Bogoljub Janićević: Opstali smo na Kosmetu i posle genocida!

Razgovarao Uglješa Mrdić

Postupanje vojne mašinerije koja podržava i pomaže etničko čišćenje najsrpskijeg dela teritorije Srbije nije samo terorizam nego i – genocid, kaže u razgovoru za „Pečat“ nekadašnji načelnik Sekretarijata unutrašnjih poslova Uroševac i svedok događaja na Kosmetu Bogoljub Janićević

„Ne bih baš rekao da se svedočenje o događajima u Račku krije od javnosti jer sam bio svedok odbrane pokojnog predsednika Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom i tamo je na neki način prevara oko Račka razobličena. U knjizi se iznose činjenice, fakti, koje naša i svetska javnost nije znala, niti je mogla da zna, i kojima se u potpunosti  razotkriva prevara belosvetskih hohštaplera na čelu sa tadašnjim liderima SAD-a, Velike Britanije i Nemačke, i njihovim eksponentima u takozvanoj „Verifikacionoj misiji“ na KiM, koju su oni sastavili i za šefa izabrali Vilijema Vokera, agenta CIA-a, američkog stručnjaka za izazivanje državnih udara, ratova, tako da nije uopšte slučajno što je poslat u Srbiju, odnosno na Kosovo i Metohiju, i potvrđuje istina koju smo mi od samog početka medijske hajke na SRJ iznosili u vezi sa ukupnim događajima u selu Račak, šta se tamo dogodilo i zašto je ona preduzeta.
Međutim, prava istina nije odgovarala rušiteljima naše zemlje i ubicama našeg naroda“, kaže u intervju za „Pečat“ Bogoljub Janićević, autor knjige „Račak – potpuna istina“ i nekadašnji načelnik SUP Uroševac.
Prema njegovim rečima, rušiteljima naše zemlje i ubicama našeg naroda je bio potreban povod za bombardovanje tadašnje Jugoslavije, odnosno Srbije.
„Oni su slušali samo sebe, upleli su u „svoju istinu“ sve svoje snage, od medija do političara, a na to što smo mi iznosili kao činjenicu u vezi sa prevarom u selu Račak, oni se nisu ni osvrtali. Aktuelnoj vlasti u Srbiji nije stalo do potpune istine i nju istina ne interesuje. Iako se pominjala ova prevara, ali kao posebna tema, od vremena kada se prevara dogodila nije obrađivana“, smatra naš sagovornik.

Recite nam nešto više o Vašoj knjizi? Koji su bili razlozi da je napišete?
Mogu da Vam kažem da je knjiga rađena na osnovu dokumenata koji potkrepljuju iznetu istinu, a koautor knjige gospodin Zejnel Zejneli, poznati novinar i publicista, i ja, na knjizi smo radili nešto više od dve godine. Iako je rukopis bio gotov pre dve godine i poslat na adrese više izdavača, pa i onih koji štampaju velike tiraže, za štampanje se odlučila izdavačka kuća „Filip Višnjić“ iz Beograda i to u prvoj polovini ove godine. Zbog nedostatka sredstava  štampan je tiraž od 1.000 primeraka, uprkos tome što bi potpunu istinu trebalo da zna svako u našoj zemlji, jer su nas naši sadašnji  „prijatelji“ na osnovu prevare osmišljene u njihovim manitim glavama o „masakru“ u Račku, bombardovali i ubijali 78 dana, a ubijaju nas i danas polako i sa predumišljajem, planski; ubijaće nas i našu decu osiromašeni uranijum koji su „posejali“, i to ne samo Srbe već i druge građane, ali posebno Albance na KiM, gde je bačena ogromna količina uranijumskih bombi, a uz to, odmah posle rata, sav otrov i otpad, nama „prijateljske“ zemlje, zakopale su u poljima i planinama širom Kosmeta, o čemu se malo zna.  Knjiga je napisana da istina o Račku konačno ugleda svetlost dana i svedoči o sramnoj prevari  i lažima svetskih moćnika, da i državi i svima nama pomogne, da konačno shvatimo sve njihove prevare koje traju i danas. Koliko će knjiga tome da doprinese, pokazaće vreme. Ono što bi mi kao autori ove jedinstvene knjige hteli je da ona na neki način probudi savest, pre svega kod naših vlasti, jer bi trebalo da shvate da ne treba da veruju Zapadu. Njihov je posao da posle Račka, i svih ovih godina, Albancima osiguraju državu, koju su stvorili na prevarama, bombardovanju i ubijanju, i da naravno ona bude nauk i za ono što se danas događa u Srbiji.

Možete li da nas podsetite na istoriju albanskog ekstremizma i terorizma na Kosmetu?
Nacionalni cilj Albanaca – „velika Albanija“ je definisan prvom Prizrenskom ligom 1876. godine, uz pomoć tadašnje Turske imperije, i od tada praktično oni ne prestaju da rade na ostvarenju tog cilja. Pritisci na Srbe i druge nealbance, ubistva, etnička čišćenja, proterivanja i iseljavanja i razni drugi zločini, pa čak i asimilacija delova drugih naroda u čemu im je pomagala komunistička vlast, na primer kroz promenu prezimena, nikada nisu prestajali i traju i do danas, i kako sada stvari stoje, neće još dugo prestati. Terorizam je blaga reč, u pitanju je pravi genocid. Jer kako ćete vi da nazovete postupanje vojne mašinerije koja podržava i pomaže etničko čišćenje najsrpskijeg dela teritorije Srbije do pravim imenom – genocid. Zanimljivo je da su svi okupatori došli posle toliko decenija na ista mesta i sa istim zadatkom. Nemački i italijanski fašisti su omogućili Albancima stvaranje „velike Albanije“, i oni su sada sa svojom vojskom gde su bili i pre šest decenija. Turci, koji su promovisali Prizrensku ligu i „veliku Albaniju“ još u Otomanskom carstvu, sada ponovo na Balkanu kroje sudbinu srpskog naroda, a ova vlast im je velikodušno dopustila da se, na primer, bave Sandžakom, iako je to naše unutrašnje pitanje. Hoću da kažem da odlično sarađujemo sa zemljama koje su učestvovale decenijama u rastakanju srpske državnosti, a danas to čine sasvim legalno i prijateljski. Naravno da to nije dobro, da se čini šteta, a još je gore kada su u pozadini loše namere naših „prijatelja“ prema državi, čije su vlasti odredile prioritet da „Evropa nema alternativu“. Ima, i te kakvu. Knjiga o Račku može i treba da služi kao udžbenik. Mislim da se to neće dogoditi, a navešću samo jedan razlog kao ilustraciju za nezainteresovanost države da uči lekcije. Kada smo se obratili jednom ministarstvu da finansijski pomogne izdavanje knjige, odgovoreno nam je da to ministarstvo nije predvidelo novac za takve namene. To je primer, a i putokaz kojim pravcem ide vlast.

Ko je organizovao prve demonstracije Albanaca 1981. godine? Koja je bila pozadina?

[restrictedarea]

Sve demonstracije, pa i 1981. organizovale su ekstremne separatističke organizacije Albanaca potpomognute spolja od strane sadašnjih naših „prijatelja“  i njihovih obaveštajnih službi, koje su pomagale na razne načine ekstremne separatističke i terorističke organizacije, pod jedinstvenim nazivom „Marksisti lenjinisti“ ili „Crvene brigade“. Današnji naši „prijatelji“ pomagali su materijalno i savetima, pomagali su albanski separatizam podržavajući njihove zahteve, švrljali po Kosmetu, izmislili famoznu parolu o navodnom ugrožavanju ljudskih prava i sloboda, iako su Albanci imali veća prava i od Srba i od svih drugih nealbanaca. Činjenica je da se vlasti nisu dovoljno borile protiv toga i da se mislilo da će ako ulažu novac i ekonomski razlivaju Kosovo, da će Albanci shvatiti da separatisti u njihovim redovima nisu u pravu. To se nije dogodilo. Oni su se razvijali više nego mnogi krajevi u Srbiji u celini. Danas se ponavlja ista mantra, kada se pobune Albanci na jugu, odmah im neko obeća fakultet, diplome, posao; grade se fabrike, putevi.

Možete li nešto više da nam kažete o idejno-političkoj diferencijaciji koja je zavladala na KiM osamdesetih godina?
Šta mogu da vam kažem više od onoga što je izneto u knjizi, to je bila obična farsa od strane političkog rukovodstva na svim nivoima i bacanje prašine u uči napaćenom srpskom narodu i nealbancima na KiM. Albanci su tačno odredili ko će „stradati“ u idejno-političkoj diferencijaciji, nju su sprovodili neki od današnjih eksponenata i zagovornika da Kosmet bude država, na primer bivši omladinski jugoslovenski i komunistički lider Azem Vlasi ili Remzi Koljgeci, zalagao se za promene Ustava 1989. Kaćuša Jašari i mnogi drugi, a neke je lidere separatizma radi smirivanja situacije država nagrađivala visokim položajima u bankarstvu i to posle devedesetih godina, a naročito posle 1996. godine. Albanci su se kleli u Tita i partiju kada su ih isključivali iz SK, a najveći krivci su dobijali penzije i iz SK isključeni, kao na primer Bakali, zbog krivolova, a ne separatizma i saradnje sa separatističkim organizacijama u inostranstvu. Fadilj Hodža je umro sa penzijom Srbije kao državljanin Albanije, isto kao i Džavid Nimani…

Kakvi su Vaši utisci povodom posete Slobodana Miloševića Kosovu Polju 1987. a onda i čuvenog govora na Gazimestanu za Vidovdan 1989. povodom 600 godina od Kosovskog boja?
Slobodan Milošević je u Kosovu Polju 1987. bio zatečen, jer je čuo pravu istinu koja se dijametralno razlikovala od istine koju mu je prezentiralo pokrajinsko rukovodstvo, a on i njegovi najbliži saradnici prihvatali kao istinu. Oni pojma nisu imali šta se događa na Kosmetu, više su slušali Kardelja i Dolanca, Pozderca, Vrhovca i druge, koji su jasno podržavali albanski separatizam. Milošević je u Kosovu Polju saznao ono što nikada ne bi znao da nije došao, ono što nikada nije mogao da vidi u zvaničnim izveštajima. Saznao je bolnu istinu o tome da stradanje Srba i nealbanaca na KiM nije praktično nikada ni prestajalo, već je teklo u kontinuitetu pod okriljem tadašnje komunističke vlasti. Bio je to državni terorizam kojem srpske vlasti nisu htele da stanu na put. Ono što je izgovorio bio je njegov uspon. Srpski narod se posle toliko decenija osetio sigurnim. Govorom na Gazimestanu Milošević je jasno stavio do znanja  svima da je KiM neotuđivi deo Srbije i da na njemu mogu ravnopravno da žive svi koji žele. Njegov govor je Srbima i nealbancima na KiM  dao nadu da će se stanje poboljšati, da će prestati razni vidovi pritisaka na Srbe i da će se i ovde, kao i u drugim delovima Republike, normalno živeti. Jedna njegova rečenica, da je parafraziram „da će ako treba i da se ratuje“, iskorišćena je od zapadnih i njihovih srpskih saveznika, a nije učinjeno ništa da se objasni, da ona nije značila objavu rata. Danas, da se nešto tako kaže je nezamislivo, jer gubimo odmah „put u Evropu“, stalno se govori da nećemo da ratujemo, a kada neko  tako nešto i nagovesti da bi se odbranio jadni narod koji je na barikadama i štiti Srbiju, onda je to jeres, uvreda… Nekada država mora da „pokaže zube“, iako Zapad zna da mi nismo spremni ni za kakav rat. Rata nije bilo ni 1999. godine. „Naši današnji prijatelji“ su nas ubijali uranijumskim bombama, mi smo se kao narod krili u podrumima, spašavali živu glavu od njihovih kasetnih bombi, a  prava borba se vodila protiv albanskog separatizma. To nije bio rat, već normalna reakcija države.

Ko je davao podršku Albancima da stvaraju svoju državu na tlu Srbije?
Politička rukovodstva drugih republika bivše SFRJ, pogotovo  rukovodstva Slovenije i Hrvatske, a do dolaska Miloševića i političari iz Srbije, stanje na KiM nije mnogo brinulo, i oni su na neki način bili saučesnici u zločinu protiv sopstvene države, a najgore je bilo što su verovali političkom rukovodstvu iz Prištine, u kojem su sedeli i Srbi lojalni albanskom delu rukovodstva.

Koji je bio razlog demonstracija u Podujevu 1989. godine?
Kao i u svim mestima na KiM i u Podujevu su demonstracije imale isti cilj – destabilizaciju političko-bezbednosnog stanja u pokrajini i zahtev da KiM dobije status republike, jer su kasniji događaji, prilikom raspada SFRJ, pokazali zbog čega im je to bilo potrebno. Najgore je bilo što i tada država nije „pokazala zube“ da bi separatizam sprečila u korenu… Ponovo se mislilo da će upumpavanje miliona dolara da odvrati mlade od separatizma, i opet je to bilo pogrešno, a i danas ta lekcija nije naučena.

