Демократском тиранијом до распада

Балканско буре барута

Крхку политичку творевину, каква је македонска држава, разбијају моћници са Запада, домаћи и суседни Албанци, уз помоћ сорошевски „освешћених“ Македонаца

Пише Слободан Иконић

Ш иром Македоније – у Скопљу, Штипу, Кичеву, Велесу, Кавадарцима, Прилепу, Куманову, Неготину… – одржани су и одржавају се протестни маршеви Грађанске иницијативе „За заједничку Македонију“ a против промене устава и увођења двојезичности у овој земљи. Уз јавне апеле и осуде иностраног уплитања у унутрашње послове Македоније, сви изражавају одлучност да истрају у својим напорима да очувају јединство државе, име, грба и заставе…
[restrict]

ПОСЛЕДИЦЕ ПОСТИЗБО-РНОГ ХАОСА Само је питање тренутка када ће постизборна напетост и криза у Македонији  ескалирати у озбиљније сукобе у које може бити увучен цео, ионако ровити, Балкан. У Битољу је већ дошло до озбиљнијег инцидента. Четири особе са „фантомкама“ на главама бациле су Mолотовљеве коктеле на Музеј албанске азбуке у овом граду и покушали да га запале. Био је то трећи по реду напад у последњих неколико година.

Све то је последица постизбо-рног хаоса који све више личи на већ опробане сценарије изa којих стоје НАТО, САД, ЕУ и, наравно, Џорџ Сорош. Прво се изазове политичка криза, потом следи обојена револуција и на крају грађански рат. Добро упућени упозоравају да горе поменути примери већ најављују жестоке сукобе у крхкој политичкој творевини каква је Македонија, за коју кажу да је свој новостворени идентитет и суштински ограничен државни суверенитет током прве деценије постојања темељила на слепом праћењу политике западних сила у региону, оштром дистанцирању и негирању сваке реалне и историјске везе са Србијом и излажењу у сусрет нагло ојачалом и политички, економски, па и војно набујалом албанском фактору.

Све је почело после ванредних парламентарних избора у Македонији, одржаних 11. децембра 2016, на којима су три највеће партије освојиле највише мандата за македонски парламент (Собрање). Досад владајућа партија ВМРО-ДПМНЕ (лидер Никола Груевски) освојила је 51 мандат а опозициони Социјалдемократски савез Македоније – СДСМ (лидер Зоран Заев) 49 мандата, док је Демократска унија за интеграцију – ДУИ (лидер Али Ахмети) освојила 10 мандата. Остале четири албанске партије освојиле су, укупно, 10 мандата.

Пошто ниједна политичка партије није успела да освоји већину а Никола Груевски, лидер ВМРО-ДПМНЕ, странке која влада земљом већ читаву деценију, није успео да добије неопходан број од 61 мандата и обезбеди коалициони споразум који би јој омогућио да формира владу, решење су нашли западни ментори. Успели су да „убеде“ лидера СДСМ Зорана Заева да направи коалицију са албанским партијама и сакупи 67 мандата, што га је учинило главним (и јединим) кандидатом за састав нове македонске владе.

СПОЉНИ ПРИТИСЦИ Одмах су уследили притисци споља да се мандат да Заеву. Од европског комесара за проширење Јоханеса Хана до генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга. Чак је и Федерика Могерини,  висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност, лично то затражила од македонског председника Ђорђа Иванова.

Наравно, већ дуже време на том пољу је најагилнији амерички амбасадор у Скопљу Џес Бејли. Као да је то нешто најнормалније, иако у супротности са понашањем страних амбасадора, јавно је позвао Иванова да „преиспита“ своју одлуку да мандат за састав нове владе не повери лидеру СДСМ Зорану Заеву. Без иједне критичке опаске на „албанску платформу“ сачињену у Тирани, која предвиђа фактичку поделу Македоније и због које је, прошле среде, Иванов и одбио да поступи по наређењу.

Једна од највећих америчких организација које се боре за транспарентност рада администрације САД – Judicial Watch – објавила је да је покренула истрагу против Стејт департмента и УСАИД-а поводом сумњи да је влада Барака Обаме била умешана у рушење власти у Македонији, и да је то финансирала. Истовремено је оптужила амбасадора Бејлија да је ради тога финансирао левичарске НВО, повезане са фондацијом Џорџа Сороша, које су учествовале у протестима у Скопљу и низу других македонских градова. Judicial Watch тврди да је Бејли у сарадњи са Сорошевим структурама потрошио милионе долара државног новца на дестабилизацију и уклањање с власти Николе Груевског.

Не треба сметнути с ума да се све дешава у време када се у САД спроводи „лов на вештице“, где амерички мејнстрим медији већ недељама распредају с киме се све руски амбасадор у Вашингтону чуо или сретао из администрације Доналда Трампа, а једног његовог сарадника, бившег саветника за националну безбедност Мајкла Флина, то је већ коштало функције. Круг људи који су водили, како сматрају амерички медији, сумњиве разговоре са Кисљаком попунили су државни јавни тужилац Џеф Сешонс, али и Трампов зет и његов саветник Џаред Кушнер, као и саветници Трамповог изборног штаба Џефри Гордон и Картер Пејџ. Иако су сви они те разговоре имали пре избора, када су били само обични грађани.

РЕГИОНАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ Некадашњи председник македонског парламента и професор Саво Климовски оценио је да ниједна земља Балкана неће бити мирна ако у Македонији избију нереди. Климовски, који је накратко био и председник Македоније након Кира Глигорова, упозорава да Балкан „не сме да се опушта“. „Сви бисмо били наивни када бисмо поверовали да су Албанци ово кукавичје јаје подметнули после избора. У питању је план шире геостратешке политике скован у Тирани, а запечаћен у Приштини. Његови творци су Еди Рама и Хашим Тачи, који то и не крију“, каже Климовски.

