baš toj stranki daju svoj glas. Poigravati se sa narodnom voljom i posle izbora pronalaziti razloge i pozivati se na više ciljeve zašto se ipak mora praviti koalicija sa strankom koja je tokom izborne kampanje bila neprihvatljiva, nije obična prevara, nego prevara vlastitog naroda koji vam je poverio glas i to po stranom nalogu. Jedino moralno i politički prihvatljivo rešenje da stranke uđu u Vladu, iako takav savez nisu najavile svojim biračama, jeste situacija kada okolnosti nalažu da se obrazuje koncentraciona vlada, odnosno vlada nacionalnog jedinstva.