Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Piše Aleksandar Đaja
Za srpske vlastodršce nacionalni interesi Srba sa severa pokrajine isključivo su njihov „hobi“ – na koji oni mogu, sa bezbedne udaljenosti iz Pionirskog parka, da gledaju sa blagim simpatijama, pijući popodnevni čaj
Šefica pregovaračkog tima Prištine u dijalogu s Beogradom Edita Tahiri rekla je da je Srbija 2. septembra prihvatila pečate „Republike Kosovo“ i najavila da će kosovski carinici 16. septembra biti na prelazima na severu Kosova. Prisluškujući, kao u diletantskom pozorištu, tu njenu izjavu iza zavese, šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović kazao je da Srbija „ima informacije“(!) da Priština planira da na prelaze Jarinje i Brnjak pošalje svoje carinike. U tom slučaju, Vlada Srbije će podržati svako angažovanje Srba sa severa Kosova u odbrani nacionalnih interesa, dok će se Beograd, kao i do sada, protiv jednostranih poteza Prištine boriti mirnim sredstvima. Takođe, Vlada Srbije pozvala je u subotu, 10. septembra, Ujedinjene nacije, Evropsku uniju i NATO da spreče vlasti u Prištini da „primene nasilje“ na severu Kosova i Metohije kada 15. septembra istekne dogovor KFOR-a i srpske vlasti o administrativnim prelazima. Dakle, pozvala je istu „ekipu“ koja je i osmislila ceo projekat otcepljenja Kosova od Srbije i priznavanje njegove nezavisnosti!
NACIONALNI INTERESI? ČIJI?
Ovo je, zaista, da ti se pamet smrzne!… Vlada Srbije će „mirnim sredstvima“ podržati nenaoružane sugrađane na severu Kosova koji će se tući sa do zuba naoružanim šiptarskim policajcima i oklopnim transporterima KFOR-a „u odbrani nacionalnih interesa“… Čijih nacionalnih interesa?… Očigledno da srpski vlastodršci pod vođstvom Borisa Tadića smatraju da su nacionalni interesi Srba sa severa pokrajine isključivo njihova lična stvar, takoreći „hobi“ – na koji oni eventualno mogu, sa bezbedne udaljenosti iz Pionirskog parka, da gledaju sa blagim simpatijama, pijući popodnevni čaj. Umesto da je ka prelazima Jarinje i Brnjak već upućena odgovarajuća grupa policijskih i žandarmerijskih snaga, ministar policije Ivica Dačić izjavljuje: „Sigurno nekoliko policajaca i carinika koji bi bili na administrativnim prelazima, a da to nisu Srbi, nisu bezbednosni problem, nego više simbolički problem, zato što će to simbolički za Tačija značiti da je time postavljena granica ili da su time oni ostvarili neki svoj interes“… Zaboga! Pa, Englezi (koji sigurno ne spadaju u moje omiljene narode) su pod vođstvom Margaret Tačer, 1982. godine, pokrenuli celu svoju pomorsku flotu i avijaciju na put dug 10.000 km, zarad odbrane Foklandskih (ili Malvinskih ostrva) od argentinske okupacije, iako na njima nikada nije živelo više od stotinak pingvina, nekoliko hiljada galebova i tri Engleza – razume se, ne iz bezbednosnih, nego upravo iz „simboličkih razloga“! Zato što je na njima bila pobodena – britanska zastava! Pa, iako ta ostrva, de fakto, pripadaju Argentini, jer su joj tako blizu da se od Argentine do njih može doplivati – ta je zastava za premijerku Tačer bila više nego dovoljan povod za invaziju!… Dok ovamo, kod nas, ministar policije, gotovo kao u vicu, govori o „nekoliko“ šiptarskih policajaca koji će za Tačija „simbolički“ značiti da je „time postavljena granica“ između Kosova i Srbije – a sve u fazonu, ma kakve to ima veze! A reč je o delu teritorije Republike Srbije, kolevci srpske državnosti, duhovnosti, religije i sveopšteg srpskog nacionalnog identiteta! Pa, kad tako govori ministar policije, kako očekivati od običnog srpskog policajca ili pripadnika žandarmerije da sutra na tim prelazima brani srpski narod i srpske nacionalne interese? I da još zbog toga, eventualno, zaglavi u Hagu!… Čemu, zapravo služi „srpska oružana sila“? Samo za zaštitu pederske parade u Beogradu?
BORO I RAMIZ – GORAN I BORKO
Sve je to očigledno jasno i uticajnim zapadnim zemljama koje više ne daju ni pet para za režim Borisa Tadića. Jer, dok sa Tačijem u Prištini razgovaraju najviši predstavnici međunarodne zajednice o konkretnim rešenjima i sastavu carinske službe, odnosno o planu za okupaciju još jedinog preostalog koliko-toliko slobodnog dela Kosova i Metohije, „srpski predstavnici“ Mirko i Slavko, pardon Boro i Ramiz, ma ne – Goran i Borko, nisu pozvani ni da prazne pepeljare! Zbog toga će ih Boris Tadić uskoro smeniti, jer su izgubili Kosovo i Metohiju (a i „pepeljare“!), staće za govornicu i sa svojim karakterističnim, „švarcenegerskim“ ledeno-odlučnim izrazom na licu, ponoviti – da Srbija nikada neće priznati nezavisno Kosovo! I zaista, najveća je tragedija Srbije u tome što je čoveku na njenom čelu, a koji je istovremeno (istina, protivustavno) predsednik vladajuće stranke i predsednik države, kao i nezvanični predsednik Vlade – mantra da „mi nikada nećemo priznati nezavisno Kosova“ jedino političko i vojno oružje za odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Bedno.
Ali, kako ni Boris Tadić verovatno neće doveka biti predsednik Srbije, tako ni Srbija neće doveka „nepriznavati“ nezavisnost Kosova, već će se ta stvar rešiti samo na jedan od dva moguća načina. Ili će Srbija na traktorima i kamionima (kao iz Kninske krajine, avgusta 1995) potpuno otići sa Kosova i Metohije, ili će se Srbija na Kosovo i Metohiju vratiti onako – kako je i oterana! Oba su načina podjednako bolna i loša, ne samo za Srbe ili Albance, nego i za ceo region, kako ga je Zapad sigurno s nekim pokvarenim predumišljajem nazvao „zapadnog Balkana“. A da li će šiptarski carinici, prema Tačijevim pretnjama, 16. septembra biti na prelazima Jarinje i Brnjak, u trenutku nastanka ovog teksta, ne znam. To, naravno, uopšte ne zavisi od Tačija, nego od procene Brisela i Vašingtona, treba li dinamiku komadanja Srbije ubrzati ili je nastaviti u istom tempu. Međutim, nema sumnje da će ovaj „carinski pečat“, koji na prvi pogled ne izgleda toliko fatalno, već u bliskoj budućnosti postati možda mnogo veće zlo no što zapadni analitičari danas mogu i da pretpostave!
„I kad otvori sedmi pečat, posta tišina na nebu…“ („Otkrovenje Jovanovo“ 8,1)
Ceski nacionalni interes sigurno nije,a, od i *njih* se trazi da resavaju *Srpski nacionalni interes*, pozvani su u Beograd,
……………………………………………………………………………………………………………….
SKANDAL: ČEŠKI MINISTAR ZASPAO NA FORUMU U BEOGRADU
(4) Send to friend Print Petak, 16. Septembar, 2011.| Autor:
Karel Švarcenberg odspavao najmanje pola sata u sali prepunoj diplomata
BEOGRAD – Malo dremnuo!
Beogradski bezbednosni forum, na koji je juče došlo preko 70 visokih stranih zvanica, obeležio je nesvakidašnji događaj: ministar spoljnih poslova Češke Karel Švarcenberg čvrsto je zaspao u fotelji okrenut licem prema sali prepunoj eksperata i kamera u beogradskom Domu Vojske.
Švarcenbergov san tek na momente prekidao je aplauz koji su dobijali govornici, ali bi se on odmah vraćao tamo gde je stao, sklapajući oči. I tako najmanje pola sata! Zbog ovakvog ministrovog ponašanja, najveću nelagodu je pokazivala organizatorka foruma Sonja Liht. Ona je sedela pored Švarcenberga, zgranuto ga gledajući i sve priželjkujući da se konačno vrati u svet jave. Inače, pored čvrstog sna, brkati češki ministar pobrinuo se da po još jednom detalju ostane upečatljiv – na nogama je imao crvene sokne!
(R. K.)
Vesti: Beograd, forum, zaspao, Karel Švarcenberg, češki ministar spoljnih poslova
Свака част! Одличан чланак.
Gospodin Đaja uvek dosegne suštinu i time probudi ono nešto što ima u nama, ali ni on ne uspeva odgovoriti na pitanje šta ćemo raditi ako nam vrate Kosmet ?! Kada tražim odgovore na sadašnju situaciju uvek sebi postavim to pitanje jer odgovor na njega je preduslov za razmatranja sadašenje situacije.
Nacionalni interesi, u Srbiji, imaju isti tretman kao Kosmet, vlastodrsci i oligarhija, se ponasaju prema Srbima i drugima isto kao siptari na Kosmetu.A, posto su ekonomski, resursno jaci, znaci jos i gore !!
nepravda: LJUDI KOJI NE POSTOJE – radnici zaposleni na odreĐeno uskraĆeni za osnovne Životne stvari
Nemaju pravo na stan, auto, porodicu, nadu…
Teret – Nekoliko stotina hiljada ljudi u Srbiji godinama radi strahujući da li će im poslodavac produžiti ugovor o radu. Zahtev MMF-a da se sa jedne rad na određeno produži na tri godine sindikati tumače kao stavljanje omče oko vrata
Nekoliko stotina hiljada ljudi u Srbiji koji rade na određeno nemaju mogućnost da podignu kredit, reše egzistencijalna pitanja i zasnuju porodicu. Oni svakodnevno strahuju za svoju budućnost jer su nevidljivi za državu, koja, s druge strane, ne mari za njihove probleme.
Ovi radnici ne mogu da ostvare prava koja imaju zaposleni na neodređeno vreme, niti imaju prava na eventualne pomoći kao nezaposlene osobe. Papirološki, oni su u procepu, pa na njih drugačije gledaju i službenici u bankama koji im ne odobravaju stambene kredite zbog čega često odustaju od planiranja porodice.
Međutim, posle najava da je Međunarodni monetarni fond tražio da se produži mogućnost upošljavanja radnika na određeno vreme sa jedne na tri godine, njihov položaj je još gori pa su radnici uplašeniji nego ikad. Preciznu evidenciju o tome koliko ima njih u ovom statusu nemaju ni zvanične institucije niti sindikati, a u javnosti se licitira sa cifrom od 50.000 do čak 500.000.
Poniženi i uvređeni
Marija Mitrović (29) iz Beograda, trgovac po zanimanju, radi u jednom privatnom supermarketu već šest godina. Gazda joj je obećao da će godinu dana da radi na određeno, a da će onda da je primi u stalan radni odnos.
Žene ugroženije
Zaštitnik građana Saša Janković nedavno je ukazao na probleme radnika koji godinama rade na određeno vreme.
– Zabeleženi su slučajevi u kojima radnici rade i po sedam godina na određeno vreme, i to uglavnom žene – istakao je Janković.
On je naveo da se radnicima koji rade na određeno vreme krše i prava na dnevni, nedeljni i godišnji odmor, i pravo na plaćeni prekovremeni rad.
– Gazda je svake godine imao neki izgovor i, evo, ja već šestu godinu radim na određeno. Da bi zaobišao zakone nakon isteka roka od godinu dana on mi raskine ugovor, napravi pauzu od mesec dana, a onda me ponovo primi na posao u istom statusu. Radim po deset sati dnevno za 20.000 dinara i markicu, sanjajući stalan posao. Imam dečka, ali i on radi kod privatnika neprijavljen. Ne usuđujemo se da zasnujemo porodicu jer ne možemo da podignemo kredit i obezbedimo krov nad glavom. O deci i ne razmišljamo, a godine prolaze… – priča Marija za Press.
Predsednica Asocijacije slobodnih i samostalnih sindikata Ranka Savić tvrdi da je ta Beograđanka samo jedna od pola miliona ljudi u Srbiji koji ne znaju da li će zadržati radno mesto duže od godinu dana.
– Mladim ljudima koji rade na određeno oduzeto je pravo da planiraju budućnost. Oni ne mogu da podignu stambene kredite, skuće se, zasnuju porodice… Mnogi od njih rade u tom statusu i po deset godina. Njima oštrica otkaza stalno visi nad glavom, što je ogroman psihološki stres za te ljude – ističe Ranka Savić.
Ona kaže da je rad na određeno najprisutniji u oblasti trgovine, kulture, medija…
– Ti ljudi su u stalnom strahu da im poslodavci neće produžiti ugovor, što ovi zdušno koriste pa ih primoravaju na prekovremeni rad koji im ne plaćaju. Postoji i opravdana bojazan da je to prvi korak ka ukidanju rada na neodređeno vreme i da ćemo uskoro svi biti u situaciji da radimo na određeno – navodi predsednica ASSS-a.
Boško, pošto se slažemo da Đajini tekstovi dosežu suštinu, a da je Pečat poslednja oaza slobodnog novinarstva u Srbiji – onda ćemo se verovatno složiti i u sledećem. Često postavljano pitanje “šta bi mi sa Kosovom ako nam ga vrate”, jeste uobičajena zamena teza. Prvo, neće nam ga vratiti, jer bi time NATO priznao da je učinio ratni zločin i zločin genocida prema srpskom narodu, ubio predsednika Miloševića i hiljade građana Srbije. Ne zna ni Zapad šta će sa Kosovom, kako što sve više ne zna ni šta će sa samim sobom. Ali – za Kosovo i Metohiju, Srbija i srpski narod mora da se bori! Pitanje šta s njim, naravno, ima puno logičnih odgovora i neka druga vlast bi znala kako da postupi, ali, svejedno, i u ovakvim uslovima mora da se istraje. Kosovo kao država i šiptarska vlast, zapravo, ne postoje. Ono je virtuelna stvarnost za NATO, napravljena da bi se izvršio još jedan atak na Rusiju. Kako je sada svima jasno da je Rusija sa Putinom nešto sasvim drugo nego Rusija sa Jelcinom – Kosovo je “višak materijala” za Zapad i on će gledati da ga se na bilo koji način otarasi. Pa, možda čak i da fizički krene na Šiptare. Prema tome, nije naše da se pitamo “šta bi sa Kosovom” ako nam ga vrate – Kosovo je jednostavno rečeno naše, oduvek i zauvek, a istorijske okolnosti se menjaju. Čekaćemo, to je sve. A našim potomcima uvek usađivati u svest da je Kosovo – Srbija!
Citajuci komentare dolazim do zakljucka da su mnogi ogorceni na komunizam jer ga porede sa vladom Slobodana Milosevica, ili su pak mladi pa nisu svesni kako se zivelo za vreme vladavine Joskinog dede Tita. Radio sam u Titovoj Jugoslaviji, a sada radim u Nemackoj. Tito je rekao i tako je i bilo: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati spavanja. Nemac kaze: 10 do 15 sati rada, mora se prihvatiti ponudjeno radno mesto do 100 kilometara od mesta stanovanja, sto je jos 2-3 sata putovanja svakoga dana. Tito: danas kraj skole, vec sutra posao (6 meseci probni rad, pa zatim ugovor o stalnom radnom mestu-do penzije). Nemac daje sansu za ,,stalno,, radno mesto mladima do 27 godine starosti. Rec ,,stalno,, sam napisao pod znacima navoda jer se u demokratiji nikada ne zna kada ce vlasnik prodati ili preseliti u neku drugu drzavu svoju firmu. Ako imate 30 godina, mozete dobiti posao samo preko lajv firme, koja ce vas prodavati po ceni od 7 eura na sat a vi cete dobiti platu 900 eura, sto je sasvim dovoljno da platite stan, struju, gas, televizor i komunalije, a za hranu, cigarete, kafu, cete morati da nadjete sebi zenu koja radi preko iste firme ali za dosta manje para jel je zena i nema snage da radi kao musko. U zajednici sa zenom ili ako ste gey, muskarcem, imacete i za hranu i duvan, ali pod uslovom da sami zavijate cigarete jer kutija gotovih iznosi 4 eura. Ako dvoje trebaju 3 kutije na dan, onda je to 360 eura mesecno. Radnik u Nemackoj MORA BITI ZDRAV, jer ako je bolezljiv, brzo ce ostati na ulici. Dalje, u Nemackoj se mora raditi do 67 godine starosti, pa se postavlja pitanje da li cete doziveti te godine kada se nepravilno hranite vec 15 godina? Ovde se bolje jede, pa mnogi ne dozive 67 godinu zivota. Sa drugom Titom para za kafane sa muzikom, u Nemackoj kuca i firma jer se nema para. Sa Titom puno kucnih prijatelja, u Nemackoj sam bez prijatelja jer se za druzenje nema vremena. Kada sam dosao u Nemacku iznenadio sam se kada sam cuo da mladima od 25-26 godina treba vijagra, a sada mi je jasno i zasto. Toliko ste svakodnevno premoreni od posla da niste sposobni da ispunjavate bracne obaveze. Toliko su zapadne sile rasturile nasu divnu zemlju da cete morati postati robovi kapitalista, pa cete se i licno uveriti u istinitost moga teksta. Pogledajte samo na radnike koji danas rade kod kapitaliste, i pitajte one koji su radili kod komuniste Josipa Broza Tita, pa tek onda pljujte komunizam ili kapitalizam. Sto se mene tice, ako treba neko da nas dokusuri, onda neka to bude Titov unuk, pa da mi ne bude krivo kao sto ce mi biti ako nas dokusure kapitalisti. Moram vam reci i to da nikada nisam glasao za Milosevica, i nikada nekoga nisam mrzeo kao njega. Kada je preminuo drug Tito svi smo plakali kao mala deca. Mislite li da smo plakali sto nam je sa njim bilo lose? Ne, plakali smo jer smo znali da je gotovo sa pravom na zivot dostojan coveku.
(Ausburg, 6. januar 2011 08:13)
Poštovani Arsenije, Kosmet je dovoljno snažna politička jedinica da direktno utiće na razgradnju Srbije. O tome govorim. Albanci bi trebali da imaju dovoljno političkog sluha da naprave kompromis, a mi da bez strasti taj kompromis prihvatimo. On za mene podrazumeva
podelu Kosova i poseban status verskih spomenika sa svojim enklavama. Tada možemo biti dobre komšije. U protivnom, a ovo govorim Albancima, u prvoj promeni geopolitičkih odnosa tamo trava neće rasti. Ja to ne želim ni Albancima ni Srbima.
A, sto se tice *osmog kruga, pardon pecata*,taj *mur*, je udarila neizbezna *dezurna sluzba B92*,po sistemu, *zora rudi dan se budi*,iscrpnom emisijom,oko 6,30 sati,kako je tamo neki srpski problem u tome da li je tamo neki, francuz msje Sir Kan, bio pri seksualnom odnosu *balkanac* ili *francuski tradicionalni udvarac*,i, dali to treba sve po novinama,naravno, oglasio se i neki feministicki casopis,nije detaljisano, da li je m,sje to radio *spreda radi reda* ili pak *otpozadi reda radi*..a, neizbezna *ozna pozivni 92*, je obezbedila i prevod, pa nemoramo da pratimo *francuski* nego vizuelno, taj sabajle, eUropski problem i program, veoma bitan za buducnost Srbije, kada porani na prvu jutarnju *tursku kahvu* kod Dantea..
Poštovani Boško, s ovim mogu da složim praktično u potpunosti, pogotovu sa podelom. Problem je međutim što ovi “žutaći” na vlasti nisu istakli nikakve državne i političke ciljeve međunarodnoj zajednici, osim blebetanja da mi nikiada nećemo priznati Kosovo! Ko da je to ikome više potrebno… Ali, i Kipar je podeljen pa nema Grka koji ceo Kipar ne smatra grčkom teritorijom. Dakle, da ponovim: problem je u ovoj vlasti, koja nema nikakvu predstavu o tome šta bi trebalo da radi sa bilo čim, osim da drpa još ono malo para što je ostalo u Srbiji – a neće da raspiše izbore.
I, šta je bilo. Kao što je Đaja i predvideo, šiptarski carinici su se spustili hrvatskim helikopterom na carinske prelaze – a Vlada Srbije i Tadić, opet šalju neka pisma istim onima koji i voze helikoptere! Stvarno, dokle ova poniženja, Tadiću, ako Boga znaš? Ako više ne možeš da budeš predsednik – a ne možeš – jer ti je zemlja u političkom, ekonomskom, vojnom i svakom drugom haosu, idi! Nemoj da ostaneš u istoriji zapisan kao “onaj” koji je izgubio sve što se može izgubiti. Nije tvoja vlast bila najgora u Srbiji, ali – gotovo je. Izgubljeno je. Kraj. Pozdrav Đaji i Pečatu, samo istrajte!
Ni ja ne volim Engleze, ali njihov pohod na Foklande zaista je gorka pilula za srpski narod, kada je Kosovo i Metohija u pitanju. Možda za Tadića i njegovu kamarilu to dođe kao slatka bombona, možda zaista oni žele da Tači napravi “Oluju” i oduva ono malo Srba sa Kosova, pa da onda srpski režim doveka protestvuje – a u stvari, da bude srećan što više nema šta da ga žulja, nego može na miru da drpa još ono malo love što je ostalo u narodu. Međutim, ja ipak smatram da i među sadašnjim srpskim vlastodršcima ipak ima i ljudi od digniteta i morala. Apelujem na njih da spreče ovu otvorenu izdaju zemlje i nacionalnih interesa – da izvrše pritisak na Tadića da raspiše izbore, dok još nije kasno za sve nas. Za njega, pogotovu!
Mi bi bili,siromasni za informacije preko *92*,kada bi ziveli u AP Vojvodina,pa je *ta sluzba*, prekomandovala, koleginicu, sa vrlo pokretnim rukama, i ogromnim slusalicama na usima i mikrofonom, kao znate onda, pre dolaska Komunista na vlast,pre Drugog sv rata,na TV Vojvodina, koja je inace snalazljiva *ko sipka i bubanj* i pozvala Cedu Jovanovica *cosija*, tako nekako mu tepaju, pa pusta bradu da ne dodje do *greske*,da malo, razradi svoju prvu emisiju na TV Vojvodina, kako ne bi samo *ostatak Srbije*..bio informisan,ocito,dobro informisana *sluzba 92*, blagovremeno otvara mesto *atasea za stampu u susednoj drzavi*..