Demokratskom tiranijom do raspada

Balkansko bure baruta

Krhku političku tvorevinu, kakva je makedonska država, razbijaju moćnici sa Zapada, domaći i susedni Albanci, uz pomoć soroševski „osvešćenih“ Makedonaca

Piše Slobodan Ikonić

Š irom Makedonije – u Skoplju, Štipu, Kičevu, Velesu, Kavadarcima, Prilepu, Kumanovu, Negotinu… – održani su i održavaju se protestni marševi Građanske inicijative „Za zajedničku Makedoniju“ a protiv promene ustava i uvođenja dvojezičnosti u ovoj zemlji. Uz javne apele i osude inostranog uplitanja u unutrašnje poslove Makedonije, svi izražavaju odlučnost da istraju u svojim naporima da očuvaju jedinstvo države, ime, grba i zastave…
[restrict]

POSLEDICE POSTIZBO-RNOG HAOSA Samo je pitanje trenutka kada će postizborna napetost i kriza u Makedoniji  eskalirati u ozbiljnije sukobe u koje može biti uvučen ceo, ionako roviti, Balkan. U Bitolju je već došlo do ozbiljnijeg incidenta. Četiri osobe sa „fantomkama“ na glavama bacile su Molotovljeve koktele na Muzej albanske azbuke u ovom gradu i pokušali da ga zapale. Bio je to treći po redu napad u poslednjih nekoliko godina.

Sve to je posledica postizbo-rnog haosa koji sve više liči na već oprobane scenarije iza kojih stoje NATO, SAD, EU i, naravno, Džordž Soroš. Prvo se izazove politička kriza, potom sledi obojena revolucija i na kraju građanski rat. Dobro upućeni upozoravaju da gore pomenuti primeri već najavljuju žestoke sukobe u krhkoj političkoj tvorevini kakva je Makedonija, za koju kažu da je svoj novostvoreni identitet i suštinski ograničen državni suverenitet tokom prve decenije postojanja temeljila na slepom praćenju politike zapadnih sila u regionu, oštrom distanciranju i negiranju svake realne i istorijske veze sa Srbijom i izlaženju u susret naglo ojačalom i politički, ekonomski, pa i vojno nabujalom albanskom faktoru.

Sve je počelo posle vanrednih parlamentarnih izbora u Makedoniji, održanih 11. decembra 2016, na kojima su tri najveće partije osvojile najviše mandata za makedonski parlament (Sobranje). Dosad vladajuća partija VMRO-DPMNE (lider Nikola Gruevski) osvojila je 51 mandat a opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije – SDSM (lider Zoran Zaev) 49 mandata, dok je Demokratska unija za integraciju – DUI (lider Ali Ahmeti) osvojila 10 mandata. Ostale četiri albanske partije osvojile su, ukupno, 10 mandata.

Pošto nijedna politička partije nije uspela da osvoji većinu a Nikola Gruevski, lider VMRO-DPMNE, stranke koja vlada zemljom već čitavu deceniju, nije uspeo da dobije neophodan broj od 61 mandata i obezbedi koalicioni sporazum koji bi joj omogućio da formira vladu, rešenje su našli zapadni mentori. Uspeli su da „ubede“ lidera SDSM Zorana Zaeva da napravi koaliciju sa albanskim partijama i sakupi 67 mandata, što ga je učinilo glavnim (i jedinim) kandidatom za sastav nove makedonske vlade.

SPOLJNI PRITISCI Odmah su usledili pritisci spolja da se mandat da Zaevu. Od evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana do generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga. Čak je i Federika Mogerini,  visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, lično to zatražila od makedonskog predsednika Đorđa Ivanova.

Naravno, već duže vreme na tom polju je najagilniji američki ambasador u Skoplju Džes Bejli. Kao da je to nešto najnormalnije, iako u suprotnosti sa ponašanjem stranih ambasadora, javno je pozvao Ivanova da „preispita“ svoju odluku da mandat za sastav nove vlade ne poveri lideru SDSM Zoranu Zaevu. Bez ijedne kritičke opaske na „albansku platformu“ sačinjenu u Tirani, koja predviđa faktičku podelu Makedonije i zbog koje je, prošle srede, Ivanov i odbio da postupi po naređenju.

