VOJISLAV NEDIĆ Pravosuđe na rubu propasti

Razgovarao Uglješa Mrdić

Za loše stanje u srpskom pravosuđu krivi su svi oni koji su bili glavne arhitekte reformi u pravosudnom sistemu Srbije. Većina nas koja se bavi sudstvom i advokaturom po nekoliko decenija smatramo da su takve reforme jedan veliki promašaj. Te reforme su i zamislili i izveli ljudi koji su nekompetentni i nestručni. Osim ako nisu imali neki drugi cilj, to jest da namerno naprave takvu reformu pravosuđa kako bi lakše uništili sudstvo“, kaže u intervjuu za „Pečat“ Vojislav Nedić, predsednik Advokatske komore Beograda. Prema njegovim rečima u reformu pravosuđa nisu bili uključeni ljudi iz struke, tako da ovakva reforma pre predstavlja antireformu.

Da li je bilo potrebe da uopšte dolazi do bilo kakvog oblika reforme pravosuđa?
Ne mogu reći da eventualno nije bilo potrebe da se neke sudije razreše i zamene drugim sudijama, ali je to moglo da se uradi u jednom najnormalnijem postupku razrešenja svakog pojedinačnog sudije. Visoki savet sudstva (VSS) koji ima 11 članova morao je u svom sastavu da ima profesora i advokata. Profesora nikada nije imao, a advokata su nam nametnuli sa strane i taj VSS po Zakonu o visokom savetu sudstva, kao i po ustavnom zakonu nije ni mogao da radi u nepotpunom sastavu. Pošto je vršio izbor u krnjem sastavu, onda smatram da su sve njegove odluke nelegitimne. To je i stav većine pravih advokata u Srbiji, a videli ste da je i visoki predstavnik Evropske komisije Manuel Baroso stavio velike primedbe na rad Visokog saveta sudstva. O tome je Advokatska komora Beograd (AKB) javno iznela svoj stav na tribini koja je održana 24. aprila u Sava centru, a na kojoj je učestvovalo oko 250 eminentnih advokata. Gde su saopšteni određeni zaključci. Tada su advokati Beograda ocenili da su odluke o izboru sudija i tužilaca donete na nelegalan i nelegitiman način jer VSS i Državno veće tužilaca (DVT) nisu konstituisani u skladu sa Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije (odredba člana 6. stav 5) i Zakonom o Visokom savetu sudstva (odredba člana 54. stav 1) i Zakonom o Državnom veću tužilaca (odredba člana 53. stav 2). O radu oba ova organa javnost nije bila obaveštena, tako da je izbor sudija i tužilaca izvršen kao da se radi o državnoj tajni, što je u suprotnosti sa načelima demokratičnosti. Advokati Beograda pozvali su da se na zakonom predviđeni način izvrši odabir izbornih članova VSS i DVT, odnosno predstavnika advokature i profesora Pravnih fakulteta. Kako iz neprava ne može nastati pravo, pa stoga sprovedena reforma pravosuđa nije dala pozitivne rezultate kako u personalnom tako i u organizacionom pogledu jer ne samo da nije dovela do efikasnijeg rada sudova već je ionako loše stanje u pravosuđu pogoršala i dovela gotovo do uslova u kojima rad nije moguć.

Koje je još zaključke donela Skupština Advokatske komore Beograda?
Upozorili smo vlast da je ovakvim stanjem u pravosuđu drastično smanjena mogućnost ostvarenja prava na pravdu građana Srbije i njihovih zastupnika. Izrazili smo ozbiljnu zabrinutost zbog permanentnog mešanja izvršne vlasti u sudsku vlast što je u poslednje vreme kulminiralo izjavama najviših predstavnika Ministarstva pravde vezanim za krivične postupke koji su u toku. Takođe, izrazili smo protest zbog pozivanja na odgovornost sudija zbog njihovog mišljenja izraženog u sudskim odlukama jer to predstavlja najgrublje kršenje Ustava i zakona. Oštro protestujemo zbog nezapamćenog mešanja vlasti u rad organa Advokatske komore Srbije (AKS) i želje vlasti da ona oktroiše Zakon o advokaturi, mimo volje srpskih advokata. Advokati Beograda zatražili su od organa AKS i AKB da hitno bez odlaganja o svemu, napred iznetom, obaveste sve relevantne međunarodne i domaće institucije. Obaveštavamo sve bivše i sadašnje advokate koji se nalaze na državnim funkcijama o izuzetno teškom položaju srpske advokature i pozivamo ih da u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima daju svoj doprinos u prevazilaženju postojećeg stanja. Upozoravamo sve advokate u Srbiji na izuzetno težak položaj advokature i pozivamo ih da uzmu aktivno učešće u odbrani profesije, očuvanju njenog dostojanstva i integriteta. Pozivamo sve advokate da uzmu aktivno učešće u predstojećim izborima za organe Komore. Neminovno je da se u celosti mora obnoviti postupak oko izbora sudija. Jedan od najznačajnijih zaključaka AKB je preterana politizacija sudstva i advokature. Naime, videli ste da visoki funkcioneri Ministarstva pravde komentarišu sudske odluke i prete sudijama čijim odlukama nisu zadovoljni da će biti razrešeni. To jednostavno ni u jednoj pravnoj i civilizovanoj državi nije moguće. Abeceda koju na pravnom fakultetu uče studenti je da se još od Monteskjea vlast deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i da se jedna drugoj ne smeju mešati u rad. Kod nas u Srbiji danas funkcioniše samo jedna vlast – izvršna.

