Словачко не Бриселу

Пише Властимир Вујић

Како је Европска унија срушила Владу Братиславе која није желела да приложи новчану помоћ Грчкој и Италији

Ивета Радичова и Ван Ромпеј

Словачка је 11. октобра показала да су у Европској унији можда неки једнакији од других, али да, када се дође до тема које задиру у националне интересе, сваки глас и те како има своју тежину. Наиме, 16 земаља еврозоне сагласило се с планом ширења Европског фонда за финансијску стабилност. Али, онда се Словачка, која се последња прикључила том делу ЕУ – породице побунила. У тај заједнички Фонд Братислава је требала да приложи 7,7 милијарди евра. И Словаци су рекли „не“! Зашто би они, као друга најсиромашнија земља еврозоне, чији је БДП свега 0,5 одсто целе Европске уније помагали Грчкој, чији становници имају неупоредиво веће плате и пензије? Или Италији, о чијем стандарду не вреди трошити речи?
„Једино што тим земљама може помоћи јесте суочавање са истином: Грчка мора прогласити банкрот, Италија мора почети да штеди, а услови које је поставила еврозона коначно се морају поштовати“, став је Словака.

ДАЛЕКО ЈЕ ЕВРОПА
И тада су почели невиђени притисци из Брисела, Берлина и Париза (како се и очекивало!), да Братислава „промени став“. „Позивамо све странке у словачком парламенту да се уздигну изнад својих краткорочних политичких интереса(?!), јер ће зажалити(!)“ – апеловали су претњом председник Европског савета Херман ван Ромпеј и шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозо у заједничком саопштењу после негативног првог гласања у Братислави о ратификацији проширења кредитних могућности Европског фонда – ЕФСФ (формираног у мају 2010. када су настали проблеми с Грчком, како би земље монетарне уније показале да могу брзо реаговати и помоћи уздрманим чланицама). И немачка канцеларка Ангела Меркел жестоко је критиковала одлуку словачког парламента да одбаци ЕФСФ, условивши Словачку „губљењем поверења велике Европе“ ако поменути документ не усвоји до самита ЕУ! „Да ли Братислава сама жели да се искључи из друштва успешних“, из Париза је стигло кратко претеће питање Николе Саркозија?…
Због одбијања словачких либерала из странке „Слобода и Солидарност“ (СаС), председника парламента Рихарда Шулика, партнера у досадашњој влади премијерке Ивете Радичове (Словачка Демократска и Хришћанска Унија, СДКУ), после бурне седмочасовне расправе ратификација није прошла. У једнодомом парламенту од 150 посланика (124 је било присутно), за ЕФСФ је гласало свега 55 – а потребно је било бар 76 гласова! Као последње средство којим је Радичова покушала да убеди либерале да не блокирају помоћ дужницима, спојила је гласање о ЕФСФ са гласањем о поверењу влади, док је шеф дипломатије Микулаш Џуринда Шулика и његове посланике упитао „да ли желе да Словачка поново буде у свету означавана за црну рупу као деведесетих година у време Владимира Мечијара“? Није помогло ни нуђење разних компромиса Ивете Радичове либералима, а Шулик је одбио и сусрет који му је Џуринда уговорио с Меркеловом на којем би лично могао да понуди неко друго решење за стабилизацију евра!
Словачки либерали остали су принципијелни до краја. Једини! Били су против идеје да се дужничка криза у Европи решава кроз даља задуживања (то је на почетку мандата био и званичан став словачке владе чији су коалициони чланови били и они!).
„Наша странка није апсолутно против помоћи задуженим земљама. Рецимо, позајмица Ирској је била добро решење“, казао је Шулик и додао да му највише смета то што ЕФСФ у ствари спашава банке оснивача Уније(!) и њихов капитал преко леђа пореских обвезника (између осталих и словачких) и да је европски кризни план „пут у пакао“ чије ће озваничење његова партија блокирати у парламенту. То су 11. октобра и урадили. Као једини из владајуће коалиције минирали су ратификацију новог заштитног механизма за евро (ЕФСФ), блокиравши тако целој еврозони помоћ дужницима и оборивши тиме и владу ( с три странке деснице и центра) премијерке Ивете Радичове (којој је да споји годину дана рада требао само још један једини дан, на власти су били 364 дана)!

[restrictedarea]

РУСИЈА СВЕ БЛИЖА
За еврозону, међутим, то је била само привремена компликација (али су Словаци бар рекли шта о њој мисле!), пошто је лидер опозиционих социјалиста, бивши премијер Роберт Фицо (чија партија СМЕР је на последње одржаним изборима 12. октобра 2010. добила поверење чак 34,79 одсто бирача и највише мандата – 62), 48 сати касније, 13. октобра, на другом гласању подржао три странке у влади које су гласале за ЕФСФ (похваливши притом свој СМЕР који је увек говорио „да“ механизму заштите евра, оптуживши истовремено либерале за „међународну бламажу“ Словачке и њено гурање у изолацију). Прихватањем ширења овлашћења Европског кризног фонда, као последња од 17 земаља еврозоне, уклоњена је задња препрека за његово ступање на снагу.
Пре него што је прихватио план који ЕФСФ-у даје знатно већа овлашћења за борбу против ширења дужничке кризе, словачки парламент (што су била два услова опозиције да за њега гласа) – променио је Устав (потребно је било 90 гласова) да би до превремених избора (што је био други захтев) 10. марта земљу могао да води кабинет донедавне премијерке Радичове (посланици су тај амандман припремили и усвојили у парламенту, а председник Словачке Иван Гашпарович поверио је поменутој влади наставак рада до избора). Изнуђивањем услова за новом нивелизацијом Устава на основу којег је Радичовој (а не њему) до ванредних избора поверен привремени наставак вођења владе, Фицо је у наредном петомесечју по сваку цену желео да избегне политичке последице неких од раније донетих одлука одлазеће владе и и да оствари суверену победу на изборима у марту догодине!
Но, питање је да ли се прича с ратификацијом заштитног механизма за заједничку валуту ту и завршава. Јер, у међувремену, криза се разбуктала и у току су нови разговори о додатном јачању ЕФСФ! План садржи две главне промене. Прво, ЕФСФ ће имати могућност располагања са 1.000 милијарди евра (уместо досадашњих 440 милијарди), а друго – моћи ће да купује државне обвезнице на секундарном тржишту и да на тај начин помаже државама да докапитализују банке. Прва промена је релативно лагана и сада када је Словачка прихватила споразум, појачани Фонд одмах је ступио на снагу. За другу, међутим, треба времена (нико не зна колико?), јер европски званичници још раде на усаглашавању смерница на који начин би се појачани Фонд требао користити. Када их заврше треба да их одобре министри финансија еврозоне. Сви. Исти је поступак и код одабира приоритета плаћања. Односно, висине новчаног износа! И нико, осим Немачке и Француске, нема могућност да сам управља „својим“ финансијама! Губитак дел(ов)а националног суверенитета осталих држава очигледно је неизбежан. Нико их не пита да ли су оне спремне на то! А каква је алтернатива? У случају Братиславе – даљи пад! Још донедавно Словачку су наводили као пример земље с високим темпом економског развоја. А шта се данас види? Уместо планираних 3,6 одсто помиње се цифра од 2,3. Чак и мање!
Све то изазива код људи разочарење, сумњу у исправност придруживања зони евра (у првом полугођу 2011. у Словачкој је минимална месечна зарада износила 329, а просечна 725 евра). Између осталог, механизама изласка нема. Њихове комшије Чеси ту не журе. И имају могућност да сами управљају својим финансијама. Зато у Братислави пуно има оних који у овом тешком тренутку за зону евра понуду руског премијера Владимира Путина за формирањем јединственог економског простора ЕУ и Евроазијског савеза (чије формирање је у току) – сматрају предлогом достојним врло озбиљног разматрања. Пројекат Путина сасвим је реална перспектива, мада не тако брзо. У контексту катаклизми евра, рубља делује много поузданије. Зближавање са партнером који има такву валуту у значајној мери могло би да допринесе стабилности и словачког и комплетног европског тржишта!

