Slovačko ne Briselu

Piše Vlastimir Vujić

Kako je Evropska unija srušila Vladu Bratislave koja nije želela da priloži novčanu pomoć Grčkoj i Italiji

Slovačka je 11. oktobra pokazala da su u Evropskoj uniji možda neki jednakiji od drugih, ali da, kada se dođe do tema koje zadiru u nacionalne interese, svaki glas i te kako ima svoju težinu. Naime, 16 zemalja evrozone saglasilo se s planom širenja Evropskog fonda za finansijsku stabilnost. Ali, onda se Slovačka, koja se poslednja priključila tom delu EU – porodice pobunila. U taj zajednički Fond Bratislava je trebala da priloži 7,7 milijardi evra. I Slovaci su rekli „ne“! Zašto bi oni, kao druga najsiromašnija zemlja evrozone, čiji je BDP svega 0,5 odsto cele Evropske unije pomagali Grčkoj, čiji stanovnici imaju neuporedivo veće plate i penzije? Ili Italiji, o čijem standardu ne vredi trošiti reči?
„Jedino što tim zemljama može pomoći jeste suočavanje sa istinom: Grčka mora proglasiti bankrot, Italija mora početi da štedi, a uslovi koje je postavila evrozona konačno se moraju poštovati“, stav je Slovaka.

DALEKO JE EVROPA
I tada su počeli neviđeni pritisci iz Brisela, Berlina i Pariza (kako se i očekivalo!), da Bratislava „promeni stav“. „Pozivamo sve stranke u slovačkom parlamentu da se uzdignu iznad svojih kratkoročnih političkih interesa(?!), jer će zažaliti(!)“ – apelovali su pretnjom predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo u zajedničkom saopštenju posle negativnog prvog glasanja u Bratislavi o ratifikaciji proširenja kreditnih mogućnosti Evropskog fonda – EFSF (formiranog u maju 2010. kada su nastali problemi s Grčkom, kako bi zemlje monetarne unije pokazale da mogu brzo reagovati i pomoći uzdrmanim članicama). I nemačka kancelarka Angela Merkel žestoko je kritikovala odluku slovačkog parlamenta da odbaci EFSF, uslovivši Slovačku „gubljenjem poverenja velike Evrope“ ako pomenuti dokument ne usvoji do samita EU! „Da li Bratislava sama želi da se isključi iz društva uspešnih“, iz Pariza je stiglo kratko preteće pitanje Nikole Sarkozija?…
Zbog odbijanja slovačkih liberala iz stranke „Sloboda i Solidarnost“ (SaS), predsednika parlamenta Riharda Šulika, partnera u dosadašnjoj vladi premijerke Ivete Radičove (Slovačka Demokratska i Hrišćanska Unija, SDKU), posle burne sedmočasovne rasprave ratifikacija nije prošla. U jednodomom parlamentu od 150 poslanika (124 je bilo prisutno), za EFSF je glasalo svega 55 – a potrebno je bilo bar 76 glasova! Kao poslednje sredstvo kojim je Radičova pokušala da ubedi liberale da ne blokiraju pomoć dužnicima, spojila je glasanje o EFSF sa glasanjem o poverenju vladi, dok je šef diplomatije Mikulaš Džurinda Šulika i njegove poslanike upitao „da li žele da Slovačka ponovo bude u svetu označavana za crnu rupu kao devedesetih godina u vreme Vladimira Mečijara“? Nije pomoglo ni nuđenje raznih kompromisa Ivete Radičove liberalima, a Šulik je odbio i susret koji mu je Džurinda ugovorio s Merkelovom na kojem bi lično mogao da ponudi neko drugo rešenje za stabilizaciju evra!
Slovački liberali ostali su principijelni do kraja. Jedini! Bili su protiv ideje da se dužnička kriza u Evropi rešava kroz dalja zaduživanja (to je na početku mandata bio i zvaničan stav slovačke vlade čiji su koalicioni članovi bili i oni!).
„Naša stranka nije apsolutno protiv pomoći zaduženim zemljama. Recimo, pozajmica Irskoj je bila dobro rešenje“, kazao je Šulik i dodao da mu najviše smeta to što EFSF u stvari spašava banke osnivača Unije(!) i njihov kapital preko leđa poreskih obveznika (između ostalih i slovačkih) i da je evropski krizni plan „put u pakao“ čije će ozvaničenje njegova partija blokirati u parlamentu. To su 11. oktobra i uradili. Kao jedini iz vladajuće koalicije minirali su ratifikaciju novog zaštitnog mehanizma za evro (EFSF), blokiravši tako celoj evrozoni pomoć dužnicima i oborivši time i vladu ( s tri stranke desnice i centra) premijerke Ivete Radičove (kojoj je da spoji godinu dana rada trebao samo još jedan jedini dan, na vlasti su bili 364 dana)!

