Зона сумрака – ПРИСТОЈНОСТ ЈЕДНОГ НАРЦИСА

Пише ФИЛИП РОДИЋ

Пристојност налаже да се у победи буде скроман, а у поразу достојанствен. Протекли избори и оно што је уследило после њих показали су да онај ко се представљао као главни поборник те пристојности у поразу нема достојанства, а вероватно ни у победи не би имао скромности

Дугогодишњи лидер онога што налицкани нарциси из круга двојке који у други круг неће ући називају „крезубом“, „необразованом“, „неваспитаном“ и каквом год још хоћете Србијом Томислав Николић последњи пут када је изгубио изборе честитао је свом ривалу Борису Тадићу. „Склон сам томе да вас обавестим да је Борис Тадић највероватније победио и да је разлика око два процента. Ја му честитам на победи, ако се то све докаже“, рекао је Николић 3. фебруара 2008. Та „сељачина“, како га називају ови што би о себи желели да мисле како су елитно пристојни, иступила је, признала пораз у надметању и честитала ривалу, а сада то није учинио ниједан од водећих претендената на канцеларију на Андрићевом из некадашње друге, а данас „пристојне Србије“. У реду је, не мора свакога да краси спортски дух и не мора свако да буде достојанствен у поразу, али онда не треба тиме, пристојношћу, ни да се буса у груди. Али шта ћете, где је шупље – ту и звечи, што нам је управо на најбољи начин показао и нарцисоидни кандидат грађаниста Саша Јанковић.

[restrict]

На добронамеран, људски и могли бисмо чак рећи пријатељски позив новинара једног прозападног грађанског медија Слободана Георгиева да се победнику честита, јер би то било пристојно, Јанковић је у маниру увређене шипарице одговорио: „Тражите да ЧЕСТИТАМ Вучићу на ОВОМЕ? Не, већ ћу Вас да блокирам. И све сличне. Дражи су ми ботови.“ Истина је да је Јанковић шест сати касније, пошто се наспавао и смирио, упутио извињење због онога што његови бранитељи на интернету називају „емотивном реакцијом“. Анализирајмо, међутим, мало ту емотивну реакцију која је несумњиво спонтанија, искренија и много речитија од накнадног извињења. Прво, Јанковић изборе, односно Вучићеву победу назива „ово“ и то великим словима. Шта би „ово“ могло да значи за њега? Вероватно мисли на изборе који нису одржани у потпуно фер атмосфери. Истина, Вучић је доминирао медијима у односу на све остале кандидате. Било је и оваквих и онаквих притисака и кампања је била прљава. Али зар није иста таква била и кампања у којој је Борис Тадић 2008. победио, па је Николић ипак био довољно достојанствен да му честита? Није ли Тадић, чија је тадашња Демократска странка сада подржала Јанковића, доминирао медијима, вршио притиске итд.? Није ли и 2012. кампања била подједнако прљава и обележена гомилом ружних и непристојних ствари? Па је, упркос томе, Николић победио. Тиме је доказано да колико год кампања била прљава и непоштена, кандидат којег народ хоће побеђује. И тачка. Исто тако, Николић је, када је 2008. честитао Тадићу, у другом кругу изгубио за свега два процента, а Тадићев резултат је био 50,3. Тако тесна победа могла би се оспорити оптужбама за изборну крађу, махинације и сл. Тешко да се некаквом крађом може објаснити понижење које су Саша Јанковић и остали (укључујући и кандидата који је добио глас потписника ових редова) доживели на протеклим изборима.

Још горе по Јанковића, он у свом одговору иде даље од оспоравања изборног процеса на који је пристао и у којем је учествовао. Уместо да се упусти у интелектуалну, моралну или политичку полемику, он дисквалификује Георгиева и, без икакве потребе, вређа га називајући га „горим од бота“. Толико о пристојности. Али ту није крај. Јанковић Георгиева блокира на „твитеру“ и истом казном прети свима „сличнима“ који би се охрабрили да га евентуално нешто посаветују, или, не дај Боже, искритикују. Толико о толеранцији, демократији, слободи говора и мишљења и свега онога чега су Јанковићу током кампање, а и пре ње, била пуна уста.

Једина могућност коју је Саша Јанковић до сада имао, а вала и коју ће од сада имати, и то не толико захваљујући Вучићевој победи него свом поразу, јесте да неподобне неистомишљенике блокира на „твитеру“. Замислите сад само да је тај синоним пристојности, толеранције и грађанства успео да победи и усели се у Председништво. Како би нас све и где блокирао тај председник свих грађана? А извињење? За њим нема потребе, своје право лице открио је првом, емотивном и искреном реакцијом, ово остало је плод прорачуна.         

[/restrict]