______________

Неповерење у кредитну снагу Европе

По мишљењу Рихарда Шулика велико је питање да ли само појачана штедња, отпис дуга Грчкој, веће резерве капитала за банке и ширење Европског финансијског штита ЕФСФ могу да поврате поверење у кредитну снагу Европе? Свака од тих мера је таква да само може да појача неповерење.
„Отписом дела дуга Грчкој политичари су ревидирали свој ранији став да радикални програми штедње функционишу. Докапитализацијом банака они противрече тврдњама да је банкарски систем довољно јак. Увећањем ЕФСФ демантовали су и личну процену да се у овој кризи ради само о проблему неколико малих држава са танким буџетима. Упумпавањем све већих новчаних сума у ЕФСФ они најдиректније оповргавају и своје закључке да еврозона није у опасности. А перманентним спором о трошковима спасавања евра, подозрењем према еврообвезницама и већем учешћу Европске централне банке, те строгим условима које повезују са мерама помоћи – противрече сопственој декларативној спремности да учине све како би спасли евро!”, изјавио је Шулик.

_____________

Левица преузима власт

Према поузданим проценама на превременим мартовским изборима 2012. у Словачкој убедљиво ће победити левичарски СМЕР (са врло могућих 42 одсто гласова!). После њих, сигуран пролаз у парламент (мада с мањим процентом јер им разочарани десничари због подршке проширењу ЕФСФ, пошто штети интересима Словачке, а обећали су другачију реторику – неће дати глас!) обезбедиће и СДКУ чији је председник Микулаш Џуринда, а потпредседник Ивета Радичова (на прошлогодишњим јунским изборима за њих се определило 15,42 одсто бирача). Трећој по јачини у парламенту, странки „Слобода и Солидарност“ Роберта Шулика (лане освојила 12,14 одсто гласова), због одлуке да одбије ратификацију реформисаног Фонда за стабилност евра – скептици предвиђају да овог пута неће успети да пређе парламентарни праг. Прогнозе, међутим, показују нешто сасвим друго. Управо таква одлука СаС невероватно јој је подигла политички рејтинг. Велики број угледних словачких интелектуалаца који негују конзервативне вредности јавно је обелоданило (позвавши преко медија и грађане да учине исто) гласаће за Шуликову „Слободу и Солидарност“! Покрет за Демократску Словачку (ХЗДС) Владимира Мечијара, који ни прошле године није прешао цензус (4,32 одсто), и ове године ће вероватно доживети крах. Велика енигма су две (већ дуже време посвађане) странке словачких Мађара. „Мост – Хид“ Беле Бугара у јуну 2010. прешао је цензус освојивши 8,12 одсто гласова и 14 мандата (био је у донедавној коалиционој власти са СДКУ, СаС и КДХ), док Партија Мађарске Коалиције (СМК) Јожефа Берењија није прешла парламентарни праг јер је освојила свега 4,32 одсто гласова (због тог неуспеха, странке која је тесно повезана са владом мађарског премијера Виктора Орбана, цех је платио дотадашњи председник Пал Чаки који је одмах смењен). Претпоставке се крећу од тога да обе странке могу да не пређу цензус, да пређе само једна, или – да чак обе уђу у парламент.
У овом тренутку готово евидентно је да десница неће добити довољан број гласова да поново формира владу каква је била и до сада. Ситуацију око спекулисања јавно је „пресекао“ КДХ који је подвукао да је за њих много више прихватљив левичарски СМЕР него десничарска СаС! Фицо овог пута неће правити грешке из првог мандата када је коалицију направио са Мечијаревом ХЗДС и Слотином СНС. Биће сигурно другачије. Аналитичари су врло сагласни чак и у томе да постоји врло велика вероватноћа једног посве новог, до сада незамисливог сценарија, преседана на словачкој политичкој сцени – коалиције СМЕР-а и неке од десничарских странака (КДХ или СДКУ)!

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *