Исток мерка оцвалу борску удавачу

Пише Слободан Иконић

Низ мера у виду Унапред припремљеног плана за реорганизацију Рударско – топионичарског басена Бор неће дати очекиване резултате уколико се не појави страни партнер. Хоће ли Кина и овај пут бити тај спасоносни појас?

У дугој рударској традицији Србије посебно место без сумње заузимају Бор, Мајданпек и, уопште, источна Србија. Пре свега Бор, с бројним лежиштима и резервама руде бакра, али и са све тежом експлоатацијом јер, једноставно, потребног новца никада довољно.

Због неопходних великих инвестиција, за које држава очигледно нема средства, у протеклим годинама је расписиван тендер за тендером како би се продао Рударско-топионичарски басен Бор (РТБ) – углавном неуспешно.

[restrictedarea]

СПАСОНОСНО РЕСТРУКТУРИРАЊЕ Разлози за обновљени оптимизам у погледу будућности РТБ-а појавили су се недавно, 7. јула, када је Привредни суд у Зајечару усвојио Унапред припремљени план реорганизације (УППР) четири предузећа у саставу Рударско-топионичарског басена Бор, којим је отписано 90 одсто необезбеђених потраживања, односно готово милијарду евра дуга РТБ-а.

У програм реструктурирања дуга од 1,2 милијарде евра укључени су Матично предузеће, Рудник бакра Бор, Рудник бакра Мајданпек и Топионице и рафинације. Усвајањем УППР-а спречен је стечај борског гиганта и донета, кажу, правда – разграничена су реална дуговања од сумњивих.

Реструктурирање вредно 1,2 милијарде евра, иначе, представља највеће финансијско реструктурирање у Србији у историји.

„Ово сматрам круном своје каријере и, ако бих морао да изаберем шта ми је било важније – одлука да кренемо у изградњу нове топионице или ово – врло тешко бих се одлучио, али бих се ипак одлучио за УППР“, изјавио је генерални директор РТБ Бор Благоје Спасковски после одлуке Привредног суда у Зајечару, одлуке којом је РТБ коначно променио свој статус, када је у априлу 2004. године постао још једно од предузећа у реструктурирању са невеселим перспективама даљег опстанка.

Како су медији пренели извештавајући о детаљима одлуке зајечарског Привредног суда, УППР-ом је предвиђено да, од преко 1,2 милијарде евра дуга РТБ Бору буде отписано око 900 милиона евра „старих дугова“, а да борској компанији преостане да отплати још око 380 милиона евра. Речима директора Спасковског: „То су дугови који датирају с краја шездесетих година, потом они који су задужени негде у кафани на бланко папиру, а реч је о 42 милиона долара, што се не може признати. Ту су и дуговања или кредити за 15 фабрика изграђених средствима РТБ Бор. РТБ Бор је за њихову изградњу дао 375 милиона долара, а све те фабрике продате су за 15 милиона долара. Фабрике данас стоје, а 15 хиљада радника је ван предузећа.“

Поједностављено речено, план је да, након отписа великог дела дуга, цена бакра, главног производа РТБ Бор, расте по два одсто годишње на светским берзама, а уједно је УППР-ом предвиђено и да ће се садржај бакра у тзв. влажној руди повећати са 0,3 на 0,34 одсто, па ће се тако у последњој, осмој години реорганизације, од 77,4 милиона тона ископине (два милиона тона више него у 2016) добити преко 76.000 тона катодног бакра, преко 1.100 тона злата и преко 6.200 тона сребра.

 

ЦЕНА БАКРА У основи ових оптимистичких процена стоји пројекција Светске банке. Како се каже у УППР-у, за израду Плана „коришћене су пројекције Светске банке из априла 2016. године (Commodity Markets Outlook)“, по којима ће се у периоду 2016–2024. цена бакра са 4.645 долара по тони попети на 5.499 долара по тони.

Међутим, РТБ Бор је имао план за УППР и у пролеће 2015. године. Користећи исте пројекције Светске банке, закључено је да ће од тадашње цене од 5.900 долара по тони вредност бакра константно расти све до коначних 6.516 долара по тони у 2023. години. Епилог је познат – од маја 2015. до јуна 2016. цена бакра је заправо пала за скоро 1.700 долара по тони – од 6.290 на 4.640 долара, што је пад од скоро 28 одсто.

Према анализи Фискалног савета (ФС) из јуна ове године (Фискална кретања у 2016. години, консолидација и реформе 2016–2020), овај Унапред припремљени план реорганизације је веома рањив. Грубо говорећи, Фискални савет сматра следеће: УППР-ом се само одлажу и репрограмирају дугови, а од целе ствари нема ништа уколико се не промени начин пословања, што УППР-ом није предвиђено.

Скепсу је својевремено изнео и др Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, тврдећи да се УППР-ом суштински не решавају проблеми РТБ Бора. „Не у Бору него нигде у Србији УППР није решио проблем. То је, што се мене тиче, само куповина времена. Када неко упадне у велики дуг, а нема перспективу пословања, тешко да може изаћи из те ситуације. Обавезе само пристижу, камате се гомилају, тако да је судбина тих предузећа јасна. У случају Бора опроштено је много, 900 милиона евра. Ништа се суштински није променило, технички је држава Србија била власник Бора, а сад је промењена само форма, али суштински није решен проблем“, каже Савић.

 

ЛИ ТЕН Да борски проблем није могуће решити само опростом старих дугова, потврдила је и студија консултантске куће „Мекинзи“ урађена за Владу Србије, у којој пише да је за „нови почетак“ борског комбината бакра потребно бар – 50 милиона евра. Питање је хоће ли међународне институције одобрити поновно „упумпавање“ свежег капитала у РТБ Бор, с обзиром на то да Европска унија, Светска банка и ММФ од Србије захтевају да изађе из власништва јавних предузећа.

Ако је судити по низу најава, спасоносно решење стиже од странаца, и то у виду партнерства.

Још крајем фебруара ове године појавила се информација да је кинеска државна рударска компанија „Ли Тен“, која у тој земљи има неколико рудника бакра, злата, олова и цинка, упутила писмо о заинтересованости за стратешко партнерство с РТБ-ом Бор.

Кинези, наводно, нуде улагања од 350 до 400 милиона долара, пре свега у развој рударства у РТБ. Заузврат, представници „Ли Тена“ траже мањински удео у највећем српском произвођачу бакра и злата, и, сходно томе, одговарајући број места у Управном одбору и менаџменту борске компаније.

„Ли Тен“ је чак спреман да у наредних пет година инвестира готово пола милијарде долара у отварање рудника бакра и злата „Церово“, у саставу РТБ-а, за које је пре неколико година била заинтересована и мултинационална компанија „Гленкор“.

Поред тога, Кинези су спремни и да уложе новац за куповину неопходне рударске механизације, као и изградњу још једне флотације – постројења у којем би се прерађивала руда добијена из „Церова“.

Циљ је, како је тада објашњено, да се производња концентрата бакра из борских и мајданпечких рудника, из састава РТБ-а, са садашњих 220.000 увећа за додатних 150.000–200.000 тона годишње, чиме би нова топионица, која се сада „дохрањује“ сировинама из увоза, радила пуним капацитетом.

Тиме би се допринело да се годишња производња у борској топионици са садашњих 35.000–40.000 тона бакра устали на чак 80.000 тона бакра, и то из сопствених сировина. На тај начин, уз металургију, била би заокружена и комплетна рударска производња. Представници кинеске компаније су, изгледа, већ били у посети РТБ-у и „скенирали“ ситуацију у борској компанији.

 

ДОБИТ Напоредо с овом, појавила се и информација да је и једна руска компанија послала писмо о намерама за стратешко партнерство с РТБ „Бор“. Наводно, представници те компаније, уз улагања у рударство, нуде и сигурно снабдевање свим неопходним репроматеријалима који се користе у рударству.

И током јунског састанка председника Владе Србије Александра Вучића и председника Кине Си Ђинпинга, српски премијер је искористио прилику и позвао кинеске партнере да посете Рудник бакра Бор, што се ових дана и остварило.

Реч је о фирми „Кина пауер“ из Хонгконга, која се претежно бави изградњом хидро и нуклеарних електрана и управљањем њима, као и подизањем објеката који користе обновљиве изворе енергије. Представници „Кина пауера“ су пре десетак дана посетили РТБ, заједно са кинеским амбасадором у Београду Ли Манчангом, што је потврдио генерални директор РТБ Бор Благоје Спасковски. По његовим речима, тренутно се сагледава колико је басену заиста потребно радника, с обзиром на то да је јасно како, међу готово 5.000 оних који су сада на списку запослених, и те како има прекобројних.

Ова интересовања кореспондирају с податком да је РТБ Бор, иако је у претходној години имао велике проблеме, у првој половини ове године остварио добит већу од 6,5 милиона долара. Претходна година је, према оцени руководства РТБ Бор, била једна од најтежих за комбинат бакра у последњој деценији.

Проблеми који су крајем 2014. године задесили РТБ Бор, када је због временске непогоде стала производња на површинском копу у Мајданпеку, као и уходавање нове топионице у 2015. години, умањили су ову добит за више од 30 милиона долара.

Песимисти су већ поставили питање: како ће Европска унија, као и у случају Железаре Смедерево, гледати на инвеститора из Кине која у великој мери субвенционише своје произвођаче? Превиђа се да је Кина финансијско-економски гигант неопходан свима, па и Европској унији.

Што се Србије тиче, у последњих неколико година, од свих својих спољних партнера, највећу динамику сарадње има с Кином. Кинеска компанија челика „Хестил“, други произвођач челика у свету, купила је смедеревску Железару, чиме је решена рак-рана српске привреде и у буџету затворена рупа без дна у виду субвенција. Ту је и пројекат термоелектране „Колубара Б“, за коју Кина треба да изгради 18 километара пруге од Костолца до Дунава и луку на Дунаву, како би допремала опрему за електрану. РТБ Бор би био још један велики пројекат на кинеском Новом путу свиле, а за Србију затворена још једна рупа без дна. У супротном, с гашењем РТБ-а Бор угасио би се и један град и читав један регион Србије. И то већ говори од коликог је стратешког значаја за нашу земљу да судбина борске компаније буде решена онако како то налажу државни и национални интереси, а не само сурова економска логика и међународне финансијске институције.

[/restrictedarea]