[restrictedarea]

RUSIJA SVE BLIŽA
Za evrozonu, međutim, to je bila samo privremena komplikacija (ali su Slovaci bar rekli šta o njoj misle!), pošto je lider opozicionih socijalista, bivši premijer Robert Fico (čija partija SMER je na poslednje održanim izborima 12. oktobra 2010. dobila poverenje čak 34,79 odsto birača i najviše mandata – 62), 48 sati kasnije, 13. oktobra, na drugom glasanju podržao tri stranke u vladi koje su glasale za EFSF (pohvalivši pritom svoj SMER koji je uvek govorio „da“ mehanizmu zaštite evra, optuživši istovremeno liberale za „međunarodnu blamažu“ Slovačke i njeno guranje u izolaciju). Prihvatanjem širenja ovlašćenja Evropskog kriznog fonda, kao poslednja od 17 zemalja evrozone, uklonjena je zadnja prepreka za njegovo stupanje na snagu.
Pre nego što je prihvatio plan koji EFSF-u daje znatno veća ovlašćenja za borbu protiv širenja dužničke krize, slovački parlament (što su bila dva uslova opozicije da za njega glasa) – promenio je Ustav (potrebno je bilo 90 glasova) da bi do prevremenih izbora (što je bio drugi zahtev) 10. marta zemlju mogao da vodi kabinet donedavne premijerke Radičove (poslanici su taj amandman pripremili i usvojili u parlamentu, a predsednik Slovačke Ivan Gašparovič poverio je pomenutoj vladi nastavak rada do izbora). Iznuđivanjem uslova za novom nivelizacijom Ustava na osnovu kojeg je Radičovoj (a ne njemu) do vanrednih izbora poveren privremeni nastavak vođenja vlade, Fico je u narednom petomesečju po svaku cenu želeo da izbegne političke posledice nekih od ranije donetih odluka odlazeće vlade i i da ostvari suverenu pobedu na izborima u martu dogodine!
No, pitanje je da li se priča s ratifikacijom zaštitnog mehanizma za zajedničku valutu tu i završava. Jer, u međuvremenu, kriza se razbuktala i u toku su novi razgovori o dodatnom jačanju EFSF! Plan sadrži dve glavne promene. Prvo, EFSF će imati mogućnost raspolaganja sa 1.000 milijardi evra (umesto dosadašnjih 440 milijardi), a drugo – moći će da kupuje državne obveznice na sekundarnom tržištu i da na taj način pomaže državama da dokapitalizuju banke. Prva promena je relativno lagana i sada kada je Slovačka prihvatila sporazum, pojačani Fond odmah je stupio na snagu. Za drugu, međutim, treba vremena (niko ne zna koliko?), jer evropski zvaničnici još rade na usaglašavanju smernica na koji način bi se pojačani Fond trebao koristiti. Kada ih završe treba da ih odobre ministri finansija evrozone. Svi. Isti je postupak i kod odabira prioriteta plaćanja. Odnosno, visine novčanog iznosa! I niko, osim Nemačke i Francuske, nema mogućnost da sam upravlja „svojim“ finansijama! Gubitak del(ov)a nacionalnog suvereniteta ostalih država očigledno je neizbežan. Niko ih ne pita da li su one spremne na to! A kakva je alternativa? U slučaju Bratislave – dalji pad! Još donedavno Slovačku su navodili kao primer zemlje s visokim tempom ekonomskog razvoja. A šta se danas vidi? Umesto planiranih 3,6 odsto pominje se cifra od 2,3. Čak i manje!
Sve to izaziva kod ljudi razočarenje, sumnju u ispravnost pridruživanja zoni evra (u prvom polugođu 2011. u Slovačkoj je minimalna mesečna zarada iznosila 329, a prosečna 725 evra). Između ostalog, mehanizama izlaska nema. Njihove komšije Česi tu ne žure. I imaju mogućnost da sami upravljaju svojim finansijama. Zato u Bratislavi puno ima onih koji u ovom teškom trenutku za zonu evra ponudu ruskog premijera Vladimira Putina za formiranjem jedinstvenog ekonomskog prostora EU i Evroazijskog saveza (čije formiranje je u toku) – smatraju predlogom dostojnim vrlo ozbiljnog razmatranja. Projekat Putina sasvim je realna perspektiva, mada ne tako brzo. U kontekstu kataklizmi evra, rublja deluje mnogo pouzdanije. Zbližavanje sa partnerom koji ima takvu valutu u značajnoj meri moglo bi da doprinese stabilnosti i slovačkog i kompletnog evropskog tržišta!

______________

Nepoverenje u kreditnu snagu Evrope

Po mišljenju Riharda Šulika veliko je pitanje da li samo pojačana štednja, otpis duga Grčkoj, veće rezerve kapitala za banke i širenje Evropskog finansijskog štita EFSF mogu da povrate poverenje u kreditnu snagu Evrope? Svaka od tih mera je takva da samo može da pojača nepoverenje.
„Otpisom dela duga Grčkoj političari su revidirali svoj raniji stav da radikalni programi štednje funkcionišu. Dokapitalizacijom banaka oni protivreče tvrdnjama da je bankarski sistem dovoljno jak. Uvećanjem EFSF demantovali su i ličnu procenu da se u ovoj krizi radi samo o problemu nekoliko malih država sa tankim budžetima. Upumpavanjem sve većih novčanih suma u EFSF oni najdirektnije opovrgavaju i svoje zaključke da evrozona nije u opasnosti. A permanentnim sporom o troškovima spasavanja evra, podozrenjem prema evroobveznicama i većem učešću Evropske centralne banke, te strogim uslovima koje povezuju sa merama pomoći – protivreče sopstvenoj deklarativnoj spremnosti da učine sve kako bi spasli evro!”, izjavio je Šulik.

_____________

Levica preuzima vlast

Prema pouzdanim procenama na prevremenim martovskim izborima 2012. u Slovačkoj ubedljivo će pobediti levičarski SMER (sa vrlo mogućih 42 odsto glasova!). Posle njih, siguran prolaz u parlament (mada s manjim procentom jer im razočarani desničari zbog podrške proširenju EFSF, pošto šteti interesima Slovačke, a obećali su drugačiju retoriku – neće dati glas!) obezbediće i SDKU čiji je predsednik Mikulaš Džurinda, a potpredsednik Iveta Radičova (na prošlogodišnjim junskim izborima za njih se opredelilo 15,42 odsto birača). Trećoj po jačini u parlamentu, stranki „Sloboda i Solidarnost“ Roberta Šulika (lane osvojila 12,14 odsto glasova), zbog odluke da odbije ratifikaciju reformisanog Fonda za stabilnost evra – skeptici predviđaju da ovog puta neće uspeti da pređe parlamentarni prag. Prognoze, međutim, pokazuju nešto sasvim drugo. Upravo takva odluka SaS neverovatno joj je podigla politički rejting. Veliki broj uglednih slovačkih intelektualaca koji neguju konzervativne vrednosti javno je obelodanilo (pozvavši preko medija i građane da učine isto) glasaće za Šulikovu „Slobodu i Solidarnost“! Pokret za Demokratsku Slovačku (HZDS) Vladimira Mečijara, koji ni prošle godine nije prešao cenzus (4,32 odsto), i ove godine će verovatno doživeti krah. Velika enigma su dve (već duže vreme posvađane) stranke slovačkih Mađara. „Most – Hid“ Bele Bugara u junu 2010. prešao je cenzus osvojivši 8,12 odsto glasova i 14 mandata (bio je u donedavnoj koalicionoj vlasti sa SDKU, SaS i KDH), dok Partija Mađarske Koalicije (SMK) Jožefa Berenjija nije prešla parlamentarni prag jer je osvojila svega 4,32 odsto glasova (zbog tog neuspeha, stranke koja je tesno povezana sa vladom mađarskog premijera Viktora Orbana, ceh je platio dotadašnji predsednik Pal Čaki koji je odmah smenjen). Pretpostavke se kreću od toga da obe stranke mogu da ne pređu cenzus, da pređe samo jedna, ili – da čak obe uđu u parlament.
U ovom trenutku gotovo evidentno je da desnica neće dobiti dovoljan broj glasova da ponovo formira vladu kakva je bila i do sada. Situaciju oko spekulisanja javno je „presekao“ KDH koji je podvukao da je za njih mnogo više prihvatljiv levičarski SMER nego desničarska SaS! Fico ovog puta neće praviti greške iz prvog mandata kada je koaliciju napravio sa Mečijarevom HZDS i Slotinom SNS. Biće sigurno drugačije. Analitičari su vrlo saglasni čak i u tome da postoji vrlo velika verovatnoća jednog posve novog, do sada nezamislivog scenarija, presedana na slovačkoj političkoj sceni – koalicije SMER-a i neke od desničarskih stranaka (KDH ili SDKU)!

[/restrictedarea]