Da li je danas položaj advokature u Srbiji bolji ili lošiji?
Položaj advokature u Srbiji je teži nego što je ikada bio. Dozvolite mi da citiram jednu misao Aleksisa Tokvila, koju je davno rekao a tiče se prava i zakona. On je rekao da nije bogata zemlja, koja ima rude, šume, proizvode, luke u koje dolaze natovareni brodovi, nego je bogata ili će bar postati bogata i razviće se ona zemlja koja ima sređene institucije, poverenje u pravosuđe, pravila koja vladaju i poštene ljude na vlasti. Jedan takav mislilac stavlja na prvo mesto po važnosti u jednom sređenom društvu koje se zove država, stavlja pravo i pravne institucije. Svesni smo da su naše pravne institucije ugrožene do te mere da gotovo jedva postoje. Po mom mišljenju, reforma pravosuđa je na žalost, propala. Vlada jedno nezadovoljstvo ne samo među sudijama, tužiocima i advokatima, nego i u široj javnosti, dakle kod građanstva. Prilikom te reforme izmenjena je mreža sudova i broj sudova, a izabrano je malo starih i mnogo novih sudija. Što se tiče same organizacije sudova sa preko 140, njihov broj je sveden na oko 80 sudova. Sada imamo oko 50 sudova manje. Takve reforme su totalni promašaj.

Advokati Beograda su ocenili da su odluke o izboru sudija i tužilaca donete na nelegalan i nelegitiman način jer Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nisu konstituisani u skladu sa Ustavnim zakonom za sprovođenja Ustava Republike Srbije i Zakonom o Visokom savetu sudstva

Zašto?
Napravljeno je jedno nepraktično rešenje da sudije od mesta stanovanja do mesta rada putuju po nekoliko desetina kilometara u jednom, pa u drugom pravcu. Skoro se pojavila informacija da su posle mesec dana rada sudova na novi način sudije u prevozu prešle preko 10.000 kilometara. A možete zamisliti kakva je situacija po pitanju izgubljenog vremena i novca sa građanima, koji su prinuđeni da putuju u drugu opštinu zbog izmeštanja sudova, a sve u želji da nađu pravdu. Izmeštanjem sudova i drugih institucija iz manjih gradova ili iz varošica, dolazi do situacije da se ti manji gradovi pretvaraju u velika sela, što je ogromna šteta za Srbiju.
Drugi aspekt reforme sudstva bio je reizbor sudija. I tu je napravljen jedan potpuno pogrešan korak sa ciljem da se broj sudija smanji sa 2.500 na 1.800. Često kao primer navodim da kada se izvode građevinski radovi na nekom objektu, koji kasne, onda se angažuje veći broj radnika kako bi se objekat brže završio. Imali smo preopterećeno sudstvo sa velikim brojem nerešenih predmeta. I tada smo imali mali broj sudova, pa se postavlja pitanje kako će još manji broj sudija da reši još više povećan broj predmeta. Lično znam da su izabrane sudije jako nezadovoljne svojim položajem. Dakle, sada imamo nezadovoljne i izabrane i neizabrane sudije.