U kojoj meri je uticao raskol u SFRJ na dešavanja na Kosmetu?
Raspad SFRJ i raskol u političkom rukovodstvu federacije planerima separatizma na KiM su pojačavali šanse u ostvarivanju separatističkog cilja – odvajanje KiM od Srbije, što su separatistički opredeljene republike u svim mogućim segmentima podržavale. Vi se sećate skupa u Cankarjevom domu, kada je slovenačko rukovodstvo otvoreno podržalo stvaranje „republike Kosovo“, zatim knjige Branka Horvata o tome zašto Kosovo treba da bude država, a srpsko rukovodstvo je prelazilo preko toga, dozvoljavalo da se problemi gomilaju… Možda je velika greška bila što Srbija nije prva rekla „od danas smo mi nezavisna država“. Srbi iz drugih republika bi došli sami u Srbiju i ne bi možda bilo rata. Srbija danas jedina nije kompletna država, ne zna granice, teritoriju nije zaokružila, postoje opasnosti da će gubiti još teritorije „mirnim putem“. Srbi iz drugih republika su pobegli pred zločinima u Srbiju, a da je bilo kao što sam rekao, spasli bi se mnogi stradali. I deca su znala da će posle Tita umreti i Jugoslavija, jer je Zapad to odavno planirao, ali nije planirao tako krvave sukobe u koje se upleo i stao na stranu separatističkih republika po izbijanju ratova, a Srbima jedino nije dozvolio da imaju svoje države, kao i Hrvatima, Slovencima, Bošnjacima. Svrstao se na stranu separatista,  učestvovao u zločinima protiv Srbije, i do danas nije prestao da to radi, i naravno jednog dana za to moraju mnogi da odgovaraju.

Zašto se u javnosti ćuti o zločinima tzv. „OVK“ u poslednjih petnaestak godina?  
Na ovo pitanje ne mogu da vam odgovorim. Naši organi gonjenja, kao i organi gonjenja međunarodne zajednice, imaju validne dokaze o svim zločinima koji su se dogodili u zadnjih 15 godina na KiM, pa i o zločinima koje je OVK počinila, čak mogu slobodno da kažem da imaju identifikovane pojedince za svaki konkretan zločin. Ali ovde nisu odgovorni samo puki izvršioci, već i oni koji su svedoci zločina i oni koji su do sada ćutali, a znali su sve o zločinima i izvršiocima. Uostalom i u našoj knjizi „Račak – potpuna istina“ pominjemo na stotine imena, isto toliko zločina i prema kome su činjeni. Sve to zna i Haški tribunal, ali namerno prećutkuje istinu, a naša država i ne pokušava da sve dobro razjasni, o tome govori izdavanje ovakvih knjiga iz kojih mnogi mogu mnogo toga da nauče. Ali, njih interesuje istina samo jedne strane. Kušner se ludački smejao na pomen zločina u Žutoj kući, a isti je, na primer po dolasku na KiM, kao prvi predstavnik UN, doneo prvu uredbu odobrenu od UN, o „zabrani ubijanja pasa lutalica“, a tada su Srbe i nealbance Albanci i OVK ubijali gde god su stigli, na ulici, u kući, stanu, na radnom mestu, pijaci, u prodavnici na putu.

Koja je uloga stranih službi u stvaranju, jačanju i delovanju OVK?
Strane obaveštajne službe, u prvom redu SAD-a, Velike Britanije i Nemačke su napravile OVK, kao što su stvarale i pomagale Al kaidu i Bin Ladena, finansijski pomagale preko računa u švajcarskim, engleskim i američkim bankama, kadrovski osposobile, naoružavale i opremale i držale pod potpunom kontrolom sve vreme njenog delovanja, a i kasnije, posle tzv. „raspuštanja OVK“.OVK je kao i „republika Kosovo“ njihovo dete, koje će se kad tad okrenuti protiv njih, a tek onda će ih proglasiti za teroriste, kao nekada Al kaidu u Avganistanu protiv Rusa.

Ko je prvi organizovao napade na srpske pripadnike vojske i policije iz poznatog separatističkog i terorističkog jezgra Drenice?
Teroristička  grupa Adema Jašarija kojoj je pripadao i današnji premijer „nezavisne države Kosovo“ Hašim Tači.

Koja je uloga Vilijema Vokera i njegove komisije u stvaranju lažne slike o dešavanjima na Kosmetu i uopšte u antisrpskom delovanju?
Vilijem Voker je bio na čelu verifikacione misije na KiM koja je od samog početka  izašla iz okvira ugovorenog mandata, tako da se bavila svim drugim samo ne verifikacijom stanja. Oni su svojim delovanjem oživeli, do njihovog dolaska, poraženu i praktično mrtvu OVK. Njihovi izveštaji su uvek bili upereni ka kvalifikaciji svih mera koje su bezbednosne snage preduzimale protiv terorista, kao nedozvoljena i prekomerna upotreba sile. Njegova konkretna uloga je bila da uradi to što je u Račku uradio, da obezbedi svojim mentorima pokriće za vazdušne udare protiv SRJ i pomogne OVK da kao pešadija alijanse zauzme prostor KiM.

Da li je tačno da je NATO Albancima davao najmodernije naoružanje?
Bilo je i takvih informacija koje su u to vreme potvrđene. I nije reč samo o modernom oružju, već o telekomunikacionim uređajima, satelitskim telefonima, uniformama koje su bile iz NATO magacina, opremljene su moderne bolnice, a pre početka rata, odnosno bombardovanja OVK je opremljena i „lokatorima“ koji su omogućili NATO zločincima da lakše ciljaju unapred utvrđene mete.

Kako reagujete na višegodišnju kampanju koja se vodi protiv vojnih i policijskih oficira iz vremena odbrane naše zemlje od NATO agresora i albanskih terorista?
Vojni i policijski oficiri SRJ za one koji su nas bombardovali i NATO u celini bili bi dobri da nisu uopšte ni pokušali da organizuju otpor agresoru, a sama činjenica da su organizovali odbranu svoje zemlje i svog naroda pravi ih krivcima. Krivi su, jer po mišljenju tadašnje, a ništa bolja nije ni sadašnja, političke elite naših „prijatelja“, nisu smeli da se brane jer su nas oni bombardovali i ubijali za naše dobro, a to je doprinelo i doprinosi našoj propasti, koja je unapred zacrtana ukoliko vlasti ne otvore četvoro oči, što nije kasno, i odreknu se parole da „Evropa nema alternativu“. Ona, kakva je sada, nikome ne treba, pa ni njima samima.

Možete li slučaj Račak da uporedite sa drugim slučajevima, kao što su Markale 1 i 2, Vase Miskina u Sarajevu, gde je bio cilj svih tih „akcija“, da se Srbi proglase krivim za nešto što nisu ni uradili ili za nešto što se nije ni desilo?
Naravno i Račak je urađen po istom scenariju i poslužio je za nastavak satanizacije srpskog naroda  u medijima NATO zemalja. Uostalom, Zapad kada nešto odluči, ne menja taktiku. Sve je isto, samo su države druge, i uvek im uspeva kod malih i slabih država, a postaje gore, kao u Srbiji, ako se ne pokaže bar malo neslaganja i ukoliko se ne vidi otpor, a uz to ne brani istina i ćuti, radi nekih navodno viših ciljeva, koji kada se jedna država rasturi nikuda ne vode, već donose siromaštvo, propast i one postaju zavisne od tuđe volje.

Koji su po Vama najveći zločinci, kako u redovima čelnika NATO-a, Međunarodne zajednice, tako i među Albancima?
Bil Klinton, Toni Bler, Havijer Solana, general Vesli Klark, i mnogi drugi politički predstavnici NATO zemalja, komandanti i oficiri KFOR-a, koji su posmatrali progon i ubijanje nedužnog srpskog i nealbanskog stanovništva, kao i albanskog koje nije bilo za rat i međusobno ubijanje, predstavnici UNMIK-a na čelu sa Kušnerom i čelnici privremenih institucija na čelu sa Tačijem i Haradinajem, kao i komandanti Zona OVK, i naravno pojedinci koji su zločine vršili u ime naroda, a za svoj račun. Neko će morati da odgovara za nekoliko hiljada zverski ubijenih Srba i drugih nealbanaca, za preko 40.000 porušenih, popaljenih i uzurpiranih kuća i stanova, crkava, za otimanje i prisvajanje imovine i Žutu kuću. U knjizi koja je upravo objavljena mnogi se pominju.

Kako gledate na aktuelnu situaciju oko sudbine Kosmeta?
Kosmet je sastavni deo teritorije Republike Srbije. To što je sada pod okupacionom čizmom NATO alijanse je problem koji će morati da se globalno reši. Prirodna bogatstva Kosmeta su ogromna i zbog toga je NATO tu. Nisu oni došli zbog Šiptara i što im je stalo da zaštite Albance koje su Srbi navodno ugrožavali. Činjenica je da sada Albanci mnogo više kukaju nego pre 12 godina. Svaka okupacija ne traje večno i ova najsramnija u poslednjih 100 godina neće dugo trajati. Nekakav dogovor mora da se postigne, ali mora biti jedinstva u Srbiji, da svi stanu u odbranu Kosmeta, a ne da kao Vuk i Jovanović poklanjaju tuđu teritoriju, da mnogi ljude nazivaju kriminalcima, a bore se za goli život, da govore kako imaju „balvane u mozgu“. Tamo su ljudi koji žele da ostanu i žive u svojim kućama, tamo su njihove reke, njive, grobovi. Oni nemaju kud, pa u sklopu toga i vidim peticiju za dobijanje ruskog državljanstva. Oni u Rusima vide jedine i iskrene prijatelje, i zato se njima obraćaju, svidelo se to nekome ili ne, jer ne vide da je vlast odlučno stala u  odbranu teritorije i njihovog života. Mi sa strane možemo da posmatramo, negodujemo na ono što Borko Stefanović radi u ime države, da tugujemo evo već više od jedne decenije i priželjkujemo da se jednog dana vratimo. Kosmet je naš dom, naša tuga, i ma šta se dogodilo nikada se toga nećemo odreći.

Da li se nadate da će biti ispoštovana Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN?
Nažalost, Rezolucija 1244 ispoštovana je u potpunosti samo sa naše strane. Aktuelna vlast umesto što savija kičmu i kad treba i kad ne treba, trebalo bi da insistira na puno poštovanje Rezolucije i da je to urađeno  ne bi se događalo ovo što se sada događa na KiM. Svet ovu Rezoluciju povremeno pominje kao važan dokument, ali vlasti Srbije to treba da čine i da je ne ispuštaju iz vida u svakoj prilici, jer ona je dokument za povratak Srbije, ma kako je neki političari tumačili. Uostalom, vlasti treba da se drže važećeg Ustava i da po tome rade. Ovako kako se sada radi, ne daje nikakve garancije, jer Evropa to nije i to se vidi golim okom. Insistiranje na Rezoluciji 1244 znači sigurnost Srbije, Srbija ima sigurne prijatelje u UN i Savetu bezbednosti, Rusiji i Kini, prema kojima se, nažalost, ponaša kao da su ove dve velike sile „krivci“ što kosmetsko pitanje nije rešeno pod hitno, sa silama koje su nas bombardovale, ubijale i okupirale najvažniji istorijski i emocionalni deo srpske istorije i srpskog naroda.

Šta bi značio povratak 999 srpskih policajaca i vojnika?
Iako znam da će se to teško ostvariti i zbog toga što vlasti na tome ne insistiraju, to bi značilo veoma mnogo, a u prvom redu povećala bi se bezbednost u srpskom korpusu, Srbi bi se osećali sigurnijima u odnosu na sadašnje stanje potpune nesigurnosti i totalne neizvesnosti. Da je po Rezoluciji 1244 vraćen predviđeni broj policajaca i vojnika na KiM ne bi se sigurno dogodio pogrom 17. marta 2004. godine. Veći broj izbeglih interno raseljenih Srba bi se vratio na svoja pradedovska ognjišta. Ali povratak određenog broja vojnika i policajaca ruši koncepciju NATO-a o nezavisnoj državi Kosovo – državi koja će to biti dok traje okupacija i dok se iz Beograda čuju jasne poruke da Srbija više nikada neće ratovati. A to nije sramota reći, već je to časno. Pa zar Englezi nisu ratovali na Foklandima za teritoriju nastanjenu sa sto ovaca i tri čobanina, zar Turci ne ubijaju Kurde jer traže autonomiju, a ima ih više od 20 miliona, zar je neko osudio izjavu Sarkozija kada su u Tirolu separatisti ubili policajca, i rekao kako će separatisti gorko zažaliti, a Amerikanci su u nekakvog vođu separatista u Teksasu ispalili 983 metka i pobili stotinak  ljudi. Za njih je to normalno, a za Srbiju je prizivanje rata kada se brani teritorija i Ustav.

[/restrictedarea]