Jedna od najvećih američkih organizacija koje se bore za transparentnost rada administracije SAD – Judicial Watch – objavila je da je pokrenula istragu protiv Stejt departmenta i USAID-a povodom sumnji da je vlada Baraka Obame bila umešana u rušenje vlasti u Makedoniji, i da je to finansirala. Istovremeno je optužila ambasadora Bejlija da je radi toga finansirao levičarske NVO, povezane sa fondacijom Džordža Soroša, koje su učestvovale u protestima u Skoplju i nizu drugih makedonskih gradova. Judicial Watch tvrdi da je Bejli u saradnji sa Soroševim strukturama potrošio milione dolara državnog novca na destabilizaciju i uklanjanje s vlasti Nikole Gruevskog.

Ne treba smetnuti s uma da se sve dešava u vreme kada se u SAD sprovodi „lov na veštice“, gde američki mejnstrim mediji već nedeljama raspredaju s kime se sve ruski ambasador u Vašingtonu čuo ili sretao iz administracije Donalda Trampa, a jednog njegovog saradnika, bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina, to je već koštalo funkcije. Krug ljudi koji su vodili, kako smatraju američki mediji, sumnjive razgovore sa Kisljakom popunili su državni javni tužilac Džef Sešons, ali i Trampov zet i njegov savetnik Džared Kušner, kao i savetnici Trampovog izbornog štaba Džefri Gordon i Karter Pejdž. Iako su svi oni te razgovore imali pre izbora, kada su bili samo obični građani.

REGIONALNE POSLEDICE Nekadašnji predsednik makedonskog parlamenta i profesor Savo Klimovski ocenio je da nijedna zemlja Balkana neće biti mirna ako u Makedoniji izbiju neredi. Klimovski, koji je nakratko bio i predsednik Makedonije nakon Kira Gligorova, upozorava da Balkan „ne sme da se opušta“. „Svi bismo bili naivni kada bismo poverovali da su Albanci ovo kukavičje jaje podmetnuli posle izbora. U pitanju je plan šire geostrateške politike skovan u Tirani, a zapečaćen u Prištini. Njegovi tvorci su Edi Rama i Hašim Tači, koji to i ne kriju“, kaže Klimovski.

Predsednik Kosova Hašim Tači već je izjavio da Makedonija bez ravnopravnog položaja Albanaca gubi smisao funkcionisanja kao država. „Politička kretanja u Makedoniji su izuzetno uznemiravajuća. Predsednik Ivanov zloupotrebio je ustav i zakone u svom neprijateljskom pristupu prema Albancima, koji čine jednu trećinu građana ove države“, napisao je Tači na Fejsbuku.

IVANOV PROTIV PLATFORME Makedonski predsednik Đorđe Ivanov izdržao je (do sada) sve pritiske i ostao dosledan u nameri da ne poveri mandat nekome ko ugrožava nezavisnost i suverenitet Makedonije: „Ni Ustav Makedonije ni savest mi ne dozvoljavaju da mandat za sastav vlade dam onome ko ruši suverenitet i nezavisnost Republike Makedonije. Mene član 84 Ustava obavezuje da ne dam mandat onima koji o svojim političkim platformama pregovaraju sa drugim državama, onima koji ucenjuju makedonski narod i ugrožavaju unitarnost naše države, njezin suverenitet i nezavisnost.“ Uvlačenje „albanske platforme“ u vladu Makedonije „državu bi dovelo u potčinjeni položaj prema drugoj državi (Albaniji)…“ Ivanov je čak zatražio od EU, NATO-a i strateških partnera SAD i Turske da osude i odbace deklaraciju parlamentarnih stranaka Albanaca u Makedoniji – Tiransku platformu – i ponovio da lideru SDSM Zoranu Zaevu neće poveriti mandat za sastav vlade. Ivanov je u pismu naveo da je odbacivanje tog dokumenta tri albanske parlamentarne partije jedini način za izlazak Makedonije iz bezizlazne situacije u kojoj se nalazi.

„Tražim da se založite da ova štetna platforma bude javno odbačena od strane EU i NATO. Očekujem da osudite flagrantno mešanje u unutrašnje stvari Republike Makedonije od dva suseda – aspiranata za članstvo u Uniji“, napisao je Ivanov.