Ko kontroliše srpsko pravosuđe?
Jedan deo vladajuće koalicije, a prvenstveno jedan deo Demokratske stranke. Taj deo DS kontroliše skoro kompletno sudstvo u Srbiji. Isti oni kontrolišu i AKS, koja je potpuno potpala pod vlast politike jedne stranke, to jest nekoliko koalicionih stranaka na vlasti. To se videlo i kod dopunskih izbora za AKS i predstavnika u VSS. Tu je došla do izražaja politička volja jedne stranke na vlasti, a ne advokata. Napravljena je jedna politička trgovina da „određeni“ advokati budu izabrani i da sprovode one naloge koje dobijaju od dela izvršne vlasti, to jest Ministarstva pravde i nekih naših bivših kolega koji su raspoređeni na državnim funkcijama. Neki od njih su još uvek advokati i tu postoji očigledan sukob interesa. Neki od njih su i u izvršnoj vlasti, a neki u Skupštini Srbije i u advokaturi.
Šta očekujete od izborne skupštine Advokatske komore Beograda, koja će biti održana u subotu 22. maja?
U pitanju su izuzetno važni izbori. Izborna skupština AKB održava se svake četiri godine. Postoje dva koncepta koja će biti izložena na Skupštini AKB. Jedan koncept je vezan za poboljšanje rada i razvoja advokature, kojem je cilj borba za jednu nezavisnu i samostalnu advokaturu od svakog uticaja izvršne vlasti i političkih stranaka.

Ko zastupa taj koncept?
Moram da kažem da taj koncept zastupam ja zajedno sa većinom advokata u Beogradu. Među njima je veliki broj eminentnih advokata koji veoma dugo rade. Drugi koncept je vezan za to da AKB bude ispostava Ministarstva pravde i da se ponaša podanički prema izvršnoj vlasti što uopšte nije interes advokature.

Svedoci smo medijskih hapšenja u Srbiji, posle novinarskih satanizacija pojedinih ličnosti koje nisu po volji aktuelnim vlastima, a advokati koji brane te osumnjičene ličnosti proglašavaju se advokatima mafije. Kako Vi kao predsednik AKB komentarišete takve pojave, koje su postale svakodnevica?
To je jedna ružna slika o stanju u našem pravosuđu. Prvo se napravi medijska kampanja da se neka ličnost javno diskredituje, napravi se medijski progon, i onda se protiv te ličnosti pokrene krivični postupak. Često se dešava da se prvo pritvori neka osoba, a tek posle sprovodi istraga i utvrđuje da li postoje osnovi za sumnju. Imamo slučajeve u Specijalnom sudu da neke osobe u pritvoru provedu po dve i više godina, a istraga se završi za šest meseci i taj se pritvor pretvara u jednu akontaciju pretpostavljene kazne koju je već neko odredio a da nije određena pravosnažnom sudskom presudom. A neke advokate proglase da su advokati mafije. Postoji jedna medijska blokada za sve one koji zastupaju stavove koji su suprotni onima koji su na vlasti. Ako govorite nešto što odgovara vlastima vi ćete dobiti priliku da se pojavite u medijima. To smo doživeli sa zaključcima o kojima sam Vam malo pre govorio u vezi sa reformom pravosuđa i stanjem u advokaturi. Novinarski izveštaji sa konferencija za novinare AKB od 28. aprila ove godine skoro da nigde nisu objavljeni. Ignorisan je stav čitave beogradske advokature koja ima oko 3.500 advokata u svom članstvu. Danas su u Srbiji advokati kontrolori rada sudova. Mi smo najveći borci za poštovanje zakonitosti i za poštovanje ljudskih prava.

Zar ne bi trebalo da sudije budu najveće borci za poštovanje zakonitosti?
Tako bi trebalo, ali nije. Smatram da su sudije zaplašene za svoje funkcije i radna mesta i to traje već nekoliko godina. Sudska vlast je zapravo pod kontrolom izvršne vlasti, a tu pre svega mislim na Ministarstvo pravde. Zakonodavna, izvršna i sudska vlast bi trebalo da budu potpuno razdvojene i ne bi trebalo da se mešaju jedna drugoj u rad. Koliko je važan pravni sistem pokazuje i Napoleonova izjava pred kraj njegovog života: „Niko mi neće pamtiti onih 40 pobeda u bitkama, jer je jedan Vaterlo poništio sve te bitke, ali ono po čemu će me pamtiti je „Code Civil de Francais“ (Građanski zakonik zvan Napoleonov kodeks ili Francuski građanski kodeks), koji je donet 1804. godine“. I on se ponosio time da je donet jedan veliki zakon i pridavao je pažnju, pravu, zakonu i pravdi. Sami smo svesni da kada ne funkcionišu sudovi, da onda nema uređenog društva. Kada ne funkcionišu sudovi, onda su građani prinuđeni da stvari uzimaju u svoje ruke, što nije dobro.

