Posle Vaskrsa

Piše Milorad Vučelić

Kada se čovek pred nekim nedostojnim činom zaprepasti ili pred nekim „čudom“ iz obzira, pobožnosti i dobrog vaspitanja zanemi, onda mu ponekad, kao sada, priskoči u pomoć neko ko progovori „iz glave cijela naroda“, kako bi rekao naš umni i najveći vladika Rade.

Tako su nam mnogobrojni čitaoci „Pečata“ uputili pitanje zašto je u Vaskršnjoj poruci Srpske pravoslavne crkve izostala bilo koja reč o Kosovu i Metohiji. Izdvajamo za ovu priliku poruku jednog našeg čitaoca:

„Slušajući Poslanicu patrijarha Irineja, stekao sam utisak da je pisana u dogovoru sa Borisom Tadićem. Vođenje računa o srpskom narodu i njegovom nesalomivom duhu je bio osnovni zadatak naše Crkve.

Prvi put posle desetine godina ne pomenu se u Poslanici stradanje Kosova i Metohije, ni stradanje srpskog naroda, na koje nas je Crkva uvek podsećala. Ovoga puta ne, a sve u duhu evroatlantizma. Da li to znači priznavanje nezavisnosti Kosova i konačno satiranje srpskog naroda? Za koga se čisti ovaj prostor? Zašto nas je manje 40.000 svake godine, a nikoga to ne dotiče? Zašto pravimo ‘Teletabise’ od rođene dece?  Da li je zlatno tele jedina mera vrednosti u savremenoj Srbiji? Da li je moguće da smo izdržali sve golgote kroz istoriju, a da dozvolimo da bedne demokrate unište Srbiju? Šta je cena izdaje rođene zemlje? Zašto?“

Možda bi odgovor mogli potražiti u velikoj okupiranosti naših crkvenih velikodostojnika zemljotresom i cunamijem u Japanu ili nečim sličnim? Možda bi neko mogao reći i objasniti da je prećutkivanje Kosova i Metohije iz Vaskršnje poslanice volja Gospoda? Možda?

Možda će se neki crkveni velikodostojnici, kako tu pre neki dan jedan vladika na sahrani našeg velikog pisca reče, a baš kao da je na glavnom odboru neke kukavne političke stranke, „vratiti glavnoj temi našeg skupa“! Možda?

Ali nama, baš nama i danas na ovom svetu pripada odgovornost i nacionalno srpsko pravo da to prećutkivanje Kosova smatramo velikim nedostatkom i posrnućem, da ne bi iz dužnog poštovanja upotrebili neku drugu i težu reč. Niko, ama baš niko, nema pravo da na bilo koji način dezertira u bilo koju, pa i najveću i najsvetiju instituciju od osnovnog i najbitnijeg nacionalnog i državnog pitanja – Kosova i Metohije. Niti bilo ko sme da politikantski o tom pitanju taktizira. A pogotovo ne na Vaskrs!

O tome ko je tu i koliko i zašto pogrešio presudiće sam Gospod Bog. Pa neka svako bude spreman da pred njim ponese svoju odgovornost. A što se nas tiče sve „što god dođe mi smo mu naredni“!

Uostalom, nije nimalo slučajno da su se na istom zasedanju Narodne skupštine danas istovremeno našle dve teme. Jedna je prodaja „Telekoma“, a druga izdaja i predaja Kosova i Metohije.

Kao naš prilog proslavi Vaskrsa na Kosovu prilažemo reportažu koja sledi na strani šest.