Председник Косова Хашим Тачи већ је изјавио да Македонија без равноправног положаја Албанаца губи смисао функционисања као држава. „Политичка кретања у Македонији су изузетно узнемиравајућа. Председник Иванов злоупотребио је устав и законе у свом непријатељском приступу према Албанцима, који чине једну трећину грађана ове државе“, написао је Тачи на Фејсбуку.

ИВАНОВ ПРОТИВ ПЛАТФОРМЕ Македонски председник Ђорђе Иванов издржао је (до сада) све притиске и остао доследан у намери да не повери мандат некоме ко угрожава независност и суверенитет Македоније: „Ни Устав Македоније ни савест ми не дозвољавају да мандат за састав владе дам ономе ко руши суверенитет и независност Републике Македоније. Мене члан 84 Устава обавезује да не дам мандат онима који о својим политичким платформама преговарају са другим државама, онима који уцењују македонски народ и угрожавају унитарност наше државе, њезин суверенитет и независност.“ Увлачење „албанске платформе“ у владу Македоније „државу би довело у потчињени положај према другој држави (Албанији)…“ Иванов је чак затражио од ЕУ, НАТО-а и стратешких партнера САД и Турске да осуде и одбаце декларацију парламентарних странака Албанаца у Македонији – Тиранску платформу – и поновио да лидеру СДСМ Зорану Заеву неће поверити мандат за састав владе. Иванов је у писму навео да је одбацивање тог документа три албанске парламентарне партије једини начин за излазак Македоније из безизлазне ситуације у којој се налази.

„Тражим да се заложите да ова штетна платформа буде јавно одбачена од стране ЕУ и НАТО. Очекујем да осудите флагрантно мешање у унутрашње ствари Републике Македоније од два суседа – аспираната за чланство у Унији“, написао је Иванов.

Платформа из Тиране, оценио је Иванов, у супротности је са Охридским договором, дискриминаторска је према другим етничким заједницама, додатно дестабилизује унутрашњополитичку ситуацију у Македонији и повећава међуетничке тензије. „Начином на који је донесена и изјавама из Албаније и са Косова врши се дестабилизација Западног Балкана“, навео је председник Македоније, и поновио да неће дати мандат за формирање владе лидеру СДСМ-а Зорану Заеву, иако има парламентарну већину, јер „не даје мандат оном ко преговара о платформама других држава“.

АЛБАНСКИ АПЕТИТИ Свесно или несвесно, тек, македонска елита је до сада потхрањивала албанске апетите у региону, очигледно верујући да на тај начин чува целовитост сопствене државе. Тако се, у тренутку опште поларизације македонског бирачког тела, албански фактор нашао у позицији да судбоносно одређује главне правце политичког пута Македоније. Албанци тврде да их у Македонији има од 30 до 40 одсто, мада службени подаци говоре да их је заправо између 17 и 19 процената. Како год, свесни своје реалне моћи, Албанци су посегли за захтевима који ће им, уколико буду испуњени, гарантовати потпуно политичко и етничко заокруживање своје самосталности.

Албански захтеви, које Заев подржава, у супротности су са Мајским договором из 2008. године, када је успостављен принцип да власт формира „победник са победником“. То значи да владу Македоније обавезно прави победничка странка Македонаца и победничка странка, или неколико главних странака, Албанаца. Тај принцип су тражили Албанци да се не би догодило да већински Македонци диктирају услове мањинским Албанцима. Тај принцип су прихватиле и ЕУ и САД јер Мајски договор је у ствари био операционализација Охридског споразума из 2002. године, који је, опет, операционализиван кроз уставне амандмане, а све у сенци претходне оружане побуне дела Албанаца на западу земље.

То, изгледа, више не важи, пошто су албанске странке одлучиле да праве владу са, на изборима пораженом, македонском странком СДСМ. Услов је била такозвана Албанска платформа, усаглашена у Тирани, где су прваци албанских странака из Македоније договарали детаље те платформе уз несебичну асистенцију албанског премијера Едија Раме.

ЈЕЗИЧКО ПИТАЊЕ У најкраћем, „Тиранска платформа“ руши Охридски споразум, који је одредио да у свим општинама у Македонији где Албанци имају бројно становништво, а то је 20 одсто и више, ти Албанци имају право употребе свог матерњег језика. То је и члан 7, став 2 Устава Македоније. То не значи да је албански језик у тим општинама и званичан језик, али значи да га Албанци могу користити у свим контактима с органима власти.

Сада „Тиранска платформа“ захтева да албански језик буде службени језик у целој Македонији, што је директна ревизија Охридског споразума и отварање врата великој Албанији. И све то уз сагласност ЕУ и САД, иако је Охридски споразум управо и потписан под притиском Запада.

Лидер Демократске уније за интеграцију (ДУИ) Али Ахмети изјавио је да Шиптари тобоже не желе ни федерализацију ни поделу Македоније, али је најавио да ће тражити „заокруживање Охридског споразума“.

Занимљив је податак да су ДУИ, као најјачу политичку партију етничких Албанаца у Македонији, основали 2002. године у Тетову припадници Ослободилачке националне армије (ОНА), која је одговорна за изазивање сукоба у Македонији 2001. године, а њен садашњи лидер Али Ахмети био је тада командант ОНА.

То је податак који недвосмислено указује да су Албанци у Македонији спремни и политички и војно да остваре, како данас кажу, територијално конституисање природне и етничке Албаније, што је само друго име за Велику Албанију. А један од услова за то јесте и нестанак Македоније.   
[/restrict]