A Tužilaštvo?
Tužilaštvo kao državni organ manje-više sve radi po nalogu vlasti. Zbog tog mešanja dela izvršne vlasti u rad advokatskih komora došli smo u poziciju da AKB, koja predstavlja polovinu srpske advokature nema adekvatan položaj i mesto u jednom sistemu AKS. Stalno dolazi do preglasavanja i do majorizacije na nivou AKS, a sve na štetu AKB.

Smatram da je na advokatima Beograda sada velika odgovornost, oni moraju da izaberu na sve funkcije u AKB i AKS zaista najbolje među advokatima, one ljude koji imaju integritet, koji su moralno jaki i koji su u stanju da se odupru pritiscima koji se vrše spolja

Zbog čega?
Samo zato što je AKB ona prava slobodoumna advokatura, koja se jedina usuđuje da kaže kakvo je stanje u sudstvu i advokaturi. Imamo slučaj da AKB i grupa eminentnih advokata traže da se zakaže vanredna skupština AKS. Tri se skupštine AKS uzastopno odlažu, zbog nedostatka kvoruma koji onemogućava aktuelno rukovodstvo i koje time sprečava donošenje odluka koje su u interesu čitave srpske advokature. To onemogućava i Boško Ristić, koji je svog prijatelja Dejana Ćirića postavio u Visoki savet sudstva. Imamo situaciju da postoji jedna „grupa za pritisak“, koju čini nekoliko članova DS-a. Pored pomenutog Ristića, tu su i Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Nenad Konstantinović, šef Administrativnog odbora Skupštine Srbije i još nekoliko funkcionera DS-a.
Advokatura je u Srbiji politizovana preko svake mere. Rukovodstvo AKS je potpuno politizovano. Recimo Advokatska komora Niša je pod kontrolom Boška Ristića iz DS-a, koji je šef skupštinskog Odbora za pravosuđe, a Advokatska komora Novog Sada je pod kontrolom Dobrosavljeva i njemu sličnih, koji su pripadnici tamošnjih vladajućih stranaka, poput Čankove i drugih. Ja se ne slažem sa jednom takvom politizacijom advokature. Razumem ako advokati ulaze u politiku da bi dali svoj doprinos poboljšanju situacije u državi za sve građane. Razlog mog pristupanja Srpskoj naprednoj stranci (SNS), jeste moja namera da kao građanin doprinesem poboljšanju stanja, koje je postalo nepodnošljivo. Takođe, želja da izrazim jedno nezadovoljstvo zbog mešanja nekih drugih stranaka, a prvenstveno najveće stranke u vlasti u rad advokatske komore koji je bio na štetu advokature. S druge strane, imam uverenje da SNS može da donese promene i u pravnom sistemu i u političkom i društveno-ekonomskom životu. Želim da dam doprinos poboljšanju situacije i kroz političku borbu.

Možete li nam nešto reći o Predlogu Zakona o advokaturi?
Već nekoliko godina u toku je izrada novog zakona o advokaturi, koji je i te kako potreban. Jednostavno taj zakon nikako da bude izglasan u Skupštini. Imamo situaciju da su neki članovi Komisije za izradu zakona o advokaturi iz redova advokata, koji su godinama radili na tome, bili prinuđeni da podnesu ostavke. Sada su u toj komisiji advokati opredeljeni za opciju koalicionih stranaka na vlasti. Na čelu komisije je predsednik AKS, koji je upravo tu i postavljen da bi se radilo po nalogu vlasti. Zato i postoji velika zabrinutost kod advokata kako će taj zakon ispasti. Mi želimo da taj zakon bude moderan i primenjiv u našim uslovima. Prema onome koliko sam ja upoznat, on sadrži neke odredbe koje bi mogle da se primene u određenim uslovima, kada uđemo, ako i uđemo, u EU.

Koje su to odredbe?
Kao što je recimo obavezno osiguranje od odgovornosti. Za sada ne postoji materijalni uslovi u ovoj ekonomskoj krizi da advokati to plaćaju. Takođe imamo i nametanje njihovih fiskalnih računa i kasa. Čak je u jednom trenutku bilo predviđeno u tom zakonu da advokati u Srbiji mogu biti i oni koji nisu državljani Srbije. Na intervenciju AKB ta odredba je ukinuta, jer je apsurdno da neko ko nije državljanin naše države može da bude advokat u našoj državi. Onda bismo se mi advokati iz Srbije vremenom pretvarali u najamne radnike bogatih advokata iz inostranstva. Tako bi stranci preuzeli i advokaturu i sudstvo. Mi nismo za zatvaranje srpske advokature, nego za povezivanje sa Evropom i svetom, ali kroz partnerski odnos sa punim poštovanjem svih razlika, kako u materijalnom položaju, tako i u pravnim sistemima koji vladaju. Ako je ko pravio te dobre advokatske odnose to je AKB.  Kod nas se primenjuje kontinentalno pravo i u krivičnom i u građanskom postupku. Trenutno imamo miks gde se primenjuje i anglosaksonsko pravo. Potrebno je dobro promisliti pre nego se donese novi zakon. U toj šumi propisa koji se stalno menjaju ne snalaze se mnogi advokati. Primera radi, svuda su advokati u Evropi izuzeti od obaveze da imaju fiskalne kase. Međutim, uredbom Vlade Srbije od prošle godine advokati su ušli u krug onih preduzetnika koji imaju obavezu da promet registruju preko fiskalnih kasa. Sa pravnog aspekta je nedopustivo da se fiskalne kase uvode advokatima. Državni organi, to jest poreska uprava vrši navodnu kontrolu advokatskog honorara, a zapravo vrši uvid u rad advokata, to jest predmeta koji su jedna vrsta tajne između advokata i njihovih klijenata. Glavna karakteristika advokature je čuvanje tajne, a to sada hoće da uruše. Upravo zbog tog načela poverljivosti klijent i bira određenog advokata da ga zastupa. Ovde nije u pitanju finansijsko disciplinovanje advokata, nego kontrola rada advokata kroz uvođenje fiskalnih kasa kao mere disciplinovanja advokature i slobode misli koja postoji u našoj profesiji. Advokati nikada nisu bežali od plaćanja poreza i svih drugih dažbina koje se plaćaju državi. Advokati rade na čitavoj teritoriji Srbije i nije praktično da sa sobom vuku fiskalne kase kako bi izdavali račune po sudovima, kancelarijama, restoranima… Zbog svega nabrojanog i zbog nezavisnog rada advokature, te fiskalne kase ne postoje ni u jednoj zemlji EU, kojoj mi kao država težimo. Moram da istaknem da je na nivou AKS formiran protestni odbor povodom uvođenja fiskalnih kasa po meri i ukusu predsednika AKS na jedan krajnje nedemokratski način gde je predložena jedna grupa advokata istomišljenika koja se inače i privatno druži. Taj protestni odbor do sada nije uradio ništa, jer su odložili rešavanje problema za 31. avgust u nevreme kada su advokati na odmoru. Ja sam taj protestni odbor mirne duše nazvao kriznim štabom, jer taj odbor nije uradio ono zbog čega je formiran – da u tehničkom smislu organizuje proteste advokata. Taj protestni odbor formirali su da bi gurali svoje kandidate u AKS i AKB. Prilikom održavanja protesta advokata u novembru povodom uvođenja fiskalnih kasa, najbolju organizaciju demonstrirala je AKB, jer u ta dva radna dana nijedan advokat nije otišao na suđenje. Tada je protest uspeo zahvaljujući Upravnom odboru AKB i našem tadašnjem protestnom odboru koji smo formirali.

Šta očekujete od subotnjih izbora u Advokatskoj komori Beograda?
Mnogo toga zavisi od subotnjih izbora u AKB. Bira se uprava AKB i 64 delegata za Skupštinu AKS, što je otprilike polovina ukupnog broja delegata AKS. Smatram da je na advokatima Beograda sada velika odgovornost, oni moraju da izaberu na sve funkcije u AKB i AKS zaista najbolje među advokatima, one ljude koji imaju integritet, koji su moralno jaki i koji su u stanju da se odupru pritiscima koji se vrše spolja. Takođe smatram da tu nikakve lične veze i odnosi ne smeju da se umešaju, niti se sme dopustiti da oni budu odlučujući prilikom izbora. Potrebno je objektivno izabrati najbolje među nama. Mislim da će advokati znati da među prijavljenim prepoznaju one koji su se svojim višegodišnji radom u advokaturi i van advokature, pokazali kao pametni i moralni ljudi, koji su u stanju da vode advokatske komore.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.