Platforma iz Tirane, ocenio je Ivanov, u suprotnosti je sa Ohridskim dogovorom, diskriminatorska je prema drugim etničkim zajednicama, dodatno destabilizuje unutrašnjopolitičku situaciju u Makedoniji i povećava međuetničke tenzije. „Načinom na koji je donesena i izjavama iz Albanije i sa Kosova vrši se destabilizacija Zapadnog Balkana“, naveo je predsednik Makedonije, i ponovio da neće dati mandat za formiranje vlade lideru SDSM-a Zoranu Zaevu, iako ima parlamentarnu većinu, jer „ne daje mandat onom ko pregovara o platformama drugih država“.

ALBANSKI APETITI Svesno ili nesvesno, tek, makedonska elita je do sada pothranjivala albanske apetite u regionu, očigledno verujući da na taj način čuva celovitost sopstvene države. Tako se, u trenutku opšte polarizacije makedonskog biračkog tela, albanski faktor našao u poziciji da sudbonosno određuje glavne pravce političkog puta Makedonije. Albanci tvrde da ih u Makedoniji ima od 30 do 40 odsto, mada službeni podaci govore da ih je zapravo između 17 i 19 procenata. Kako god, svesni svoje realne moći, Albanci su posegli za zahtevima koji će im, ukoliko budu ispunjeni, garantovati potpuno političko i etničko zaokruživanje svoje samostalnosti.

Albanski zahtevi, koje Zaev podržava, u suprotnosti su sa Majskim dogovorom iz 2008. godine, kada je uspostavljen princip da vlast formira „pobednik sa pobednikom“. To znači da vladu Makedonije obavezno pravi pobednička stranka Makedonaca i pobednička stranka, ili nekoliko glavnih stranaka, Albanaca. Taj princip su tražili Albanci da se ne bi dogodilo da većinski Makedonci diktiraju uslove manjinskim Albancima. Taj princip su prihvatile i EU i SAD jer Majski dogovor je u stvari bio operacionalizacija Ohridskog sporazuma iz 2002. godine, koji je, opet, operacionalizivan kroz ustavne amandmane, a sve u senci prethodne oružane pobune dela Albanaca na zapadu zemlje.

To, izgleda, više ne važi, pošto su albanske stranke odlučile da prave vladu sa, na izborima poraženom, makedonskom strankom SDSM. Uslov je bila takozvana Albanska platforma, usaglašena u Tirani, gde su prvaci albanskih stranaka iz Makedonije dogovarali detalje te platforme uz nesebičnu asistenciju albanskog premijera Edija Rame.

JEZIČKO PITANJE U najkraćem, „Tiranska platforma“ ruši Ohridski sporazum, koji je odredio da u svim opštinama u Makedoniji gde Albanci imaju brojno stanovništvo, a to je 20 odsto i više, ti Albanci imaju pravo upotrebe svog maternjeg jezika. To je i član 7, stav 2 Ustava Makedonije. To ne znači da je albanski jezik u tim opštinama i zvaničan jezik, ali znači da ga Albanci mogu koristiti u svim kontaktima s organima vlasti.

Sada „Tiranska platforma“ zahteva da albanski jezik bude službeni jezik u celoj Makedoniji, što je direktna revizija Ohridskog sporazuma i otvaranje vrata velikoj Albaniji. I sve to uz saglasnost EU i SAD, iako je Ohridski sporazum upravo i potpisan pod pritiskom Zapada.

Lider Demokratske unije za integraciju (DUI) Ali Ahmeti izjavio je da Šiptari tobože ne žele ni federalizaciju ni podelu Makedonije, ali je najavio da će tražiti „zaokruživanje Ohridskog sporazuma“.

Zanimljiv je podatak da su DUI, kao najjaču političku partiju etničkih Albanaca u Makedoniji, osnovali 2002. godine u Tetovu pripadnici Oslobodilačke nacionalne armije (ONA), koja je odgovorna za izazivanje sukoba u Makedoniji 2001. godine, a njen sadašnji lider Ali Ahmeti bio je tada komandant ONA.

To je podatak koji nedvosmisleno ukazuje da su Albanci u Makedoniji spremni i politički i vojno da ostvare, kako danas kažu, teritorijalno konstituisanje prirodne i etničke Albanije, što je samo drugo ime za Veliku Albaniju. A jedan od uslova za to jeste i nestanak Makedonije.   
[/restrict]