Zona sumraka – PRISTOJNOST JEDNOG NARCISA

Piše FILIP RODIĆ

Pristojnost nalaže da se u pobedi bude skroman, a u porazu dostojanstven. Protekli izbori i ono što je usledilo posle njih pokazali su da onaj ko se predstavljao kao glavni pobornik te pristojnosti u porazu nema dostojanstva, a verovatno ni u pobedi ne bi imao skromnosti

Dugogodišnji lider onoga što nalickani narcisi iz kruga dvojke koji u drugi krug neće ući nazivaju „krezubom“, „neobrazovanom“, „nevaspitanom“ i kakvom god još hoćete Srbijom Tomislav Nikolić poslednji put kada je izgubio izbore čestitao je svom rivalu Borisu Tadiću. „Sklon sam tome da vas obavestim da je Boris Tadić najverovatnije pobedio i da je razlika oko dva procenta. Ja mu čestitam na pobedi, ako se to sve dokaže“, rekao je Nikolić 3. februara 2008. Ta „seljačina“, kako ga nazivaju ovi što bi o sebi želeli da misle kako su elitno pristojni, istupila je, priznala poraz u nadmetanju i čestitala rivalu, a sada to nije učinio nijedan od vodećih pretendenata na kancelariju na Andrićevom iz nekadašnje druge, a danas „pristojne Srbije“. U redu je, ne mora svakoga da krasi sportski duh i ne mora svako da bude dostojanstven u porazu, ali onda ne treba time, pristojnošću, ni da se busa u grudi. Ali šta ćete, gde je šuplje – tu i zveči, što nam je upravo na najbolji način pokazao i narcisoidni kandidat građanista Saša Janković.

[restrict]

Na dobronameran, ljudski i mogli bismo čak reći prijateljski poziv novinara jednog prozapadnog građanskog medija Slobodana Georgieva da se pobedniku čestita, jer bi to bilo pristojno, Janković je u maniru uvređene šiparice odgovorio: „Tražite da ČESTITAM Vučiću na OVOME? Ne, već ću Vas da blokiram. I sve slične. Draži su mi botovi.“ Istina je da je Janković šest sati kasnije, pošto se naspavao i smirio, uputio izvinjenje zbog onoga što njegovi branitelji na internetu nazivaju „emotivnom reakcijom“. Analizirajmo, međutim, malo tu emotivnu reakciju koja je nesumnjivo spontanija, iskrenija i mnogo rečitija od naknadnog izvinjenja. Prvo, Janković izbore, odnosno Vučićevu pobedu naziva „ovo“ i to velikim slovima. Šta bi „ovo“ moglo da znači za njega? Verovatno misli na izbore koji nisu održani u potpuno fer atmosferi. Istina, Vučić je dominirao medijima u odnosu na sve ostale kandidate. Bilo je i ovakvih i onakvih pritisaka i kampanja je bila prljava. Ali zar nije ista takva bila i kampanja u kojoj je Boris Tadić 2008. pobedio, pa je Nikolić ipak bio dovoljno dostojanstven da mu čestita? Nije li Tadić, čija je tadašnja Demokratska stranka sada podržala Jankovića, dominirao medijima, vršio pritiske itd.? Nije li i 2012. kampanja bila podjednako prljava i obeležena gomilom ružnih i nepristojnih stvari? Pa je, uprkos tome, Nikolić pobedio. Time je dokazano da koliko god kampanja bila prljava i nepoštena, kandidat kojeg narod hoće pobeđuje. I tačka. Isto tako, Nikolić je, kada je 2008. čestitao Tadiću, u drugom krugu izgubio za svega dva procenta, a Tadićev rezultat je bio 50,3. Tako tesna pobeda mogla bi se osporiti optužbama za izbornu krađu, mahinacije i sl. Teško da se nekakvom krađom može objasniti poniženje koje su Saša Janković i ostali (uključujući i kandidata koji je dobio glas potpisnika ovih redova) doživeli na proteklim izborima.

Još gore po Jankovića, on u svom odgovoru ide dalje od osporavanja izbornog procesa na koji je pristao i u kojem je učestvovao. Umesto da se upusti u intelektualnu, moralnu ili političku polemiku, on diskvalifikuje Georgieva i, bez ikakve potrebe, vređa ga nazivajući ga „gorim od bota“. Toliko o pristojnosti. Ali tu nije kraj. Janković Georgieva blokira na „tviteru“ i istom kaznom preti svima „sličnima“ koji bi se ohrabrili da ga eventualno nešto posavetuju, ili, ne daj Bože, iskritikuju. Toliko o toleranciji, demokratiji, slobodi govora i mišljenja i svega onoga čega su Jankoviću tokom kampanje, a i pre nje, bila puna usta.

Jedina mogućnost koju je Saša Janković do sada imao, a vala i koju će od sada imati, i to ne toliko zahvaljujući Vučićevoj pobedi nego svom porazu, jeste da nepodobne neistomišljenike blokira na „tviteru“. Zamislite sad samo da je taj sinonim pristojnosti, tolerancije i građanstva uspeo da pobedi i useli se u Predsedništvo. Kako bi nas sve i gde blokirao taj predsednik svih građana? A izvinjenje? Za njim nema potrebe, svoje pravo lice otkrio je prvom, emotivnom i iskrenom reakcijom, ovo ostalo je plod proračuna.         

[/restrict]