DRAGOMIR ANĐELKOVIĆ Ko zaista ruši Srbiju

Piše Dragomir Anđelković

Ko su pravi huligani? Da li su to oni koji bace po koju kamenicu ili političari koji bagatelišu nacionalne interese? Događanja u vezi sa održavanjem „gej parade“, prilika su da počnemo istrajno da se odupiremo razaranju naše države

Seneka je govorio: „Kome se isplati zločin, on ga je i počinio“. Na osnovu decenijskog iskustva, do takvog zaključka došao je poznati rimski sudija, Lucije Kasije. Kada nije bilo odmah jasno ko je počinilac zločina, on je polazio od pitanja: „Ko ima korist?“. Odmotavajući klupko istrage od te tačke, po pravilu, nalazio bi glavnog krivca. Pa da vidimo, ko je mislio da će imati korist od sukoba koji su se u nedelju odvijali na ulicama Beograda?

PREUSMERAVANJE PAŽNJE
Dok se od strane policijskih snaga, pod kontrolom Prištine (južno od Ibra) i KFOR-a (severno Kosovo), pojačava teror nad Srbima, Beograd je angažovao gro svoje policije da, navodno, obezbeđuje održavanje „gej parade“. Srbija više neće, kako nedavno reče naš predsednik, silom rešavati sporna pitanja (što znači da se, po njemu, neće ni braniti ako, na primer, Hrvatska pokuša da nam uzme Zemun). Međutim, stiče se utisak, vlast je bila spremna da opere beogradske ulice srpskom krvlju kako bi, naizgled, zadovoljila hir homoseksualnih aktivista.
Stvari su ipak komplikovanije. Vlada Srbije, pošto je kapitulirala u vezi sa rezolucijom, te tako suštinski digla ruke od odbrane KiM, sprema se da sa Prištinom započne pregovore koji treba da dovedu do pune normalizacije odnosa (tj. faktičkog priznanja nezavisnosti Kosova). Uz to – dovoljno je pratiti list „Odbrana“ da bi se takv zaključak izveo – očito se odlučila i za ubrzavanje evroatlantskih integrativnih tokova. U skladu sa narodnom izrekom: „Kud june tu i uže“, kada je već stvari prelomila po pitanju Kosova, spremna je da uradi bilo šta drugo što bi joj, pre nego što država bankrotira, pomoglo da se dokopa famoznih evropskih fondova. No, većina građana se opire ulasku u NATO i prihvatanju državnosti Kosova, kao što je i protiv paradnog manifestovanja homoseksualizma po „evropskim standardima“.
Zato je režimu želeo buru oko „gej parade“. Usredsređivanjem interesovanja javnosti na pitanje njenog održavanja i time isprovocirano nasilje, pažnja Srba se preusmerava sa onoga što se već dešava na Kosovu (dok Beograd ćuti), ali i onoga što se u vezi sa tom našom pokrajinom sprema. U kontekstu toga, Tadiću je draže da se protesna energija ispuca u vezi sa održavanjem „parade“, a ne povodom posete Hilari Klinton, osobe koja nas asocira na smrt. Drugo, da bi obavili sve što se od njih očekuje, srpski satrapi moraju da zastraše narod i eliminišu centre otpora. Zato je policija brutalno tukla dečake od 15-16 godina, a Šutanovac iskoristio priliku da generalno optuži patriotske organizacije. Suštinski smo imali reprizu zbivanja iz jula 2008. godine.

DVOGODIŠNJICA ZLOČINA
Tek što je formirana sadašnja vlada, usledilo je hapšenje Radovana Karadžića. Tada, još jedinstveni radikali predstavljali su veliku opasnost za režim. Da im ne bi dopustila da pokrenu ulične proteste, ili čak da bi ubrzala (u nekoj ambasadi) dogovorene centrifugalne procese unutar te stranke, novopečena vlast je odlučila da metodama državnog terora spreči prerastanje protesnog mitinga, zbog hapšenja Karadžića, u šetnju beogradskim ulicama. Svedok sam da je policija bez ikakvog povoda napala okupljene građane. Sukob sa grupicom huligana iskoristila je kao povod za obračun sa mirnim demonstrantima. Moguće je da su u pitanju bili i policijski provokatori. Kako je govorio Sergej Zubatov – pukovnik državne bezbednosti carske Rusije, zadužen za sabotiranje opozicije – „Grupica dobro obučenih provokatora može da obesmisli i najveličanstveniji opozicioni skup“.
Moguće je da se i ovaj put sve odvijalo, u potpunosti, u skladu sa scenarijom iz 2008. godine. Policija je svojim ljudima, sa druge strane, dala mig da započnu sukobe, kako bi imala povod da na golobradim mladićima demonstrira strogoću. A većinu njih nije bilo teško zapaliti. U zemlji u kojoj, iz godine u godinu, industrijska proizvodnja pada, a socijalne razlike i siromaštvo rastu, i uz to vlast bagateliše nacionalne i državne interese, normalno je što je nezadovoljstvo građana veliko. Prirodno je da su kivni i što vlada troši velika sredstva za organizovanje „gej parade“, a skoro 100 hiljada žena ima potrebu za veštačkom oplodnjom  (pri tom svake godine umire oko 30 hiljada ljudi više nego što se rodi), dok država godišnje finansira samo hiljadu pokušaja veštačke oplodnje.
U okolnostima kada je zemlja na mek način okupirana, te su veliki mediji pod kontrolom režima i njegovih stranih gospodara, a zakonska regulativa koja se odnosi na sferu informisanja restriktivna, skoro kao u otvoreno autokratskim sistemima, neizbežan je rast neartikulisanog besa velikog dela građana gurnutih na margine. Nemogućnost da se drugačije mišljenje od zvaničnog javno izrazi na odgovarajući način i, s druge strane, nametljiva evroatlantska propaganda, priziva nasilje. Frustrirani ljudi, a pogotovo omladina, u očaju, ne uviđajući drugi način da se i njihov glas čuje, širom sveta pribegavaju agresivnim vidovima protesta. Za to je kriva vlast koja ih, lošom politikom i zatvaranjem legalnih kanala za protivljenje zvaničnoj politici, dovodi u situaciju da tako reaguju.
Tako stvari stoje i onda kada režim namerno ne izaziva sukobe. Međutim, kada se radi o nedeljnim događanjima, vlast je, na ovaj ili onaj način, očito htela da ih isprovocira. Inače, zar bi na tako brutalan način ugrožavala verska prava većinskog stanovništva Srbije? Oko Vaznesenjske crkve, nedaleko od mesta gde su se okupljali učesnici „gej parade“, postavljen je obruč. Policajci su sprečili narod da prisustvuje liturgiji. Da je cilj MUP-a bio da predupredi moguće incidente, dovoljno je bilo blokirati ulaz iz ulice Kneza Miloša, i postaviti kordon na uglu te ulice i ulice Admirala Geparta, a omogućiti vernicima da sa te strane uđu u Hram. No, operacija je izvedena tako da građani budu revoltirani, odnosno da vest o gaženju verskih sloboda prostruji gradom. Da li je to učinjeno da bi na beogradskim ulicama vladao mir i red? I ko su onda huligani koji ruše našu zemlju?

PRAVI HULIGANI
Huliganstvo je grubo narušavanje poretka, koje ima i rušilačku dimenziju. Nije jasno poreklo izraza huligan, ali u svakom slučaju to je bilo ime nekog izrazito destruktivnog pojedinca ili grupe. Po jednoj teoriji, huligani svoj naziv duguju Patriku Huliganu, irskom nasilniku iz 19. veka. Po drugoj, čitavoj irskoj porodici istog prezimena, poznatoj po divljem stilu života. Postoji i verzija da koreni danas internacionalne reči sežu do naziva jedne londonske bande. Kako god bilo, najveći huligani su oni koji dubinski razaraju Srbiju.
Šta je gori vid huliganstva od državne i socijalne destrukcije? A izlišno bi bilo da ponavljam ono što svi znamo, tj. ko je kriv što naš narod tone u ekonomsko beznađe, a njegovoj zemlji preti gubitak dela teritorije i federalizacija onoga što posle toga ostane. Elementi države su vlast, teritorija i stanovništvo. I pri tome, vlast je najmanje bitan faktor, čija svrha je da bude u funkciji druga dva. No, Tadić nam nadmeno poručuje: „Napad na policiju je napad na Srbiju“.
Navijači koji se koškaju sa policijom, što svakako jeste za osudu, ipak ne potkopavaju Srbiju. To radi vlast koja narušava njen teritorijalni integritet. Čak i ozbiljan, kriminalni napad na policiju, tek je u simboličkom smislu atak na državu, dok ono što režim čini predstavlja to na konkretan način. A momci koji su se protivili održavanju gej parade nisu nikoga ubili. Koliko znam, oni su izvukli deblji kraj. Najteže povređene osobe tokom nedeljnih nemira nisu iz redova policije. Kada smo već kod odgovornosti za ugrožavanje ljudskih života i imovine, ne sećam se da je iko osuđen zbog policijskog ubistva (sadističkog prebijanja), na spomenutom mitingu 2008. godine, Ranka Panića?
Niko iz vlasti nije snosio odgovornost ( brzo je ceo događaj i zaboravljen) zbog tadašnje nezakonite akcije MUP-a. Verovatno, niko ni sada neće odgovarati zbog premlaćivanja bespomoćnih mladića od strane buljuka policajaca (čak i da su krivi, pošto su pacifikovani, nezakonito je njihovo prebijanje). Uzgred, o tome kakvo je naše društvo, upečatljivo svedoči postupanje kamermana proameričke radio-televizije B 92. Čim je primetio da u Bulevaru oslobođenja policija premlaćuje dečka, munjevito je preusmerio kameru u drugom pravcu. Do 5. oktobra, delatnici te medijske kuće preuveličavali su skoro svaki akt policijskog nasilja, a sada previđaju brutalnost „snaga reda“. To je i prirodno! Evroatlantskim centrima moći nisu važna ljuska prava, već ih samo zloupotrebljavaju radi svojih političkih ciljeva. Naravno, nisu im bitni ni homoseksualci, već su agresivni gej aktivisti samo sredstvo u funkciji razaranja tradicionalnih vrednosti i društvenih spona.

GLAVE GORE
Ako dopustimo „našim“ kvislinzima da okončaju proces okupacije Srbije, i onda kada se svet dovoljno promeni da možemo da počnemo da se aktivnije borimo za naša nacionalna i socijalna prava, nećemo to moći. Pošto meka okupacija Srbije, našim uvođenjem u NATO, postane klasična, našim ljudskim pravima će još intenzivnije da se bave stručnjaci američke ozloglašene institucije zvane CIA, koji su sada povećali svoje  prisustvo u Beogradu, kako bi asistirali našim službama u vezi sa dolaskom Hilari Klinton (a možda i da pomognu oko obračuna sa patriotskim organizacijama). I zato, ne smemo mirno da gledamo pokušaj drakonskog razračunavanja sa momcima koji su izražavali svoje nezadovoljstvo na ulicama Beograda. Uostalom, šta je to spram onoga što se dešavalo 5. oktobra, čija desetogodišnjica je bila pre neki dan? Tada su oni koji su razbili desetine kioska, opljačkali mnoštvo radnji i demolirali stotine automobila, tretirani kao nacionalni heroji.
Recept za otpor imamo. Dok je nekoliko stotina gej aktivista, uz podršku hiljada policajaca, u nedelju prodefilovalo ulicama Beograda, preko deset hiljada ljudi, i pored medijske blokade koja je sprečila da informacija dopre do većine zainteresovanih, u subotu je, mirno i dostojanstveno, prošetalo ulicama prestonice. U organizaciji udruženja Srpski sabor „Dveri“, građani su se okupili ispred Filozofskog fakulteta, da podrže tradicionalne porodične vrednosti i zahtevaju zabranu „gej parade“. Naravno, i da izraze protest zbog nacionalno-štetnog (suštinski huliganskog) delovanja vlasti. Stav okupljenog naroda odražavala je parola: „Kakva vlada takva i parada“.
Nadam se da je to početak mnogo aktivnijeg, i to legitimno-vaninstitucionalnog, antirežimskog delovanja. U njega bi energično morale da se uključe, odnosno da učine da poprimi sistematski karakter, patriotske stranke. Dužne su to da urade, a to je i u njihovom interesu. Ako vlastodršcima – koji na slobodu, valjda da bi odobrovoljili Hilari Klinton, puštaju osvedočene ubice Srba, kakav je  Jurišić – dozvolimo da iskoriste priliku za brutalno razračunavanje sa srpskom omladinom, koja je u nedelju izašla na ulice, mrak će potrajati. A šta je koja bačena kamenica na sedište DS-a ili SPS-a – simbole ozloglašenog režima – naspram rasprodaje nacionalnih interesa? Policijska haranga na one koji su uradili prvo, treba da bude povod za aktivno insistiranje na odgovornosti počinilaca drugog.