„Замор материјала“ великих сила

Дуготрајна напрезања читаве католичко-протестантске, (нео)либералне, таласократске „конструкције“ Запада учинила су да материјал од кога је сачињена пукне и када оптерећење није максимално. Корона је била само непосредан повод да „костури почну да испадају из ормара“

Да би нека земља постала и одржала се као велика сила, неопходно је да поседује све или већину кључних чинилаца „тврде“ („додирљиве“) и „меке“ („недодирљиве“) моћи. Дакле, нема геополитичког актера који може да утиче на (транс)континенталне и светске послове, а да не поседује традиционалне адуте за наметање својих интереса – пространу територију, обиље природних ресурса, бројну популацију, снажну економију, војни потенцијал… Такође, за постизање (гео)политичких циљева привидно ненасилним путем у савременом добу неопходно је постизање предности на идејном, медијском, дипломатском, обавештајном, културном, научнотехнолошком и образовном пољу. Потребна је и снажна империјална свест, тј. колективно осећање супериорности и воља за моћи, које артикулишу националне елите. Такође, нужно је на дугорочној визији и стратегији засновано адекватно деловање у време „историјских прелома“, које претенденти на преузимање вођства не само користе већ и стварају – велика географска открића, ратови, револуције, свргавање неподобних режима, економске кризе, епидемије, техничке иновације… Привилегије и полуге моћи које тада успоставе на основу сопственог тријумфа – адекватан светски поредак, економско-финансијска правила, међународне институције, запоседнуте територије, војнополитичка савезништва, интересне сфере, војне базе – омогућују им вођство у наредним деценијама и столећима. До следећег „великог преокрета“. Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *