Piše Zoran Milošević
Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan sa predstavnicima vlade, trenutno se nalazi u zvaničnoj poseti arapskim državama Persijskog zaliva. Tokom posete Kuvajtu govorio je o tome kako države Bliskog istoka mogu u budućnosti „opredeliti budućnost celog sveta“, ako Turska i arapske države nađu snage da stvore „savez“ kao centar muslimanskog sveta.
ZAJEDNO PROTIV OKUPATORA
Na konferenciji za novinare, posvećenoj tursko-arapskim odnosima, kako navodi novinarska agencija „Anadolija“, Erdogan je pozvao arapske države da se zaborave sporovi i nesuglasice iz XIX i XX veka – kada su arapski narodi ustali protiv Osmanske imperije koja ih je ujedinjavala. „Ta zajednica“, prema mišljenju Erdogana, „živela je, pre svega, na osnovu islama, ali i na zajedničkoj borbi protiv hrišćanskih agresora“. „Samo su Turci i Arapi mogli zaštiti ove zemlje u vreme krstaških pohoda“ – rekao je Erdogan. I u poslednjoj epohi mi smo se zajedno borili protiv okupatora, kao što je to bilo prilikom „okupacije Erzuruma“. Po svemu sudeći Erdogan je imao u vidu ulazak rusko-jermenske vojske na sever (današnje) Turske u vreme Prvog svetskog rata, iako je sama Osmanska imperija isprovocirala ovu akciju započevši osvajački rat protiv Rusije.
Prema mišljenju Erdogana danas treba da se probudi želja za novim „hiljadugodišnjim bratstvom“ i stvori „politički, ekonomski i kulturni savez“. „Mi pripadamo istoj civilizaciji, a imamo i zajedničku istoriju“. „Ako se držimo zajedno i sarađujemo, onda će se u regionu pojaviti snaga sposobna da iskaže uticaj na ceo svet“ – istakao je Erdogan.
Sudeći prema njegovim izjavama, turski premijer smatra tursko-arapsko bratstvo centrom i vodećom snagom muslimanskog sveta koja bi mogla da izmeni situaciju na Bliskom istoku. „Mi se odnosimo ka patnji naroda Iraka, Avganistana i Pakistana kao prema svojoj sopstvenoj“ – rekao je Erdogan. U svakoj od ovih država, kao rezultat američkih vojnih akcija poginuo je veliki broj muslimana. „Ako jedan organ našeg tela trpi bol, onda i celo telo to oseća. I kad maltretiraju decu u Gazi – mi takođe osećamo bol, kao da to čine našoj sopstvenoj deci. Problem Gaze – to je naš problem. Problem Jerusalima – je takođe naš problem“. Prema mišljenju turskog premijera, ovde se radi o pitanju muslimanske solidarnosti, koja može da reši sva ova pitanja. „Uz pomoć solidarnosti mi možemo rešiti palestinsko pitanje i završiti patnje naroda u Iraku i Avganistanu“.
Mašta o novom, lepšem svetu koji bi se gradio uz pomoć (islamske) solidarnosti između Turaka i Arapa treba da ima na umu stvaranje Evropske unije. Jer, prema mišljenju Erdogana, „niko u inostranstvu ne može da nam ništa prebaci, pošto mi sami formulišemo svoju spoljnu politiku, prema kojoj su Arapi naša braća i sestre“.
Izjave Erdogana svedoče o tome da njegova vlada uvažava islam i ima takvu viziju o budućnosti u kojoj bi Turska trebalo da bude vodeća snaga muslimanskog sveta, odnosno „gravitacioni centar“, kako je to sa zadovoljstvom rekao ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu.
OČEKUJE SE „PRITISAK ULICE“
Interesantno je da je turski premijer veoma popularan u arapskim državama, dok većina premijera i političara arapskih država ne mogu da se pohvale ljubavlju svojih sunarodnika. Ovo navodi da će mogući scenariji promena u regionu, a posebno pritisaka na arapske države da krenu predloženim putem od strane Erdogana, biti pritisak „ulice“. Na popularizaciji Erdogana u arapskim sredinama rade mnogi mediji, organizacije i pojedinci. Tako je u muslimanskom svetu „čovek 2010. godine“ postao Erdogan, koji je dobio 74 posto glasova. Naravno, Erdogan ima i podršku zapadnih centara moći, pa je u ovom delu planete predstavljen kao važna ličnost koja je Turcima donela „novo samosaznanje“ i „novu osmansku politiku“. Prema britanskom časopisu „Monokl“ turski premijer po popularnosti zauzima peto mesto u svetu. To je zaslužio svojim naporima da pretvori Tursku u centralnu državu u regionu Bliskog istoka. Na prvom mestu našao se sada već bivši brazilski predsednik Lula, na drugom predsednik SAD – Obama, treće i četvrto mesto su zauzeli premijeri Indije, Manmonah Singh i premijer Poljske Donald Tusk. Na spisku se našlo svega 15 političara.
Prema sajtu „PanARMENIAN.net“ ovaj izbor nije slučajan jer se sva spoljna politika Turske poslednjih nekoliko godina usmerila na to da Erdogan pridobije status posrednika između arapskog i turskog sveta. Zvezdano vreme Erdogana među Arapima započelo je 2009. godine za vreme samita u Davosu, kada je izbio skandal sa izraelskim predsednikom Šimonom Peresom. Od tada Erdogana u arapskom svetu doživljavaju kao heroja. Ovim postupkom Erdogan je pokazao Arapima da su simpatije Turske na njihovoj strani, a ne na strani njihovog neprijatelja Izraela, kao i da Turska čvrsto stoji na poziciji zaštite islama.
Jasno je, piše Karine Ter-Sakjan, da Erdogan radi na projektu „Velikog Bliskog istoka“ kao pandanu Evropskoj uniji, a u koji bi pored Bliskog istoka ušle i neke republike bivšeg SSSR-a. Politika povratka Turske na Istok na američkom TV kanalu „Foks njuz“ predstavljena je kao plemenit cilj, a sama ta politika nazvana je prema ministru inostranih poslova Turske Davutogluizam.
No, ovaj projekat prema mišljenju kemalista u Turskoj je opasan za teritorijalnu celovitost Turske. Tako Mehmet Perinček, jedan od poznatijih mlađih naučnika Turske, kaže: „Od 2004. godine do danas (jun 2010. godine), Tajip Erdogan je 33 puta izjavio da je on „potpredsednik američkog projekta Veliki Bliski istok“. U svojim govorima je isticao da su „njega postavili na to mesto, a grad Dijarbakir će biti centar tog projekata SAD“. Drugog aprila 2003. godine, posle napada SAD na Irak, Abdulah Gul u razgovoru za novine je rekao da je „zaključio u Ankari važan sporazum sa državnim sekretarom SAD Kolinom Pauelom, koji ima devet tačaka i dve strane teksta (novine „Vatan“, 24. maj 2003. godine). Za ovih sedam godina taj sporazum (o stvaranju Velikog Bliskog istoka – Z. M.) se sprovodi u delo. Ako SAD ostvare svoj cilj, Turska će prestati da postoji, ona će biti podeljena. Država i vojska će biti uništeni. Mi ćemo preživeti događaje kakvi su bili u Jugoslaviji.“
I zaista, Kurdsko pitanje dobija na žestini, kako u samoj Turskoj, tako i u Iranu i Siriji, a Dijarbakir je grad skoro u centru Kurdistana. U okviru projekta „Veliki Bliski istok“ Kurdima je obećana država u svojim istorijskim granicama, a to znači da će Turska (i ne samo ona) izgubiti značajan deo teritorije. Time se kosmetski scenario preliva (i) na Bliski istok.
Interesantno je da Komisiju koja treba da dâ predlog rešenja kurdskog pitanja predvodi nama dobro poznati Marti Ahtisari.