Sergej Minajev: Globalno odsustvo duha

Piše Nataša Anđelković

U svom romanu Minajev nam otkriva duhless-vreme i duhless-ljude kao deo stvarnosti koja se pored toga što je lišena duha, smisla i sadržaja, odriče sopstvenog identiteta i tradicije

Uvidom u savremenu rusku književnu scenu nameće se utisak da su tamošnji stvaraoci u velikoj meri usmereni na kritičko sagledavanje svoje stvarnosti, svoje nacionalne prošlosti, ali i opšteg svetskog nereda, hipokrizije i imperijalizma. Među odličnim piscima čija dela godinama čitamo, poput Viktora Peljevina, Viktora Jerofejava, Vladimira Sorokina i drugih, nedavno je u izdanju „Platoa“ i prevodu Natalije Nenezić našim čitaocima predstavljen kao pravo otkriće interesantan pisac Sergej Minajev, romanom čiji i sam naslov „Duhless“ otkriva o kakvoj prozi i o kakvom književnom svetu je reč.

KVAZI EVROPLJANI
Ovaj pisac, rođen sredinom sedamdesetih godina u svojima delima progovara u ime svoje generacije. Ta generacija trebalo bi da bude u punoj snazi, da predstavlja pogon društva, da trasira put onima koji iza njih dolaze. Međutim, jedina reč koju Sergej Minajev pronalazi da svoju generaciju opiše jeste duhless. Odsustvo duha ili bezduhovnost jeste karakteristika savremenog sveta i savremenih tridesetogodišnjaka, ali tek kada se napravi čudan spoj engleske i domaće, ruske reči moguće je u potpunosti i tačno oslikati tu generaciju, taj svet i to vreme. U svom romanu Minajev nam otkriva duhless-vreme i duhless-ljude kao deo stvarnosti koja se pored toga što je lišena duha, smisla i sadržaja, odriče sopstvenog identiteta i tradicije, pokondireno i udvorički se povodeći poželjnim, globalističko-zapadnjačkim modelima života i uvodeći jezičke tuđice u strukturu i rečnik sopstvenog jezika kako bi nekako te „druge“, a ponajviše sebe, uverili da su njihov sastavni deo.
Glavni junak koji pripoveda odlomak iz svog menadžerskog života, tipični je predstavnik tog društvenog sloja i duhless generacije, ali istovremeno on je i neko ko razume stvari, ko se kritički odnosi i prema predstavnicima svog sveta i prema pripadnicima drugih društvenih slojeva. On je mlad čovek koji je stekao solidno obrazovanje na stranim univerzitetima, upoznao evropski stil života i  naučio korisne i napredne elemente poslovanja, što mu omogućava ne samo da u svojoj zemlji zauzme vodeću menadžersku poziciju u jednom od mnogobrojnih predstavništava stranih kompanija u Moskvi, već i da sagleda loše poslovne navike i mešetarenja generacije koja mu prethodi, a koja je stasala na iskvarenom socijalističkom rezonu – ućariti, prevariti na sitno, podmititi i ugrabiti sitnu korist. Ono što predstavlja problem jeste nemogućnost da se tim reliktima loše prošlosti stane na put, jer je sadašnjost u moralnom pogledu neuporedivo lošija. Glavni junak i njegova generacija doneli su sa Zapada zajedno sa znanjem i novcem i poroke, razvrat i bezduhovnost. Ruska prestonica postala je stecište kriminala, parada glamura, luksuznih klubova u kojima mladi biznismeni i menadžeri, poput glavnog junaka, provode vreme ušmrkujući kokain iz dosade i prestiža, ispijajući viski i bludničeći sa sponzorušama. To je jedini sadržaj junakovog života van kancelarije. Ovakva slika je u pripovedačkom postupku ovog pisca vrlo plastična i živopisna, ali gorka i prepoznatljiva, možda upravo za naše podneblje u kojem je ovakav model već odavno postao kulturološki trend i zvanični tok ili, upotrebimo novu srpsku duhless-reč, „mejnstrim“.

OBEZDUHOVLJENI ZAPAD
Ličnost glavnog junaka je interesantna jer se u njoj odigrava moralni sukob. On vodi besmisleni život, jednolične kancelarijske dane i poročne vikende kada neumerenima konzumiranjem droge i alkohola parališe svoje telo jednako kao i duh, ali sve vreme razume negativnost takvog života, prezire ga i kritikuje, ali ne uspeva da mu se otrgne.
Epizoda poslovnog putovanja u Petrograd predstavlja mogućnost otklona od tog života i kontrapunkt bogatoj, glamuroznoj Moskvi. U savremenoj Rusiji, Petrograd je poslednja spona sa slavom starog vremena, velikom kulturom i duhovnosti. Ta spona je, međutim, samo deklarativna, sagledana kroz naučene podatke o ulicama i zgradama u kojima su živeli i bili rođeni velikani ruske i svetske istorije. Realnost je špekulisanje i trgovina istim tim podacima, siromaštvo, učmalost i ponovo bezduhovnost. Današnji Petrograd je prema rečima glavnog junaka, samo siromašna palanka, koja kaska za bogatom Moskvom i zavidi joj. Slika koja potvrđuje da je i Petrograd ostao bez duha, da je ogoljen i srozan, jeste to što je za svoje savremenike on postao Piter. Naoko simpatičan nadimak nekadašnje carske prestonice samo je pokazatelj kapitulacije slovenske duhovnosti pred angloameričkim imperijalizmom. Petrogradski san, halucinacija glavnog junaka o predsedniku Putinu kao anđelu čuvaru ruskog naroda, posle čitave noći jalovih rezonerskih razgovora u dimu marihuane o političkoj i moralnoj budućnosti, vrhunska je ironijska scena u kojoj se raspršuju svi savremeni nacionalni mitovi i ukazuje na njihovu laž, parodičnost i grotesknost.
Iako sve vreme zadržava nadmen i kritički stav prema ljudima iz drugačijeg miljea od svog – bili oni sitni provincijski špekulanti ili neiskreni prestonički novorevolucionari ilegalci koji jedino čeznu za imperijalnim kapitalom koji bi u svojim proglasima hteli da svrgnu, junak se na kraju suočava sa porazom svog sveta i svojim ličnim porazom. To što je ispao naivna žrtva jedne poslovne prevare u koju je uložio sopstveni novac, zapravo je neka vrsta otrežnjenja, mogućnost da sagleda sopstvene moralne i duhovne gubitke, sopstvenu nesposobnost za prijateljstvo, za ljubav, muško-ženski dodir, za istinsku radost.
Roman Sergeja Minajeva se pojavio u pravom trenutku za naše čitaoce jednako kao za ruske. Ovaj roman prvenac izazvao je velike reakcije u Rusiji, postao je najčitanija knjiga 2006. godine, a zbog svoje teme preveden je na mnoge jezike. Minajev je potom napisao još nekoliko romana, a angažman ostvaruje i u nekoliko televizijskih i internet emisija. Naša publika koja ima dobar sluh za rusku književnost, kako klasičnu, tako i savremenu, postmodernističku, peljevinovsku, pronaći će u ovom piscu velikog kritičara savremenog obezduhovljenog zapadnog sveta čijeg imperijalizma smo i mi žrtve. Deo publike koji je možda imao primedbe da ponekad ne može najbolje da razume Peljevinove igre, alegorije i intelektualizam, moći će sada kod Minajeva da sagleda vrlo jasno i nedvosmisleno istu tu Rusiju čija smo mi slika i prilika ili druga strana iskrivljenog ogledala. zaйm s prosročkami na kartubesprocentnый pervый zaйmzaйm onlaйn novыe mfo