Црквени археофутуризам

Српска црква и српски свет

Српска црква доласком патријарха Порфирија на њено чело добија нових замах и нову шансу да потврди и повећа своју улогу и ауторитет у српском народу, који је исправно препознао ту шансу и дао „нову шансу“ својој цркви, која се постепено враћа у заслужено средиште свакодневног живота и функционисање српске државе и друштва. Стога је идеја српског света природно исходиште сарадње ова два ентитета преко принципа кооперативности кроз раздвојеност

Нови српски патријарх је од свог устоличења до данас, полако, мудро и постепено, градио свој „имиџ“ и првих неколико месеци интензивне „пи ар кампање“ су резултовали тиме да му сада никакав „пи ар“ није потребан. Почело је са посетама болницама, честим дружењима са бескућницима које је хранио и храбрио, сам је шетао по Београду без икаквог обезбеђења или помпе, покушавајући да не привуче пажњу што му ипак није полaзило за руком… И у томе није било ни трунке претварања или користољубиве „трговине“ већ искрене хришћанске љубави према ближњима и свима који су „понижени и увређени“. Данас је његова популарност таква да где год да се појави изазове велику пажњу и интересовање, а све што изговори јавно преноси се широм водећих медија у земљи и региону те по друштвеним мрежама и „од уста до уста“. То значи да је постао симбол, поп-културни феномен, „селебрити“ и „суперстар“ што би се модерним сленгом рекло. Тај податак је и емпиријски потврђен у истраживању које је међу младима спровела Кровна организација младих Србије (КОМС) и над чијим резултатима је данима кукала и релативизовала их Иницијатива младих за људска права, а који се могу сублимирати овако: млади, како је показало истраживање, генерално не верују у институције, а највише поверења имају у Цркву и војску. Од личности, највише поверења имају у патријарха Порфирија.
Сада је, са отварањем налога на Фејсбуку и Инстаграму, добио директан начин комуникације са верујућим народом и медијима, чиме ће са једне стране уштедети себи доста времена на давање изјава, оглашавање итд. и уопштено на (неизбежни) медијски аспект свог деловања, а са друге стране је „заокружио“ свој медијски систем који је сад готово па на „самоходном“ и самоодрживом нивоу. То је први корак у проактивном приступу који је најавио још давно и који сада спроводи у пракси. Други је управо његово свакодневно присуство међу „обичним“ светом, непосредни контакт и сусрети са верницима, Јеванђеље у пракси. Трећи корак у тој неформалној „стратегији“ која још није кодификована (колико знамо) и о којој можемо судити само на основу њене практичне примене, јесте управо неизоставни национални значај српске цркве. Што се тиче ситуације унутар земље патријарх Порфирије, те чеони људи СПЦ, јасно су иступили и изјаснили се по најважнијим питањима, тиме отклонивши све дилеме о „прећутном саучесништву“ цркве у одређеним наводним, али и неким правим нечасним политичким активностима.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *